ČUDESNI PUTEVI SVETOG ANDREJA PRVOZVANOG: Prvi Hristov sledbenik, koji je zapalio svetlom vere nebrojene narode

Hristov apostol i brat Svetog apostola Petra, Andrej Prvozvani, rođen je u Vitsaidi, gradu na obali Galilejskog mora. Kao sin Jevrejina Jone, od malena je prezirao taštinu ovoga sveta, birajući devstvo umesto braka. Kada je čuo o propovedima Svetog Jovana Preteče na Jordanu, napustio je sve i postao njegov učenik.

Kada je Preteča pokazao na Isusa Hrista i rekao: „Gle, Jagnje Božije!“ (Jn. 1, 36), Sveti Andrej, zajedno sa svetim Jovanom jevanđelistom, ostavi Krstitelja i pođe za Hristom. Odmah zatim pronašao je svog brata Simona (Petra) i obradovao ga rečima: „Našli smo Mesiju – Hrista“, dovodeći ga ka Isusu (Jn. 1, 41-42).

Njegova bezrezervna predanost Gospodu bila je očigledna i kada ga je Isus, dok je sa Petrom lovio ribu na Galilejskom moru, pozvao rečima: „Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudi.“ Bez dvoumljenja, Andrej ostavi mreže i postade Hristov učenik (Mt. 4, 18-20).

Kao prvi koji je sledio Spasitelja, nazvan je Prvozvani, a nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja, primio je Duha Svetoga zajedno sa ostalim apostolima. Kada su kockom određivane zemlje za propovedanje Jevanđelja, sveti Andrej dobio je prostrane oblasti – od Vizantije i Trakije do Makedonije, Tesalije i Grčke, pa sve do Crnog mora i Dunava.

Putovao je neumorno, propovedajući Hrista u svim gradovima kroz koje je prolazio, često trpeći velike nevolje i stradanja. Posebno je stradao u gradu Sinopu, gde su ga mučili na najokrutnije načine – bacali su ga na zemlju, vukli za ruke i noge, tukli motkama, gađali kamenjem, čupali mu prste i zube. Ipak, silom Božije blagodati, sveti Andrej bio je čudesno isceljen i pokazao se zdrav, svedočeći snagu svog Spasitelja i Učitelja.

Otišavši iz jednog kraja u drugi, sveti Andrej Prvozvani neumorno je širio blagovest Hristovu. Prošao je Neokesariju, Samosat, Alanu, postojbinu Abaska i zavičaj Ziga, kao i pokrajinu Bosforina. Zatim je otputovao u trakijski grad Vizantiju, gde je prvi propovedao Hrista.

Kada je naučio mnoge o istinama vere, postavio je prezvitere Crkve, a za episkopa Vizantije rukopoložio je Stahija, kojeg Sveti apostol Pavle pominje u svojoj poslanici Rimljanima (Rm. 16, 9). Sam apostol, ispunjavajući svoj poziv kroz apostolske podvige i stradanja, obilazio je Pont, Crnomorsko primorje, Skitiju i Hersonite.

Po promislu Božjem, stigao je i do reke Dnjepra, u ruskoj zemlji, gde se zaustavio kod Kijevskih gora i tu prenoćio. Ustajući izjutra, reče svojim učenicima: „Vidite li ove gore? Verujte mi, na njima će zasijati velika blagodat Božija. Biće ovde veliki grad, i Gospod će podići mnoge crkve, prosvetivši svetim krštenjem svu zemlju Rusku.”

Uzišavši na te gore, sveti apostol ih blagoslovi i pobode krst, predskazujući da će narod koji tu živi primiti veru od njegovog apostolskog prestola, osnovanog u Vizantiji. Prošavši potom gornje gradove ruske, gde se danas nalazi veliki Novgorod, i posetivši još i Rim, vratio se u grčku krajinu Epir, a zatim ponovo došao u Trakiju, učvršćujući hrišćane u veri i postavljajući im episkope i učitelje.

Putujući kroz mnoge zemlje, sveti apostol Andrej stigao je na Peloponez, i ušavši u ahajski grad Patre, zaustavio se kod čestitog čoveka po imenu Sosija. Iscelivši Sosija, koji je ležao na bolesničkoj postelji, sveti Andrej obrati ka Hristu čitav grad Patre.

U to vreme, poverova u Hrista i Maksimila, žena carskog namesnika, antipata Egeata, oslobodivši se teških okova bolesti i brzo zadobivši isceljenje. I mudri Stratoklije, brat antipatov, kao i mnogi drugi bolesnici, ozdraviše polaganjem ruku svetog apostola Andreja, čijim delima beše proslavljen Gospod naš Isus Hristos.

Zbog toga, antipata Egeata obuze strahoviti bes, te on, uhvativši svetog apostola Andreja, naredi da ga razapnu na krstu. O ovom događaju prezviteri i đakoni zemlje Ahaje zabeležiše sledeće reči:

"Mi, svi prezviteri i đakoni crkava Ahaje, pišemo o stradanju Svetog apostola Andreja, koje svojim očima videsmo, svim Crkvama na istoku i zapadu, na severu i jugu. Mir vama i svima koji veruju u Jedinoga Boga, u Trojici savršenoga: Oca istinitog i nerođenog, Sina istinitog i rođenog, i Duha Svetoga koji ishodi od Oca i počiva na Sinu. Toj se veri mi naučismo od svetog Andreja, apostola Isusa Hrista, čije stradanje, koje smo lično posmatrali, evo i opisujemo.

"Antipat Egeat, stigavši u grad Patre, poče silom primoravati verne u Hrista da prinesu žrtve idolima. Sveti Andrej, stupivši pred njega, smelo reče: ‘Ti, sudijo ljudi, trebalo bi da poznaš svoga Sudiju koji je na nebesima, i, poznavši Ga, da Mu se pokloniš. Poklonivši se istinitome Bogu, okreni se od lažnih bogova.’ Egeat mu odgovori: ‘Jesi li ti taj Andrej koji ruši hramove bogova i privlači ljude toj mađioničarskoj veri, što se nedavno pojavila, a koju rimski carevi narediše da se uništi?’

Sveti apostol smireno odgovori: "Rimski carevi još nisu spoznali da je Sin Božji, došavši radi spasenja roda ljudskog, jasno pokazao kako vaši idoli nisu bogovi, već nečisti duhovi, neprijatelji čovečanstva. Oni obmanjuju ljude, odvraćajući ih od Boga i navodeći na greh. Kada Bog, zbog greha, odvrati lice od ljudi, tada ih zli duhovi porobljavaju, sve dok duše njihove ne izađu iz tela, noseći sa sobom jedino teret grehova svojih."

Egeat na to odvrati: "Kada je vaš Isus propovedao te babske i šture reči, Jevreji Ga razapeše na krstu." Sveti Andrej mu odgovori: "O, kada bi samo mogao da spoznaš silu krsta! Sazdatelj roda ljudskog, iz neizmerne ljubavi prema nama, dobrovoljno je pretrpeo stradanje na krstu. On je unapred znao vreme Svoga stradanja, predskazao Svoje tridnevno vaskrsenje i, na poslednjoj večeri s nama, objavio izdajnika, kazujući budućnost kao prošlost. Dobrovoljno je otišao na mesto na kome će biti predan u ruke Jevrejima."

„Čudim se tebi, čoveku mudrom,“ reče Egeat, „da ti posleduješ Onome za koga priznaješ da je bio raspet na krstu, bilo dobrovoljno ili nevoljno.“

Sveti apostol smireno odgovori: „Velika je tajna svetoga krsta, i ako želiš da je čuješ, ja ću ti je kazati.“

Egeat na to uzvrati: „To nije tajna, nego kazna za zločince.“

Apostol, prosvetljen Duhom Svetim, reče: „Ta kazna je uistinu tajna ljudskog obnovljenja. Samo izvoli da me strpljivo saslušaš.“

„Saslušaću te strpljivo,“ reče carski namesnik, „ali ako ne uradiš ono što ti naređujem, tu istu tajnu krsta iskusiti ćeš na sebi.“

Sveti Andrej odgovori s nepokolebljivom verom: „Kada bih se bojao krsne smrti, onda ja nikada ne bih slavio krst.“

Namesnik, povređen gordošću, odgovori: „Kao što po svom bezumlju hvališ krst, tako se po svojoj drskosti ne bojiš smrti.“

Printscreen

Sveti apostol, sa smirenjem i nadom, odgovori: „Ne bojim se smrti, ne zbog drskosti, nego po veri, jer je smrt prepodobnih dragocena, a smrt grešnika je ljuta. Zato želim da saslušaš ono što ću ti reći o tajni krsta, da bi, spoznavši istinu, poverovao, i da, poverovavši, pronađeš dušu svoju.“

Egeat reče: "Nalazi se ono što je izgubljeno, što je propalo. Zar je duša moja propala, te mi nalažeš da je pronađem verom, kakvom – ne znam?“

Sveti Andrej reče: „To je ono čemu ti trebaš da se naučiš od mene. Ja ću ti pokazati u čemu je pogibao ljudskih duša, kako bi spoznao spasenje koje je izvršeno krstom. Prvi čovek je uveo smrt drvetom prestupa, te je bilo potrebno da drvetom stradanja smrt bude uništena.

Kao što je prvi čovek, koji drvetom prestupa uze smrt, bio sazdan od čiste zemlje, tako je bilo potrebno da se od čiste Djeve rodi Hristos, savršeni Čovek i Sin Božji, koji je sazdao prvog čoveka, da bi obnovio večni život izgubljen od svih ljudi. Kao što je prvi čovek sagrešio raširivši ruke prema drvetu poznanja dobra i zla, tako je bilo potrebno da Sin Božji raširi ruke na krstu zbog neuzdrživosti ljudskih ruku i da, okusivši gorku žuč umesto slatke hrane sa zabranjenog drveta, podari ljudima Svoju besmrtnost.“

Na te reči, Egeat ljutito reče: „Te reči pričaj onima koji će te poslušati. Ali ako ti ne poslušaš moje naređenje i ne prineseš žrtvu bogovima, bićeš prvo izbičevan motkama, a potom raspet na krstu koji tako hvališ.“

Sveti apostol smelo odgovori: „Ja svaki dan prinosim Jedinome, Istinitome i Svemogućem Bogu ne dim vaših kađenja, ne meso volovsko, niti krv jarčiju, nego prečisto Jagnje koje je samo sebe prinelo na žrtvu na oltaru krsnom. Svi verujući ljudi pričešćuju se Prečistim Telom Njegovim i piju Krv Njegovu, a ipak, to Jagnje ostaje čitavo, živo i neoskvrnjeno, iako se istinski kolje. I svi jedu Telo Njegovo i piju Krv Njegovu, a ono i dalje prebiva u večnom životu, čisto i sveto.“

Egeat, sa izrazom pretnje, upita: „Kako to može biti?“ Sveti Andrej, sa smirenim dostojanstvom, odgovori: „Ako želiš da saznaš, postani učenik, pa ćeš naučiti ono što pitaš.“ Na to Egeat, već pod uticajem besa, uzvrati: „Ja ću to učenje iznuditi od tebe mukama.“

Sveti apostol, nepokolebljivo i smireno, reče: „Čudim se da ti, koji se smatraš mudrim, izgovaraš besmislice. Zar veruješ da mukama možeš iznuditi tajne Božije? Čuo si o tajni krsta i o tajni žrtve. Ako poveruješ da je Hristos, Sin Božiji, raspet od Jevreja, istinski Bog, otkriću ti kako je On, iako ubijen, živ, i kako prebiva savršen u Carstvu Svome.“

Egeat, sumnjičavo, primeti: „Ako je On ubijen i od ljudi jeden, kako može biti živ i čitav?“ Svetitelj, s neizmernim strpljenjem, odgovori: „Ako budeš verovao svim srcem svojim, tajna će ti se otkriti. Ako ne poveruješ, nikada je nećeš razumeti.“

Carski namesnik, preplavljen gnevom, naredi da svetog apostola bace u tamnicu. No, kada svetitelj bi zatvoren, narod iz cele zemlje pohrli k njemu s namerom da se pobuni protiv Egeata i oslobodi svetitelja.

Međutim, Sveti Andrej, stojeći među njima kao stub vere, smireno ih opomenu: „Ne pretvarajte mir Gospoda našeg Isusa Hrista u đavolski metež. Gospod, predan na smrt, pokazao je svako trpljenje – ne protivrečeći, ne vičući, niti se Njegov glas čuo na ulicama.

Tako i vi budite mirni. Ne samo da ne ometate moje mučeništvo, već se i sami pripremite, kao vojnici Hristovi, da strpljivo podnesete mučenja. Jer, ako se treba bojati muka, onda se treba bojati večnih muka, a ne ljudskih zastrašivanja, koja su poput dima – iznenada se pojave i nestanu. Vremenske patnje, ma koliko bile velike, brzo prolaze, dok su večne muke strašne i beskonačne. Zato se pripremite da kroz privremene patnje zadobijete večnu radost, gde ćete s Hristom večno cvetati i carstvovati.“

Te noći, sveti Andrej, neumorno poučavajući narod, proveo je u molitvi i razgovoru. Kada svanu jutro, Egeat ga ponovo izvede na sud i upita: „Jesi li rešio da ostaviš svoje bezumlje i da ne propovedaš Hrista, kako bi se mogao veseliti s nama u ovom životu? Veliko je ludilo ići dobrovoljno u muke i oganj.“

Sveti Andrej, s verom koja ne zna za strah, odgovori: „Veselio bih se s tobom kada bi ti poverovao u Hrista i odbacio idole. Hristos me posla u ovu zemlju, gde sam zadobio mnoge duše.“ Egeat, sa sve većom upornošću, reče: „Primoravam te da prineseš žrtve bogovima, kako bi se obnovilo njihovo poštovanje, jer su njihovi hramovi opusteli tvojim učenjem. Ako to ne učiniš, primićeš teške muke i bićeš razapet na krstu koji toliko veličaš.“

Govoreći to, sveti apostol Andrej, u duhu potpunog predanja Bogu, skide sa sebe odelo i predade ga mučiteljima. Oni ga podigoše na krst, privezavši mu ruke i noge konopcima, te ga raspeše i obesiše. Oko njega se okupljaše mnoštvo naroda, oko dvadeset hiljada duša, a među njima beše i Stratoklije, brat namesnika Egeata, koji zajedno s narodom vapijaše: „Nepravedno strada ovaj sveti čovek!“ Sveti Andrej, spokojan i čvrst u svojoj veri, bodrio je hrišćane, poučavajući ih da trpe prolazna stradanja, jer su ona ništa prema večnim nagradama koje slede za njih.

Potresen njegovom neustrašivom verom, sav narod pojuri prema domu Egeatovom, vičući: „Ne sme tako da strada svet i čestit čovek, učitelj blag, krotak i mudar! Treba ga skinuti s krsta, jer, iako drugi dan visi na njemu, ne prestaje učiti narod pravdi!“ Uplašen narodnim gnevom, Egeat pohita da skine apostola s krsta.

Kada ga ugleda, Sveti Andrej, u duhovnoj snazi i nadahnuću, reče mu: „Zašto si došao, Egeate? Ako si ovde da poveruješ u Hrista, vrata blagodati će ti se otvoriti, kao što sam ti obećao.  Ako si došao samo da me skineš s krsta, onda ja ne želim da budem skinut dok sam živ, jer već vidim svog Cara, već Mu se poklanjam i stojim pred Njim. Patim zbog tebe, jer te čeka večna propast. Pobrinimo se o sebi dok imamo vremena, da ne bismo poželeli promenu onda kada više ništa ne bude moguće.“

Kada sluge pokušahu da ga skinu s krsta, ne mogoše ga ni dotaći, jer im se ruke ukočivahu. Isto se dogodi i s ostalima koji pokušavahu da ga oslobode. Videvši to, Sveti Andrej uskliknu gromkim glasom: „Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da budem skinut s krsta na kojem visim radi imena Tvog! Primi me, Učitelju moj! Tebe zavoleh, Tebe poznah, Tebe ispovedam, i Tebe videti želim! Sve što jesam, Tobom jesam. Gospode, primi moj duh u miru, jer već je došlo vreme da dođem k Tebi i da gledam Tvoje lice za kojim čeznem! Primi me, Blagi Učitelju, i ne dozvoli da budem skinut pre nego što Ti primiš moj duh!“

Kada je Sveti Andrej izgovarao poslednje reči, obasjala ga je svetlost s neba, poput munje, na očigled sviju prisutnih. Ta nebeska svetlost, koja je zračila božanskim sjajem, obasjavaše ga tako snažno da ljudsko oko nije moglo podneti njen blistavi sjaj.

Svetlost je obasjavala svetog apostola pola sata, a zatim, kada ona iščeze, sveti Andrej ispusti duh i otide u svetlosnom blistanju da predstane pred Gospoda. Među okupljenima beše i žena visokog roda, Maksimila, koja je verovala u Hrista i živela svetim i celomudrenim životom. Kada saznade da je sveti Andrej otišao ka Gospodu, ona, puna pobožnosti, sa velikom češću skide njegovo sveto telo, pomaza ga skupocenim mirisima i položi u svoj grob, namenjen i za sopstveno počivalište.

Egeat, zaslepljen gnevom, odluči da se osveti narodu koji je ustao protiv njega i da kazni one koji su stajali na strani svetog apostola. Maksimilu nameravaše optužiti pred carem. Dok je smišljao osvetu, đavo iznenada napade na njega i, mučen demonskim mukama,

Egeat izdahnu usred grada. Kada vest o njegovoj smrti stiže do njegovog brata Stratoklija, koji je bio vernik Hristov, on naredi da Egeat bude sahranjen. Međutim, Stratoklije odbi da se dotakne bilo čega od imanja svog brata, govoreći: „Ne dopusti, Gospode moj Isuse Hriste, da se oskvrnim njegovim grehom, jer je on, ljubeći prolazno bogatstvo, digao ruku na apostola Tvog.“

Sve se to zbilo u poslednji dan meseca novembra, u Ahaji, u gradu Patri, gde se molitvama svetog apostola Andreja ljudima do danas daruju mnoga dobra. Strah Božji obuze sve prisutne, i ne ostade nijednog koji ne poverova u Spasa našega Boga, koji želi da se svi ljudi spasu i privedu poznanju istine. 

Ovo je opis stradanja Svetog apostola Andreja, zapisan od prezvitera i đakona Ahajskih. Mnogo godina kasnije, mošti Svetog apostola Andreja u Carigrad je preneo Sveti  mučenik Artemije, po naređenju cara Konstantina Velikog. Mošti su položene zajedno sa moštima Svetog jevanđeliste Luke i Svetog Timoteja, učenika Svetog apostola Pavla, u hramu Svetih Apostola, unutar svetog žrtvenika.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara