NA VELIKI ČETVRTAK SE U PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA PERU NOGE: Jeromonah Jovan otkriva zašto se ovaj čin kod nas obnavlja tek sada, posle šest vekova (VIDEO)
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Veliki četvrtak u pravoslavnom kalendaru nosi duboku svetlost Tajne večere i neopisivu dubinu Hristovog služenja. Dok se u hramovima čitaju Jevanđelja o poslednjim časovima života Gospoda Isusa Hrista na zemlji, u pojedinim manastirima i sabornim crkvama oživljava se jedan od najpotresnijih obreda Crkve — pranje nogu.
Upravo na ovaj dan, Gospod i Učitelj, Tvorac neba i zemlje, kleči pred svojim učenicima i pere im noge. Taj čin, koji svet ne bi očekivao od Cara, zauvek je izmenio merila veličine. Hristos pokazuje da je istinska sila u smirenju, a ljubav u služenju. „Ako vam ja, Gospod i Učitelj, oprah noge, dužni ste i vi jedan drugome prati noge“, zapisao je apostol Jovan, svedok tog svetog trenutka.
Schutterstock godongphoto
Freska sa prikazom čina kada je Isus Hristos oprao noge apostolima
U tom duhu, i danas, na Veliki četvrtak, arhijereji i igumani u pojedinim pravoslavnim sredinama vrše ovaj duboko simboličan čin. U tišini hrama, pred sabranim narodom, oni peru noge dvanaestorici sveštenika, monaha ili vernika, u znak sećanja na Dvanaest apostola. Obred prati čitanje jevanđelja, molitve se tiho uznose, a svaki pokret svedoči: ljubav se ne izgovara — ona se živi.
Iako se ne vrši u svim hramovima, ovaj čin je obnovljen u manastirima poput Svete Trojice u Stanjevićima, gde je 2018. godine, posle više od šest vekova, ponovo oživljena praksa ovog sveštenog obreda.
Jeromonah Jovan Šljivančanin, sabrat manastira Stanjevići, svedoči o značaju obnove ove bogoslužbene prakse:
- To je čin koji je propisan i koji je ušao u crkvenu praksu pre 2000 godina, od samog početka crkveno-bogoslužbenog života. Mi smo dobili blagoslov od mitropolita Amfilohija i imamo sreću i čast da smo u Crnoj Gori obnovili ovu praksu posle pauze još od početka turskih osvajanja, kada je bio zamro crkveni život.
Ovaj čin se vrši u kontinuitetu kroz vekove tamo gde nije bilo velikog stradanja. Dakle, u Rusiji ovaj čin se vrši u kontinuitetu. Ranije se vršio svuda širom vaseljene, naravno i na Zapadu. U Rusiji, gde je bio taj kontinuitet — osim u vreme 70 godina boljševičke vlasti — taj čin se sačuvao. U drugim delovima pravoslavne hrišćanske vaseljene, nažalost, zbog arapskog i turskog osvajanja, on je zamro - rekao je jeromonah Jovan.
Schutterstock Dmitrydesign
Freska sa prikazom čina kada je Isus Hristos oprao noge apostolima
Veliki četvrtak poziva sve pravoslavne hrišćane da se, kroz molitvu, pokajanje i ljubav, priključe Hristu u Njegovom putu ka Krstu. A obred pranja nogu, ma koliko retko viđen, ostaje kao živo sećanje na Njegovu poslednju lekciju: da je najveći među nama onaj koji umiva noge drugima.
Manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji čuva čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, mogao bi se naći van teritorije Poljske ukoliko reka Bug promeni tok — nadležne službe pokušavaju da spreče istorijski presedan na granici dve države.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok sukobi potresaju Bliski istok i unose nemir daleko izvan granica regiona, mnogi se vraćaju odlomku iz Jevanđelja u kojem Isus govori o ratovima, progonima, padu Jerusalima i znakovima na nebu.
U besedi za petak prve sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto Hristove reči o prvima i poslednjima razotkrivaju zabludu o uspehu, časti i moći i pokazuju po čemu se čovek zaista prepoznaje pred Bogom.
Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
