NA VELIKI ČETVRTAK SE U PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA PERU NOGE: Jeromonah Jovan otkriva zašto se ovaj čin kod nas obnavlja tek sada, posle šest vekova (VIDEO)
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Veliki četvrtak u pravoslavnom kalendaru nosi duboku svetlost Tajne večere i neopisivu dubinu Hristovog služenja. Dok se u hramovima čitaju Jevanđelja o poslednjim časovima života Gospoda Isusa Hrista na zemlji, u pojedinim manastirima i sabornim crkvama oživljava se jedan od najpotresnijih obreda Crkve — pranje nogu.
Upravo na ovaj dan, Gospod i Učitelj, Tvorac neba i zemlje, kleči pred svojim učenicima i pere im noge. Taj čin, koji svet ne bi očekivao od Cara, zauvek je izmenio merila veličine. Hristos pokazuje da je istinska sila u smirenju, a ljubav u služenju. „Ako vam ja, Gospod i Učitelj, oprah noge, dužni ste i vi jedan drugome prati noge“, zapisao je apostol Jovan, svedok tog svetog trenutka.
Schutterstock godongphoto
Freska sa prikazom čina kada je Isus Hristos oprao noge apostolima
U tom duhu, i danas, na Veliki četvrtak, arhijereji i igumani u pojedinim pravoslavnim sredinama vrše ovaj duboko simboličan čin. U tišini hrama, pred sabranim narodom, oni peru noge dvanaestorici sveštenika, monaha ili vernika, u znak sećanja na Dvanaest apostola. Obred prati čitanje jevanđelja, molitve se tiho uznose, a svaki pokret svedoči: ljubav se ne izgovara — ona se živi.
Iako se ne vrši u svim hramovima, ovaj čin je obnovljen u manastirima poput Svete Trojice u Stanjevićima, gde je 2018. godine, posle više od šest vekova, ponovo oživljena praksa ovog sveštenog obreda.
Jeromonah Jovan Šljivančanin, sabrat manastira Stanjevići, svedoči o značaju obnove ove bogoslužbene prakse:
- To je čin koji je propisan i koji je ušao u crkvenu praksu pre 2000 godina, od samog početka crkveno-bogoslužbenog života. Mi smo dobili blagoslov od mitropolita Amfilohija i imamo sreću i čast da smo u Crnoj Gori obnovili ovu praksu posle pauze još od početka turskih osvajanja, kada je bio zamro crkveni život.
Ovaj čin se vrši u kontinuitetu kroz vekove tamo gde nije bilo velikog stradanja. Dakle, u Rusiji ovaj čin se vrši u kontinuitetu. Ranije se vršio svuda širom vaseljene, naravno i na Zapadu. U Rusiji, gde je bio taj kontinuitet — osim u vreme 70 godina boljševičke vlasti — taj čin se sačuvao. U drugim delovima pravoslavne hrišćanske vaseljene, nažalost, zbog arapskog i turskog osvajanja, on je zamro - rekao je jeromonah Jovan.
Schutterstock Dmitrydesign
Freska sa prikazom čina kada je Isus Hristos oprao noge apostolima
Veliki četvrtak poziva sve pravoslavne hrišćane da se, kroz molitvu, pokajanje i ljubav, priključe Hristu u Njegovom putu ka Krstu. A obred pranja nogu, ma koliko retko viđen, ostaje kao živo sećanje na Njegovu poslednju lekciju: da je najveći među nama onaj koji umiva noge drugima.
Manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji čuva čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, mogao bi se naći van teritorije Poljske ukoliko reka Bug promeni tok — nadležne službe pokušavaju da spreče istorijski presedan na granici dve države.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sveštenik Evgenije Murzin govori o dva pravoslavna tumačenja ovog neobičnog jevanđeljskog stiha i objašnjava zašto se Sveta Marija Magdalena poštuje kao ravnoapostolna.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
