NA VELIKI ČETVRTAK SE U PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA PERU NOGE: Jeromonah Jovan otkriva zašto se ovaj čin kod nas obnavlja tek sada, posle šest vekova (VIDEO)
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Veliki četvrtak u pravoslavnom kalendaru nosi duboku svetlost Tajne večere i neopisivu dubinu Hristovog služenja. Dok se u hramovima čitaju Jevanđelja o poslednjim časovima života Gospoda Isusa Hrista na zemlji, u pojedinim manastirima i sabornim crkvama oživljava se jedan od najpotresnijih obreda Crkve — pranje nogu.
Upravo na ovaj dan, Gospod i Učitelj, Tvorac neba i zemlje, kleči pred svojim učenicima i pere im noge. Taj čin, koji svet ne bi očekivao od Cara, zauvek je izmenio merila veličine. Hristos pokazuje da je istinska sila u smirenju, a ljubav u služenju. „Ako vam ja, Gospod i Učitelj, oprah noge, dužni ste i vi jedan drugome prati noge“, zapisao je apostol Jovan, svedok tog svetog trenutka.
Schutterstock godongphoto
Freska sa prikazom čina kada je Isus Hristos oprao noge apostolima
U tom duhu, i danas, na Veliki četvrtak, arhijereji i igumani u pojedinim pravoslavnim sredinama vrše ovaj duboko simboličan čin. U tišini hrama, pred sabranim narodom, oni peru noge dvanaestorici sveštenika, monaha ili vernika, u znak sećanja na Dvanaest apostola. Obred prati čitanje jevanđelja, molitve se tiho uznose, a svaki pokret svedoči: ljubav se ne izgovara — ona se živi.
Iako se ne vrši u svim hramovima, ovaj čin je obnovljen u manastirima poput Svete Trojice u Stanjevićima, gde je 2018. godine, posle više od šest vekova, ponovo oživljena praksa ovog sveštenog obreda.
Jeromonah Jovan Šljivančanin, sabrat manastira Stanjevići, svedoči o značaju obnove ove bogoslužbene prakse:
- To je čin koji je propisan i koji je ušao u crkvenu praksu pre 2000 godina, od samog početka crkveno-bogoslužbenog života. Mi smo dobili blagoslov od mitropolita Amfilohija i imamo sreću i čast da smo u Crnoj Gori obnovili ovu praksu posle pauze još od početka turskih osvajanja, kada je bio zamro crkveni život.
Ovaj čin se vrši u kontinuitetu kroz vekove tamo gde nije bilo velikog stradanja. Dakle, u Rusiji ovaj čin se vrši u kontinuitetu. Ranije se vršio svuda širom vaseljene, naravno i na Zapadu. U Rusiji, gde je bio taj kontinuitet — osim u vreme 70 godina boljševičke vlasti — taj čin se sačuvao. U drugim delovima pravoslavne hrišćanske vaseljene, nažalost, zbog arapskog i turskog osvajanja, on je zamro - rekao je jeromonah Jovan.
Schutterstock Dmitrydesign
Freska sa prikazom čina kada je Isus Hristos oprao noge apostolima
Veliki četvrtak poziva sve pravoslavne hrišćane da se, kroz molitvu, pokajanje i ljubav, priključe Hristu u Njegovom putu ka Krstu. A obred pranja nogu, ma koliko retko viđen, ostaje kao živo sećanje na Njegovu poslednju lekciju: da je najveći među nama onaj koji umiva noge drugima.
Manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji čuva čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, mogao bi se naći van teritorije Poljske ukoliko reka Bug promeni tok — nadležne službe pokušavaju da spreče istorijski presedan na granici dve države.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Nakon pomena postradalima na Kosovu polju i vojnicima sa Sočanskog fronta, episkop je govorio o smislu sećanja na junake, ljubavi prema bližnjima i značaju očuvanja svetinja za buduće naraštaje.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
