Radosnom prinošenju evharistijske žrtve, pored sestrinstva te monaške porodice i velikog mnoštva naroda Božjeg, molitveno su prisustvovali i predstavnici Vojske Republike Srbije.
Na dan kada crkva proslavlja molitvenu uspomenu na Svetog cara Uroša, 15. decembra 2024. godine, mitropolit sremski Vasilije je služio svetu arhijerejsku liturgiju u fuškogorskom manastiru Jasku, uz sasluženje monaštva, sveštenstva i đakonstva iz Eparhije sremske i drugih.
Radosnom prinošenju evharistijske žrtve, pored sestrinstva te monaške porodice i velikog mnoštva naroda Božjeg, molitveno su prisustvovali i predstavnici Vojske Republike Srbije.
Slavljenje uspomene na Svetog cara Uroša, čije netruležne mošti počivaju u hramu Silaska Svetog Duha na apostole u manastiru Jasku, započeto je dan ranije prazničnim bdenijem kojim je načalstvovao arhimandrit Sava, nastojatelj manastira Krušedola, a uz sasluženje igumana Justina, duhovnika manastira Beočina, protonamesnika Save Mišanovića, starešine hrama Svete Trojice u Novoj Pazovi i protođakona Gorana Vlasca.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Manastir je smešten u blizini istoimenog mesta, u iriškoj opštini, na nekih četrdesetak minuta vožnje od Novog Sada.
Do manastira Jazka možete da stignete idući kroz Sremsku Kamenicu, Ledince i Rakovac, gde možete posetiti i manastir Rakovac. Bez obzira na to da li odabere ovaj put ili onaj preko Iriškog venca, na putu ćete moći da posetite Vrdničku kulu, manastir Ravanicu, ali i da se odmorite u samom Vrdniku.
Kada već stignete do Vrdnika, Partizanska ulica će vas voditi do Cara Uroše, iz koje skreće desno u Manastirsku, koja vas vodi do manastira Jazak.
U ovom ženskom manastiru čuvaju se i tri trona ukrašena ikonama, koja su sama po sebi raskošno dekorisana u baroknom stilu. To su tronovi cara Uroša, Bogorodičn tron i arhijerejski tron, sva tri nastala u drugoj polovini 18. veka. Nije čudo da se u ovom manastiru nalazi tron cara Uroša, kojeg istorija pamti pod nadimkom Nejaki. Još tokom Velike seoba Srba mošti poslednjem srpskog cara iz dinastije Nemanjića prenete su u ovaj fruškogorski manastir.
Poznat kao „Mala Ravanica“, manastir je postao značajan nakon što su mošti Svetog kneza Lazara donete u 17. veku..
Lepa, mala crkva kompletno je izgrađena od drveta! Kažu da je korišćen norveški beli bor i čamovina, pa čitava bogomolja svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih svetinja.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Legenda kaže da je šire područje Fruške gore još od davnina bilo bogato svetilištima, a tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru postojalo je više od 35 manastira.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Tokom poslednje obnove Bešanova, otkriveni su rimski grobovi iz 1. veka, što sugeriše da je ovo mesto bilo sveto još u vreme najranijeg hrišćanstva, a smatra se da je upravo zbog toga Dragutin odlučio da ovde podigne manastir.
Praznik jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja biće obeležen uz praznično bdenije, arhijerejsku liturgiju i dolazak hodočasnika koji peške prelaze stotine kilometara tražeći mir, utehu i duhovno ukrepljenje.
Na praznik Svetog Prohora Pčinjskog vernici su se sabrali na svetoj liturgiji koju je služio episkop šabački Jerotej.
U Domu kulture je održana svečana akademija posvećena nebeskom zaštitniku Prokuplja, Svetom velikomučeniku Prokopiju.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
