Bogata naslednica iz Soluna odrekla se svega iz ljubavi prema Bogu, a za nepokolebljivu veru i posvećenost platila je životom. Njena priča i danas nas inspiriše da istrajemo u veri uprkos svim iskušenjima.
Svetiteljku čiji život i stradanje predstavljaju sjajan uzor nepokolebljive vere i ljubavi prema Hristu, Svetu mučenicu Anisiju, Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja 12. januara. Rođena u Solunu, u porodici uglednih i imućnih roditelja, Anisija je još u ranoj mladosti osetila duboku povezanost sa Bogom. Ostajući bez roditelja, ceo svoj život posvetila je molitvi, postu i delima milosrđa.
Rečenica Svete Anisije: „O lažni živote mladih, jer ili sablažnjavaš, ili se sablažnjavaš,“ odražava duhovnu zrelost daleko iznad njenih godina i iskrenu težnju ka nebeskom carstvu.
Prepoznajući prolaznost ovozemaljskog bogatstva, prodala je celokupno svoje imanje i razdelila siromašnima. Sama je živela skromno, uzdržavana trudom svojih ruku, provodeći noći u molitvama uz reči: „Opasno je spavati kada neprijatelj moj bdi.“
U vreme cara Maksimijana, poznatog po nemilosrdnom progonu hrišćana, Anisija je pokazala retku hrabrost i odlučnost. Jednog dana, dok je išla u crkvu, neznabožački vojnik pokušao je da je osramoti svojom nečistom namerom. Ispunjena verom, Anisija mu je hrabro odgovorila: „Službenica sam Hristova i idem u crkvu.“ Kada ju je vojnik napao, odgurnula ga je i prekorila, ali je za svoju veru platila najvišu cenu – život.
Postradavši 298. godine, Anisija je postala mučenica, a njena žrtva ostala je večna inspiracija svim vernicima. Na mestu njenog groba podignuta je crkva, svedočeći o njenoj svetosti i ljubavi prema Bogu.
Svetiteljka Anisija nas podseća na neprolazne vrednosti vere, hrabrosti i saosećanja prema bližnjima. Njeno ime danas izgovaramo sa poštovanjem, moleći se da nas uči kako da istrajemo u veri, čak i u najtežim iskušenjima.
Prema predanju, Bogorodica je dala Bogorodičino pravilo, zaveštavajući da će imati osobiti udeo u spasenju svakog ko ga bude sprovodio.
Dušicu Petronijević, koja je dala saglasnost da se organi njenog sina doniraju, dugo je mučilo da li ga je na onaj svet ispratila kako treba.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
U nadahnutoj besedi povodom praznika Rođenja Hristovog, vladika šumadijski Jovan podsetio je vernike na snagu vere, važnost ljubavi i praštanja, pozivajući ih da svakodnevno pronalaze Hrista u sebi i drugima.
Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj monah, svedočio je niko drugi do sveti Antonije Veliki, koji je jednom, posetivši Pavla, video kako mu zveri i ptice služe.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Praznik Svetog Save obeležava se širom Srbije i regiona kao dan duhovnosti, obrazovanja i sabornosti.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Mitropolit crnogorsko-primorski besedio je o snazi molitve za bližnje, važnosti praštanja i svakodnevnim delima ljubavi koja vode ka spasenju.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Nekada imućna Rimljanka posle porodične tragedije postala je isposnica i život posvetila Bogu i milosrđu.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj monah, svedočio je niko drugi do sveti Antonije Veliki, koji je jednom, posetivši Pavla, video kako mu zveri i ptice služe.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
