Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
U pravoslavnoj tradiciji hleb nikada nije bio samo hrana, već znak zajedništva, blagoslova i zahvalnosti za darove Božje. Među starim srpskim hlebovima posebno mesto imao je kravaj, nekadašnji obredni hleb koji se pripremao u svečanim prilikama, za svadbe, rođenja, babine i velike porodične događaje, kada je okupljao ukućane i goste oko trpeze.
Vremenom je kravaj izašao iz obrednog okvira i postao deo svakodnevne domaće kuhinje, ali je tokom poslednjih decenica gotovo nestao iz naših domova. Danas se čuva tek u ponekim krajevima i starim kuvarima, kao dragoceno sećanje na vreme kada su se hlebovi mesili s posebnom pažnjom i ljubavlju. Jedna od brojnih varijanti ovog starinskog peciva jeste kravaj sa sirom, mirisan i mekan hleb koji vraća ukus tradicionalne srpske trpeze.
Testo
• jaja, 1 komad
• sveže mleko, 250 ml
• kiselo mleko, 3 kašike
• šećer, 1 kašičica
• so, 1 kašičica
• maslac, 50 g
• brašno, 600 g
• svež kvasac, 42 g
Nadev
• maslac, 75 g (mek)
U toplo mleko dodajte šećer i kvasac, pa promešajte dok se potpuno ne rastvore. Ostavite smesu na toplom mestu dok se kvasac ne aktivira.
Prosejano brašno pomešajte sa solju, dodajte mu umućeno jaje sa kiselim mlekom, rastopljeni topli maslac i nadošli kvasac. Zamesite meko testo i ostavite ga na toplom mestu da udvostruči zapreminu.
Odvojeno pomešajte mekani maslac sa namrvljenim sirom i jajetom, pa dobro sjedinite. Na pobrašnjenoj površini pomoću oklagije razvijte testo u list debljine oko pola centimetra.
Okruglim rezačem isecite krugove i poređajte ih u posudu za pečenje prečnika 30 centimetara, podmazanu uljem, sledećim redosledom: stavite jednu kašiku nadeva na gomilu uz ivicu posude, preko nje položite ukoso kružić testa, zatim rasporedite još jednu kašiku nadeva i ponovo stavite testo. Tako ređajte u krug oko zidova posude.
Ostavite kravaj na toplom mestu oko 30 minuta, premažite ga umućenim žumancetom i pospite susamom. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 40 minuta.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Svoj život posvetio je borbi protiv gnosticizma.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Sušene pečurke i nekoliko običnih namirnica, uz posebnu tehniku pripreme, daju jelu bogat ukus, a jedan detalj iz ruske manastirske kuhinje pravi najveću razliku.
Kore od oraha i raskošan fil čine je poslasticom kojoj ćete se uvek rado vraćati.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
