U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.
U Manastiru Kumanica verni narod, sveštenstvo i monaštvo oprostili su se od monahinje Gavrile (Aćimović), koja je svoj život posvetila Bogu i monaškom podvigu. Svetu zaupokojenu liturgiju služio je arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluživanje sveštenika i sveštenomonaha iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Nakon Liturgije usledili su monaško opelo i beseda mitropolita Atanasija, koji je govorio o putu kojim je monahinja Gavrila išla, ali i o tajni monaškog života, u kojem čovek nastoji da bude nepoznat svetu, a poznat Bogu.
- Ispraćamo zajedno sluškinju Božiju monahinju Gavrilu. Ona je završila svoj veliki podvig, ispunila svoje dane života, boravka među nama, i sada polazi Gospodu svome da bude bliže Njemu - rekao je Mitropolit Atanasije.
Govoreći o monaškom putu, on je istakao da se njegov smisao često nalazi upravo u tihom i neprimetnom služenju, daleko od želje za zemaljskom slavom i priznanjima.
- Onaj ko pođe monaškim putem nastoji da sebe učini ili nimalo ili vrlo malo poznatim ovome svetu. To je taj monaški put, bogougodni - kazao je mitropolit.
Prema njegovim rečima, monaški život jeste neprestano uspinjanje putem Jevanđelja, smirenja i usvajanja vrlina koje čoveka približavaju Hristu.
- Pošla je onim lestvicama usavršavanja koje smo i danas, ispraćajući nju, monahinju Gavrilu, pročitali. Išla je po Jevanđelskom putu, onom stazom koju preporučuje Gospod naš onima koji žele da se usavršavaju. Put smirenja, put stalnog usavršavanja, put usvajanja svih vrlina, i to savršenih, Jevanđelskih - rekao je on.
U svojoj besedi mitropolit Atanasije podsetio je i na stvarnost sveta u kojem čovek svakodnevno susreće patnju i smrt. Ipak, kako je naglasio, Hristovim dolaskom smrt više nema poslednju reč.
- Mi živimo u takvom svetu gde se strada mnogo, umire se, u svetu plitkom u ljubavi, gde smrt i zakoni smrti imaju veliku moć. Taj naš svet Gospod je preobrazio svojim prisustvom, svojom pobedom nad svim tim slabostima našeg sveta - kazao je mitropolit Atanasije.
Podsetio je da Hristos nije došao samo da pobedi smrt, već i da čoveka povede putem te pobede.
- Gospod nam je dao priliku da živeći u Zajednici sa Njime i mi budemo pobednici kao što je On pobedio. Zato je i došao da bi nas poveo tim putem pobede - istakao je.
Upravo u tome mitropolit Atanasije vidi i posebnost monaškog podviga monahinje Gavrile. Iako nije težila da bude poznata među ljudima, njen život, prema njegovim rečima, nije ostao nezapažen pred Bogom.
- Monahinja Gavrila nije htela i nije ni postala mnogo poznata ovome svetu, ali ona je uspela da bude upisana u nebu. Njeno služenje je zabeleženo, anđelima je poznata, nebeskoj vojsci anđelskoj, mnogo značajnijoj od ove zemaljske - rekao je mitropolit.
Dodao je da će uspomena na monahinju Gavrilu ostati vezana za Kumanicu, ali i za druga mesta na kojima je njeno služenje ostavilo trag.
- I ostaće trajno poznata i pominjana, pamćena i pominjana, na ovom mestu i na mnogim drugim mestima. Eto, to se događa sa monasima koji nastoje da sebe učine neprimećenima od ovoga sveta. Primećeni bivaju od Neba, zabeleženi - poručio je mitropolit Atanasije.
Na kraju besede itropolit mileševski je naglasio da monahinju Gavrilu verni ispraćaju sa ljubavlju, moleći se Gospodu da podari Crkvi slične sluškinje Božije.
Nakon molitava uznetih Gospodu da primi dušu svoje sluškinje i nastani je u Carstvu nebeskom, zemni ostaci novoprestavljene monahinje Gavrile sahranjeni su u monaškom groblju Manastira Kumanica.
Njeno zemaljsko služenje je završeno, ali sećanje na njen monaški podvig ostaje među onima koji su je poznavali i u svetinji kojoj je posvetila svoj život.
- U blaženom usnuću večni pokoj podaj, Gospode, novoprestavljenoj sluškinji Tvojoj, monahinji Gavrili, i učini joj večni spomen.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu. Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti. Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji. Gradimir Stanić ostavio je dubok trag u crkvenom izdavaštvu i saradnji sa najznačajnijim srpskim duhovnicima, a iza njega su ostala brojna izdanja posvećena veri, predanju i kulturnom nasleđu.
Eparhija Mileševska
Duhovna riznica
11:38 | 23.07.2026
TUGA NA SVETOJ GORI: Upokojio se starac Rafailo, koji je poslednje godine života proveo uz Hilandar
Aktuelno iz SPC
20:58 | 23.07.2026
UPKOJIO SE MONAH MAKARIJE POSLE DUGE I TEŠKE BOLESTI: Beogradsku buku zamenio mirom u manastiru Tvrdoš, gde je pronašao put kojim je išao do kraja života
Duhovna riznica
10:49 | 10.08.2026
PORODIČNA TRAGEDIJA PODELILA JAVNOST: Gruzijska crkva zabranila izlaganje tela pokojne devojke u hramu, sveštenik izneo objašnjenje koje je izazvalo buru
Aktuelno iz SPC
10:35 | 14.08.2026
UPOKOJIO SE ČOVEK KOJI JE DECENIJAMA ČUVAO BLAGO SRPSKE CRKVE: Veliki nacionalni pregalac iza sebe ostavio bogato duhovno nasleđe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
