NA SLAVI ZAJEDNICE ZA REHABILITACIJU OBOLELIH OD BOLESTI ZAVISNOSTI, VLADIKA JOVAN PORUČIO: Mi, kršteni ljudi, ne bismo smeli da zamenimo oca i majku nekakvim brojevima
Posle liturgije i nadahnute besede u porti crkve Svetog velikomučenika Georgija u Brajkovcu pored Lazarevca, mitropolit šumadijski je osveštao slavski kolač i zajedno sa štićenicima Zajednice za rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti uživao u trpezi ljubavi.
Na praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice, u svetoj i mirisnoj porti crkve brvnare posvećene Svetom velikomučeniku Georgiju u Brajkovcu pored Lazarevca, sabrali su se vernici i bivši štićenici zajednice „Zemlja živih“ da zajedno sa mitropolitom šumadijskim Jovanom proslave slavu Zajednice za rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti. Uz prisustvo sveštenstva i đakonstva, liturgiju je dodatno ulepšalo blagotvorno pojanje „Srbskih pravoslavnih pojaca“ iz Beograda. Mitropolit Jovan, vođen duhom Presvete Bogorodice, nadahnuto je govorio o njenom značaju i zaštiti koju vekovima pruža svima koji joj se sa verom i molitvom obraćaju.
SPC / Eparhija šumadijska
Porta Crkve Svetog velikomučenika Georgija u Brajkovcu
U svojoj besedi, mitropolit Jovan je istakao duboku simboliku Bogorodičinog krila, koje je, kako je rekao, šire od nebesa jer je nosilo Onoga koji je stvorio svet.
- Njeno krilo je veliko kao vaseljena. Samo do nas je da li ćemo se ogrejati na krilu Majke Božije? Nema toplijeg krila od majčinog krila. Nema veće škole od majčine škole. Kada su pitali jednog učenog čoveka ko mu je pomogao da stekne tako veliko obrazovanje, on im je odgovorio da mu je najviše pomoglo krilo njegove nepismene majke - kazao je mitropolit. On je dalje osudio savremene vrednosti koje su zamenile one prave, tradicionalne. Posebno je ukazao na opasnost od promovisane rodne ravnopravnosti i trendova koji menjaju prirodni poredak stvoren od Boga, pretvarajući čoveka u broj umesto u Božju ikonu.
SPC / Eparhija šumadijska
Crkva brvnara u Brajkovcu
- Te stare majke nisu često bile ni pismene, ali su znale šta je vera, šta im je dužnost. Nažalost, živimo u ozbiljnim vremenima u kojima su one prave, ispravne vrednosti zamenjene pogrešnim vrednostima. Mnogi se trude da te pogrešne vrednosti sprovode u svom životu. Slušate o toliko promovisanoj rodnoj ravnopravnosti. Velika je to pošast. Slušate i o tome da će umesto oca i majku deca imati roditelja br. 1 i roditelja br. 2. Da li se čovek svodi na broj? Da li je čovek ikona Božja? Jeste, ali na ovakav način mi ga pretvaramo u ikonu ne Božju, nego onog drugog.
Danas čak čekamo da se dete u nekom periodu razvoja opredeli da li se oseća kao muško ili žensko. Ovo je direktno ustajanje na Boga i Božji poredak. Kada se Božji poredak iskvari, kvari se sve što je u poretku. Mi, kršteni ljudi, ne bismo smeli nikako da zamenimo oca i majku sa nekakvim brojevima - besedio je mitropolit Jovan.
SPC / Eparhija šumadijska
Mitropolit šumadijski Jovan blagosilja slavski kolač u porti Crkve Svetog velikomučenika Georgija
Posle osvećenja slavskog kolača, štićenici zajednice sa svojim starešinom, protojerejem-stavroforom Aleksandrom Novakovićem, pripremili su trpezu ljubavi. U atmosferi ispunjenoj duhovnim jedinstvom i molitvom, proslavljena je slava zajednice koja od 2005. godine pruža utočište i podršku onima koji su se našli u vrtlogu zavisnosti.
Centar „Zemlja živih“, osnovan 2005. godine pod okriljem Svetoarhangelskog manastira iz Kovilja po blagoslovu episkopa bačkog Irineja, zahvaljujući inicijativi patrijarha Porfirija, danas funkcioniše kroz četiri terapijske zajednice: Čenej, Vilovo, Slankamenački Vinogradi i Brajkovac, u kojima boravi stotinu štićenika. Inspirisan evropskim iskustvima, centar pruža sveobuhvatnu psiho-socijalnu rehabilitaciju, vraćajući izgubljene nade i snagu onima koji su se ponovo našli u zagrljaju vere i zajedništva.
Ova sveta liturgija i proslava slave zajednice „Zemlja živih“ predstavljaju ne samo obnovu duha, već i podsećanje na neiscrpnu milost i ljubav Presvete Bogorodice. U svetlosti njene zaštite, vernici pronalaze snagu za novi početak, dok zajednica „Zemlja živih“ ostaje svetionik nade i spasenja za sve koji traže put iz tame zavisnosti ka svetlosti vere i zajedništva.
Štampana izdanja Molitvenika sve manje se koriste, pa vernici prelaze na digitalne verzije, koje nose rizik odstupanja od zvaničnih crkvenih molitvi. U duhu očuvanja pravoslavne tradicije, donosimo vam molitve pred odlazak na počinak, koje su po Kanonu SPC.
Ovaj praznik obeležavamo uz molitvu i zahvalnost Majci Božjoj za njen blagoslov i zaštitu. Na taj način čuvamo duhovno nasleđe koje nas povezuje s drevnom tradicijom vere i svetosti.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ovaj praznik podseća nas na moć molitve i neiscrpnu duhovnu snagu koja se prenosi generacijama kroz vekove i prostore, od drevnog Carigrada do današnje Srbije.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Nauma po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Tirsa, Levkiju i Kalinika. Katolici obeležavaju Svetog Ivana od Križa, Jevreji proslavljaju prvi dan Hanuke, a u islamu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
