NA SLAVI ZAJEDNICE ZA REHABILITACIJU OBOLELIH OD BOLESTI ZAVISNOSTI, VLADIKA JOVAN PORUČIO: Mi, kršteni ljudi, ne bismo smeli da zamenimo oca i majku nekakvim brojevima
Posle liturgije i nadahnute besede u porti crkve Svetog velikomučenika Georgija u Brajkovcu pored Lazarevca, mitropolit šumadijski je osveštao slavski kolač i zajedno sa štićenicima Zajednice za rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti uživao u trpezi ljubavi.
Na praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice, u svetoj i mirisnoj porti crkve brvnare posvećene Svetom velikomučeniku Georgiju u Brajkovcu pored Lazarevca, sabrali su se vernici i bivši štićenici zajednice „Zemlja živih“ da zajedno sa mitropolitom šumadijskim Jovanom proslave slavu Zajednice za rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti. Uz prisustvo sveštenstva i đakonstva, liturgiju je dodatno ulepšalo blagotvorno pojanje „Srbskih pravoslavnih pojaca“ iz Beograda. Mitropolit Jovan, vođen duhom Presvete Bogorodice, nadahnuto je govorio o njenom značaju i zaštiti koju vekovima pruža svima koji joj se sa verom i molitvom obraćaju.
SPC / Eparhija šumadijska
Porta Crkve Svetog velikomučenika Georgija u Brajkovcu
U svojoj besedi, mitropolit Jovan je istakao duboku simboliku Bogorodičinog krila, koje je, kako je rekao, šire od nebesa jer je nosilo Onoga koji je stvorio svet.
- Njeno krilo je veliko kao vaseljena. Samo do nas je da li ćemo se ogrejati na krilu Majke Božije? Nema toplijeg krila od majčinog krila. Nema veće škole od majčine škole. Kada su pitali jednog učenog čoveka ko mu je pomogao da stekne tako veliko obrazovanje, on im je odgovorio da mu je najviše pomoglo krilo njegove nepismene majke - kazao je mitropolit. On je dalje osudio savremene vrednosti koje su zamenile one prave, tradicionalne. Posebno je ukazao na opasnost od promovisane rodne ravnopravnosti i trendova koji menjaju prirodni poredak stvoren od Boga, pretvarajući čoveka u broj umesto u Božju ikonu.
SPC / Eparhija šumadijska
Crkva brvnara u Brajkovcu
- Te stare majke nisu često bile ni pismene, ali su znale šta je vera, šta im je dužnost. Nažalost, živimo u ozbiljnim vremenima u kojima su one prave, ispravne vrednosti zamenjene pogrešnim vrednostima. Mnogi se trude da te pogrešne vrednosti sprovode u svom životu. Slušate o toliko promovisanoj rodnoj ravnopravnosti. Velika je to pošast. Slušate i o tome da će umesto oca i majku deca imati roditelja br. 1 i roditelja br. 2. Da li se čovek svodi na broj? Da li je čovek ikona Božja? Jeste, ali na ovakav način mi ga pretvaramo u ikonu ne Božju, nego onog drugog.
Danas čak čekamo da se dete u nekom periodu razvoja opredeli da li se oseća kao muško ili žensko. Ovo je direktno ustajanje na Boga i Božji poredak. Kada se Božji poredak iskvari, kvari se sve što je u poretku. Mi, kršteni ljudi, ne bismo smeli nikako da zamenimo oca i majku sa nekakvim brojevima - besedio je mitropolit Jovan.
SPC / Eparhija šumadijska
Mitropolit šumadijski Jovan blagosilja slavski kolač u porti Crkve Svetog velikomučenika Georgija
Posle osvećenja slavskog kolača, štićenici zajednice sa svojim starešinom, protojerejem-stavroforom Aleksandrom Novakovićem, pripremili su trpezu ljubavi. U atmosferi ispunjenoj duhovnim jedinstvom i molitvom, proslavljena je slava zajednice koja od 2005. godine pruža utočište i podršku onima koji su se našli u vrtlogu zavisnosti.
Centar „Zemlja živih“, osnovan 2005. godine pod okriljem Svetoarhangelskog manastira iz Kovilja po blagoslovu episkopa bačkog Irineja, zahvaljujući inicijativi patrijarha Porfirija, danas funkcioniše kroz četiri terapijske zajednice: Čenej, Vilovo, Slankamenački Vinogradi i Brajkovac, u kojima boravi stotinu štićenika. Inspirisan evropskim iskustvima, centar pruža sveobuhvatnu psiho-socijalnu rehabilitaciju, vraćajući izgubljene nade i snagu onima koji su se ponovo našli u zagrljaju vere i zajedništva.
Ova sveta liturgija i proslava slave zajednice „Zemlja živih“ predstavljaju ne samo obnovu duha, već i podsećanje na neiscrpnu milost i ljubav Presvete Bogorodice. U svetlosti njene zaštite, vernici pronalaze snagu za novi početak, dok zajednica „Zemlja živih“ ostaje svetionik nade i spasenja za sve koji traže put iz tame zavisnosti ka svetlosti vere i zajedništva.
Štampana izdanja Molitvenika sve manje se koriste, pa vernici prelaze na digitalne verzije, koje nose rizik odstupanja od zvaničnih crkvenih molitvi. U duhu očuvanja pravoslavne tradicije, donosimo vam molitve pred odlazak na počinak, koje su po Kanonu SPC.
Ovaj praznik obeležavamo uz molitvu i zahvalnost Majci Božjoj za njen blagoslov i zaštitu. Na taj način čuvamo duhovno nasleđe koje nas povezuje s drevnom tradicijom vere i svetosti.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ovaj praznik podseća nas na moć molitve i neiscrpnu duhovnu snagu koja se prenosi generacijama kroz vekove i prostore, od drevnog Carigrada do današnje Srbije.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
