U blizini Igala, na mestu gde se snaga vere susreće sa lepotom prirode, episkop budimljansko-nikšićki Metodije osveštao je novi konak i u svojoj nadahnutoj besedi govorio o značaju duhovne borbe, snazi krsta i važnosti zajedništva.
Episkop budimljansko-nikšićki Metodije osveštao je konak manastira Ratiševine kod Igala, koji je metoh manastira Kosijereva, posvećen Svetim Kozmi i Damjanu. Ovaj značajan trenutak za duhovni život vernika u Boki Kotorskoj obeležen je nadahnutom besedom vladike Metodija, koja je mnogima pružila duhovnu utehu i osnaženje.
Manastir Ratiševina, sa svojom dugom istorijom i pogledom na Jadransko more, predstavlja svetionik vere i nade, a osveštanje konaka označava novi korak u jačanju njegove misije.
U svojoj besedi, vladika Metodije je istakao duboko značenje ovog događaja i podsetio na snagu krsta i Božje blagodati, koji su kroz vekove štitili srpski narod od svih iskušenja.
- Neka je na zdravlje i na spasenje ova molitva i ovaj divni događaj osvećenja konaka ove ovde međe i ispostave duhovne, ispod ovog časnog krsta, na ovoj blagoslovenoj strani koja gleda u ovu silu božansku pod nama i ovo more, i ovu Boku prelepu koja je međa i brana svakom zlu - rekao je vladika, naglašavajući značaj duhovne borbe protiv sila tame i mraka.
Posebno je podvukao da se istorija srpskog naroda ne može posmatrati bez svesnosti o stradanju, ali i vaskrsenju kroz snagu krsta:
- Jedino nas krst i njegova sila može zaštititi i spasiti, nikakve naše sposobnosti, moći, znanja, iskustva, broj ili neka sila zemaljska, nego jedino i samo milost i blagodat Božja, a što je potvrdila naša prebogata istorija mučeničkog i napaćenog, krstonosnog ali i krstovaskrsnog srpskog naroda.
Foto: SPC / Eparhija budimljansko-nikšićka
Monahinje Ratuševine za pojnicom
Vladika je svoju besedu završio blagoslovom i željom da ovo sveto mesto postane duhovna ispostava koja će osnažiti sve one koji se u njega upute:
- Neka svima ovo mesto bude na ukrepljenje duhovno, osnaženje duhovnih sila i moći, i učvršćenje naših kolena i stopala da budu upravljena na put Gospodnji i na put naših slavnih predaka.
Osveštanje konaka u manastiru Ratiševina nije samo događaj od lokalnog značaja, već i simbol duhovne obnove i poziv na zajedništvo u veri, nadi i ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Nekada razrušen i zaboravljen, manastir Svetog Luke u Kaludri kod berana, danas svedoči o sili vere i nadi u Božju milost. Uoči Vavedenja, ova drevna svetinja je postala bogatija za novu monahinju, dok delovi moštiju apostola i jevanđeliste Luke nastavljaju da privlače vernike iz svih krajeva.
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
Na pravoslavni praznik posvećen majkama i svim ženama, u hramu Svetog Vasilija Ostroškog, poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je vernike na suštinu jevanđeljske istine – Božju ljubav koja povezuje ljude i prevazilazi sve podele.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Episkop budimljansko-nikšićki je na Aranđelovdan služio svetu liturgiju u manastiru Podmalinsko i proslavio krsnu slavu, uputivši molitve za zaštitu svih vernika pod krilom Svetih arhangela Mihaila i Gavrila.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
