Arhimandrit Stefan, koji je neumorno služio Gospodu i vernom narodu, biće sahranjen na nonaškom groblju manastira Ostrog.
U tišini jutra, na praznik otaca Hristovih po telu, 5. januara 2025. godine, arhimandrit Stefan (Kalik), sabrat manastira Morača, završio je svoj ovozemaljski put, ostavljajući za sobom dubok trag u monaškoj zajednici i među vernicima. U ranim jutarnjim časovima, okrenut molitvi i tišini, prešao je prag ovoga sveta, a njegova služba u Crkvi, ispunjena pobožnošću i predanošću, nastaviće da živi kroz sve što je učinio za duhovni život i monaški poziv.
Rođen 11. januara 1943. godine u Noskalicima kod Drniša, arhimandrit Stefan je svoju mladost posvetio monaštvu. Po dolasku u manastir Kosijerevo 1959. godine, a potom i u manastir Ostrog, započeo je svoj monaški put, koji je 1963. godine okrunjen primanjem monaštva. Godine 1965. postao je jerođakon, a ubrzo potom i jeromonah. Njegov duhovni rast nastavljen je kroz obavljanje važnih službi u manastirima Morača, Ostrog i Piva.
Wikipedia
Manastir Morača
Njegov život nije bio samo ispunjen duhovnim radom, već je on bio i temelj stabilnosti i nade za monaške zajednice kojima je služio. Od 2005. godine bio je član bratstva manastira Morača, a činom igumana i arhimandrita 2006. i 2014. godine, bio je potvrđen kao jedan od stubova tog duhovnog prostora.
Sveta zaupokojena liturgija za arhimandrita Stefana služena je jutros, 5. januara 2025. godine, u manastiru Morača, dok je popodne telo premešteno u manastir Ostrog. 6. januara, ujutro, biće služena zaupokojena liturgija i opelo, koje će predvoditi mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.
Otac Stefan će biti sahranjen na monaškom groblju manastira Ostrog, a njegova pobožnost i duhovno nasleđe nastaviće da žive kroz sećanje na njegovu službu i posvećenost Crkvi.
U svetinji podignutoj pre skoro osam vekova, obeležena je značajna godišnjica obnove, uz prisustvo vernog naroda i visokih crkvenih dostojanstvenika. Liturgiju je služio mitropolit Joanikije, koji je u besedi sabrane podsetio na bogatu istoriju i značaj ovog svetog mesta.
Priča ovog monaha svedoči o nesebičnoj ljubavi i nepokolebljivoj veri - od predanog rada na gradilištima širom Evrope do odricanja od svega svetovnog i obnove svetinje kod Petrovca na Mlavi.
Užas koji je potresao ceo region – Aco Martinović ubio 12 ljudi, među njima i dvoje dece. Mitropolit crnogorsko-primorski pozvao na molitvu za stradale, ranjene i obnovu mira.
U crkvi Svetog Jovana Vladimira, uz molitve za nevino postradale, sveštenici i vernici izrazili duboko saosećanje i pozvali na povratak Bogu, kako bi se slične tragedije nikada više ne ponovile.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
