Nepoznati prevaranti koriste ime Srpske pravoslavne crkve da bi obmanuli vernike i naplatili "duhovne usluge". Eparhija banatska upozorava - nemaju nikakve veze s njima!
Srpska pravoslavna eparhija banatska oglasila se saopštenjem u kojem upozorava vernike na zloupotrebu njenog imena. Nepoznata lica, koristeći internet-stranicu rs.molitva-online.com, nude različite "duhovne usluge" uz novčanu naknadu.
- Eparhija banatska nema nikakve veze s ovom internet-stranicom. U pitanju je zloupotreba prevaranata radi sticanja nezakonite materijalne dobiti. Tužno je što su pojedinci spremni da zloupotrebljavaju ime Crkve, Eparhije banatske i Sveti časni post zarad materijalne koristi - navodi se u saopštenju eparhije.
Obmana u duhovnom ruhu
Na spornoj internet-stranici, koja se lažno predstavlja kao pravoslavna i koristi ugled Eparhije banatske, posetiocima se nudi niz "duhovnih usluga" uz finansijsku naknadu. Među njima su onlajn bogosluženja, individualne molitve, molitvene zajednice i duhovno vođenje. Pored toga, korisnicima je omogućeno "paljenje sveća na daljinu", uz sugestiju da sami odrede cenu usluge.
Iako su ove ponude oblikovane u jeziku sličnom crkvenoj terminologiji, sama praksa naplaćivanja duhovnih činova protivna je učenju Pravoslavne crkve. Sveti hramovi su mesta gde se molitve i bogosluženja obavljaju u duhu vere, a ne trgovine.
Upozorenje vernicima
Eparhija banatska apeluje na vernike da budu oprezni i ne nasedaju na ovakve obmane. Podsećamo da pravoslavna crkva nikada ne naplaćuje molitve niti prodaje duhovne darove putem interneta.
Ovaj slučaj još jednom pokazuje koliko je važno biti na oprezu u digitalnom dobu, kada se čak i svete stvari pokušavaju komercijalizovati. Zato se savetuje vernicima da se drže proverenih izvora i Crkvenih institucija koje zaista brinu o njihovom duhovnom dobru.
Da bi prosjak dobio milostinju – treba da pruži ruku. Da bi dete dobilo hranu – treba da otvori svoja ustašca.
Oni koji tihuju često pokušavaju uskladiti izgovaranje te molitve sa svojim dahom, kao da sjedinjuju um i telo.
Prevarant koji se predstavljao kao jerej Grčke pravoslavne crkve iskoristio nevolju žene u invalidskim kolicima, obećavajući joj isceljenje molitvama i nestao sa novcem koji je uzeo.
U trenucima najveće patnje, porodica Brasko pretvara tugu u svetlost – kapela posvećena njihovoj ćerci postaje simbol nepokolebljive vere i ljubavi koja neće biti zaboravljena.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U tišini starog groblja, među svećama i molitvama, vernici su se prisetili duhovnog vođe i tragične pogibije 25 meštana u savezničkom bombardovanju 1944. godine.
Jednostavne reči iz pravoslavnog molitvenika koje kriju snagu ljubavi, vere i nevidljive podrške u trenucima kada je najpotrebnija.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
U vremenu kada se sve meri rezultatima, ocenama i brzinom napretka, možda najviše vredi podsetiti sebe – dete ne traži savršenog roditelja, već prisutnog.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
