Liturgija u manastiru Vodoča, razgovori o monaškom iskustvu i poseta čuvenoj Veljusi obeležili su treći dan naučnog skupa koji otvara nova pitanja o ulozi duhovnosti danas.
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ započeo je svečano svetom liturgijom u crkvi Svetog Leontija u manastiru Vodoča kod Strumice.
Molitveni početak dana
Liturgiju je služio mitropolit kruševački David, uz sasluženje episkopa debarsko-kičevskog Georgija, strumičkog Nauma, moravičkog Tihona, heraklijskog Klimenta i stobijskog Jakova, kao i brojnih arhimandrita, sveštenika i đakona. U molitvenom sabranju učestvovalo je bratstvo svete obitelji, učesnici konferencije i mnogobrojni vernici.
Foto: SPC
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ počeo je liturgijom koju je služio vladika kruševački David
Posle pročitanog jevanđelja prisutnima se obratio mitropolit David, a na kraju bogosluženja episkop stobijski Jakov uputio je reči zahvalnosti patrijarhu srpskom Porfiriju i svim učesnicima skupa, naglašavajući značaj ovakvih sabranja za jačanje duhovnih i naučnih veza pravoslavnih naroda Balkana.
Dijalog o isihazmu i teologiji
Radni deo konferencije nastavljen je u konaku manastira Vodoča panel-diskusijom posvećenom isihastičkoj misli i svetootačkom predanju. Diskusiju je otvorio protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, koji je naglasio važnost dijaloga između drevnog duhovnog iskustva i savremenog bogoslovlja.
Mitropolit kruševački David govorio je o isihazmu kao jednom od stubova pravoslavne duhovnosti, ističući njegovu aktuelnost i značaj u današnjem vremenu. Mitropolit strumički Naum osvrnuo se na važnost same konferencije, dok su svoja zapažanja o isihazmu i asketskom iskustvu izneli i mitropolit debarsko-kičevski Georgije i protođakon Zlatko Matić.
Na zatvaranju radnog dela protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović izrazio je zahvalnost svim učesnicima i organizatorima konferencije, posebno Institutu za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Institutu za duhovno i monaško nasleđe na Balkanu. On je najavio i buduće planove i projekte posvećene proučavanju monaštva na Balkanu.
Poseta Veljusi
Učesnici skupa, predvođeni domaćinom mitropolitom strumičkim Naumom, obišli su manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Veljusi, jednu od najznačajnijih svetinja ovog kraja, podignutu u 11. veku. Poseta je bila prilika da se podseti na duboke korene i kontinuitet pravoslavnog monaštva na Balkanu, koje i danas ostaje živo svedočanstvo vere, kulture i duhovnog identiteta.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove, a fokus je na ulozi monaštva kroz vekove, duhovnom nasleđu i njegovoj snazi da bude lek za savremenog čoveka.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
