Liturgija u manastiru Vodoča, razgovori o monaškom iskustvu i poseta čuvenoj Veljusi obeležili su treći dan naučnog skupa koji otvara nova pitanja o ulozi duhovnosti danas.
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ započeo je svečano svetom liturgijom u crkvi Svetog Leontija u manastiru Vodoča kod Strumice.
Molitveni početak dana
Liturgiju je služio mitropolit kruševački David, uz sasluženje episkopa debarsko-kičevskog Georgija, strumičkog Nauma, moravičkog Tihona, heraklijskog Klimenta i stobijskog Jakova, kao i brojnih arhimandrita, sveštenika i đakona. U molitvenom sabranju učestvovalo je bratstvo svete obitelji, učesnici konferencije i mnogobrojni vernici.
Foto: SPC
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ počeo je liturgijom koju je služio vladika kruševački David
Posle pročitanog jevanđelja prisutnima se obratio mitropolit David, a na kraju bogosluženja episkop stobijski Jakov uputio je reči zahvalnosti patrijarhu srpskom Porfiriju i svim učesnicima skupa, naglašavajući značaj ovakvih sabranja za jačanje duhovnih i naučnih veza pravoslavnih naroda Balkana.
Dijalog o isihazmu i teologiji
Radni deo konferencije nastavljen je u konaku manastira Vodoča panel-diskusijom posvećenom isihastičkoj misli i svetootačkom predanju. Diskusiju je otvorio protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, koji je naglasio važnost dijaloga između drevnog duhovnog iskustva i savremenog bogoslovlja.
Mitropolit kruševački David govorio je o isihazmu kao jednom od stubova pravoslavne duhovnosti, ističući njegovu aktuelnost i značaj u današnjem vremenu. Mitropolit strumički Naum osvrnuo se na važnost same konferencije, dok su svoja zapažanja o isihazmu i asketskom iskustvu izneli i mitropolit debarsko-kičevski Georgije i protođakon Zlatko Matić.
Na zatvaranju radnog dela protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović izrazio je zahvalnost svim učesnicima i organizatorima konferencije, posebno Institutu za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Institutu za duhovno i monaško nasleđe na Balkanu. On je najavio i buduće planove i projekte posvećene proučavanju monaštva na Balkanu.
Poseta Veljusi
Učesnici skupa, predvođeni domaćinom mitropolitom strumičkim Naumom, obišli su manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Veljusi, jednu od najznačajnijih svetinja ovog kraja, podignutu u 11. veku. Poseta je bila prilika da se podseti na duboke korene i kontinuitet pravoslavnog monaštva na Balkanu, koje i danas ostaje živo svedočanstvo vere, kulture i duhovnog identiteta.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove, a fokus je na ulozi monaštva kroz vekove, duhovnom nasleđu i njegovoj snazi da bude lek za savremenog čoveka.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Centralna proslava velikog jubileja održaće se 24. i 25. oktobra u Deževi, uz svečanu akademiju i liturgijsko sabranje kojim će načalstvovati poglavar Srpske pravoslavne crkve.
U Patrijaršijskom dvoru održan je značajan susret koji naglašava zajedničke vrednosti pravoslavlja i islama, istinu, ljubav i poštovanje kao temelj međusobnog razumevanja u vremenu duhovne zaboravnosti.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
