Liturgija u manastiru Vodoča, razgovori o monaškom iskustvu i poseta čuvenoj Veljusi obeležili su treći dan naučnog skupa koji otvara nova pitanja o ulozi duhovnosti danas.
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ započeo je svečano svetom liturgijom u crkvi Svetog Leontija u manastiru Vodoča kod Strumice.
Molitveni početak dana
Liturgiju je služio mitropolit kruševački David, uz sasluženje episkopa debarsko-kičevskog Georgija, strumičkog Nauma, moravičkog Tihona, heraklijskog Klimenta i stobijskog Jakova, kao i brojnih arhimandrita, sveštenika i đakona. U molitvenom sabranju učestvovalo je bratstvo svete obitelji, učesnici konferencije i mnogobrojni vernici.
Foto: SPC
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ počeo je liturgijom koju je služio vladika kruševački David
Posle pročitanog jevanđelja prisutnima se obratio mitropolit David, a na kraju bogosluženja episkop stobijski Jakov uputio je reči zahvalnosti patrijarhu srpskom Porfiriju i svim učesnicima skupa, naglašavajući značaj ovakvih sabranja za jačanje duhovnih i naučnih veza pravoslavnih naroda Balkana.
Dijalog o isihazmu i teologiji
Radni deo konferencije nastavljen je u konaku manastira Vodoča panel-diskusijom posvećenom isihastičkoj misli i svetootačkom predanju. Diskusiju je otvorio protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, koji je naglasio važnost dijaloga između drevnog duhovnog iskustva i savremenog bogoslovlja.
Mitropolit kruševački David govorio je o isihazmu kao jednom od stubova pravoslavne duhovnosti, ističući njegovu aktuelnost i značaj u današnjem vremenu. Mitropolit strumički Naum osvrnuo se na važnost same konferencije, dok su svoja zapažanja o isihazmu i asketskom iskustvu izneli i mitropolit debarsko-kičevski Georgije i protođakon Zlatko Matić.
Na zatvaranju radnog dela protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović izrazio je zahvalnost svim učesnicima i organizatorima konferencije, posebno Institutu za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Institutu za duhovno i monaško nasleđe na Balkanu. On je najavio i buduće planove i projekte posvećene proučavanju monaštva na Balkanu.
Poseta Veljusi
Učesnici skupa, predvođeni domaćinom mitropolitom strumičkim Naumom, obišli su manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Veljusi, jednu od najznačajnijih svetinja ovog kraja, podignutu u 11. veku. Poseta je bila prilika da se podseti na duboke korene i kontinuitet pravoslavnog monaštva na Balkanu, koje i danas ostaje živo svedočanstvo vere, kulture i duhovnog identiteta.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove, a fokus je na ulozi monaštva kroz vekove, duhovnom nasleđu i njegovoj snazi da bude lek za savremenog čoveka.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
Postavka podseća na značaj manastira Visoki Dečani, Gračanice, Pećke patrijaršije i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji vekovima čuvaju tragove vere, kulture i istorije srpskog naroda.
U besedi za petak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da čovek nije stvoren samo za prolazni život i objašnjava zbog čega se prava priprema za večnost odvija upravo danas.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Emilijana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Evdokim. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ignacija Lojolskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu
Nova platforma Artos povezuje pravoslavna preduzeća, parohije, manastire i porodične poslove širom sveta, a njen cilj nije samo trgovina već i očuvanje hrišćanskih vrednosti, uz planove za širenje na evropske države.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Postavka podseća na značaj manastira Visoki Dečani, Gračanice, Pećke patrijaršije i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji vekovima čuvaju tragove vere, kulture i istorije srpskog naroda.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Početak radova blagoslovio je mitropolit mileševski Atanasije, a novi gradski prostor podsetiće buduće generacije na patrijarha Varnavu Rosića, rođenog Pljevljaka koji je predvodio SPC u burnim istorijskim vremenima.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U okviru manastira Vatoped biće podignuta ustanova vredna 3,4 miliona evra, koja će unaprediti zdravstvenu zaštitu na Atonu i nastaviti dugu tradiciju brige o bolesnima, čiji počeci vode do Hilandara i Svetog Save.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
