Liturgija u manastiru Vodoča, razgovori o monaškom iskustvu i poseta čuvenoj Veljusi obeležili su treći dan naučnog skupa koji otvara nova pitanja o ulozi duhovnosti danas.
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ započeo je svečano svetom liturgijom u crkvi Svetog Leontija u manastiru Vodoča kod Strumice.
Molitveni početak dana
Liturgiju je služio mitropolit kruševački David, uz sasluženje episkopa debarsko-kičevskog Georgija, strumičkog Nauma, moravičkog Tihona, heraklijskog Klimenta i stobijskog Jakova, kao i brojnih arhimandrita, sveštenika i đakona. U molitvenom sabranju učestvovalo je bratstvo svete obitelji, učesnici konferencije i mnogobrojni vernici.
Foto: SPC
Treći dan međunarodne konferencije „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“ počeo je liturgijom koju je služio vladika kruševački David
Posle pročitanog jevanđelja prisutnima se obratio mitropolit David, a na kraju bogosluženja episkop stobijski Jakov uputio je reči zahvalnosti patrijarhu srpskom Porfiriju i svim učesnicima skupa, naglašavajući značaj ovakvih sabranja za jačanje duhovnih i naučnih veza pravoslavnih naroda Balkana.
Dijalog o isihazmu i teologiji
Radni deo konferencije nastavljen je u konaku manastira Vodoča panel-diskusijom posvećenom isihastičkoj misli i svetootačkom predanju. Diskusiju je otvorio protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, koji je naglasio važnost dijaloga između drevnog duhovnog iskustva i savremenog bogoslovlja.
Mitropolit kruševački David govorio je o isihazmu kao jednom od stubova pravoslavne duhovnosti, ističući njegovu aktuelnost i značaj u današnjem vremenu. Mitropolit strumički Naum osvrnuo se na važnost same konferencije, dok su svoja zapažanja o isihazmu i asketskom iskustvu izneli i mitropolit debarsko-kičevski Georgije i protođakon Zlatko Matić.
Na zatvaranju radnog dela protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović izrazio je zahvalnost svim učesnicima i organizatorima konferencije, posebno Institutu za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Institutu za duhovno i monaško nasleđe na Balkanu. On je najavio i buduće planove i projekte posvećene proučavanju monaštva na Balkanu.
Poseta Veljusi
Učesnici skupa, predvođeni domaćinom mitropolitom strumičkim Naumom, obišli su manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Veljusi, jednu od najznačajnijih svetinja ovog kraja, podignutu u 11. veku. Poseta je bila prilika da se podseti na duboke korene i kontinuitet pravoslavnog monaštva na Balkanu, koje i danas ostaje živo svedočanstvo vere, kulture i duhovnog identiteta.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove, a fokus je na ulozi monaštva kroz vekove, duhovnom nasleđu i njegovoj snazi da bude lek za savremenog čoveka.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
