Manastir se gradio u dve faze, prva u periodu kraja 13. i početka 14. veka, a druga oko 1322. godine, sa arhitektonskim osobinama raške škole.
Kastaljan je smešten na istočnoj padini Kosmaja, u ataru sela Nemenikuća, na mestu koje meštani zovu Zidine ili Manastir.
Ostaci manastira su evidentirani od službe zaštite 1963. godine, da bi nakon iskopavanja arheologa tokom 1969-1971. godine bio otkriven manastirski kompleks koji se sastoji od crkve, konaka, trpezarije i ostataka nekropole.
Manastir se gradio u dve faze, prva u periodu kraja 13. i početka 14. veka, a druga oko 1322. godine, sa arhitektonskim osobinama raške škole. Smatra se da je despot Stefan Lazarević obnovio manastir, što potvrđuju arhitektonski detalji i istorijski izvori.
Crkva je zidana u kamenu kao jednobrodna građevina pravougaone osnove (dugačka je 12 i po, a široka 6 metara), sa polukružnom apsidom na istočnoj i pravougaonom pripratom na zapadnoj strani. Sa unutrašnje strane zidovi su ojačani masivnim prizidanim pilastrima, po tri uz južni i severni zid, što ukazuje na mogućnost postojanja kubeta. Crkva je zidana od lomljenog kamena, a spolja i iznutra je bila malterisana. Krov je bio dvoslivan, a pod od kamenih ploča. Tragovi fresaka nisu konstatovani u naosu, već u severozapadnom delu priprate, u donjim zonama zida. To su fragmenti fresaka sa predstavama draperija, stilizovanih ornamenata, delova ćiriličnih slova i drugih elemenata karakterističnih za dekoraciju srednjovekovnih crkava u Srbiji.
Južno od crkve na blagoj padini bio je sagrađen veliki konak koji je zatvarao južnu stranu manastirskog kompleksa.
Trpezarija je sagrađena zapadno od crkve i konaka i sa te strane zatvara manastirski kompleks. U prizemlje se ulazilo kroz dva ulaza, od kojih je veći portal bio zasveden poluobličastim svodom od opeke i kamena. Spratni deo imao je hodnik, predvorje i veliku odaju za obedovanje. U severnom delu bila je smeštena kuhinja sa ložištem.
Na prostoru ispred crkve otkrivena su tri monaška groba bez ikakvih belega i grobnih priloga. To je deo mlađe nekropole nastale od početka 15. veka do gašenja manastira, dok su stariji grobovi iz vremena gradnje crkve početkom 14. veka nađeni u sloju ispod temelja konaka.
Verni narod imaće retku priliku da se pokloni i celiva svetinju – ikonu „Umekšanje zlih srca“, koja već 25 godina mirotoči i donosi blagodat i isceljenje, a prošle godine su je dočekale nepregledne kolone vernika.
Otac Andrej Konanos u svom autorskom tekstu ukazuje na opasnost od spoljašnjih obreda koji se svode na formalnost, dok pravu duhovnu promenu – kroz pokajanje, ljubav i smirenje – zanemarujemo, te poziva na dublje samorazmatranje i iskrenu transformaciju unutar nas samih.
Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Bio je istaknuti crkveni umetnik – oslikao je brojne ikonostase, među kojima se ističu oni u manastiru Rakovici, crkvi Ružici na Kalemegdanu i manastiru Šišatovac, gde je služio kao iguman.
Tradicija i crkvena predanja se neretko kose, a farbanje jaja za Vaskrs nije izuzetak i zato se mnogi pitaju da li u vaskršnjoj korpi treba da bude 33 jaja, u čast godina koje je imao Isus Hrist kada je razapet.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
U Drenskom Rebru, na mestu od istorijskog značaja, obavljen je sveti čin monašenja sestara Stefanide i Lidije. Njihov postrig ne označava samo početak monaškog puta, već i postavljanje temelja prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji, donoseći novu nadu pravoslavnim vernicima u ovoj zemlji.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Jedan od najpotresnijih zapisa o Tajni Tela i Krvi Hristove i o ulozi Presvete Bogorodice u našem spasenju – reči ruskog svetitelja iz knjige Misli za svaki dan u godini podsećaju nas zašto je Veliki četvrtak jedan od stubova pravoslavnog života.
