Milivoj Ranđić podseća da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
Požar u Hilandaru besneo je celu noć 3. na 4. mart 2004. godine. Bratstvu koje se borilo protiv vatre prvi su u pomoć pritekli Svetogorci iz susednih manastira, a kasnije i vatrogasci. Milivoj Ranđić,
Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije. Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara Milivoj Ranđić podseća za RTS da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
- Sve što počinje od manastirske trpezarije i ukrug završava sa Pirgom-kulom Svetog Save, znači sve između ta dva objekta sa severne strane je gorelo. To je požar karakterističan za srednjovekovni grad, gde nemate protivpožarne zidove, jer toga nije bilo kad se pravio Hilandar. Uveli smo sada protivpožarne zone -rekao je Ranđić.
Uporedio je požar na Hilandaru s požarom u Londonu 1666. godine, koji, kako navodi, dok nije došao do Temze, nije mogao da se zaustavi.
- Tako vam je i ovde bilo. Dok nije došao do prostora između Belog konaka s istočne strane i Pirga Svetog Save, gde postoji razmak između tih objekata, on jednostavno nije mogao da stane kada već na samom početku nije ugašen - objašnjava direktor zadužbine.
Programom rada i finansijskog plana Komisije za Hilandar za 2025. godinu Vlada Srbije je opredelila 100 miliona dinara za radove u ovoj godini.
Obnova Manastira Hilandara ima poseban značaj za Republiku Srbiju, koja je kroz saradnju sa manastirom i formiranjem „Komisije za Hilandar” 2013. godine započela kontinuiranu obnovu. Budžetska sredstva dodeljuju se svake godine na osnovu Zakona o očuvanju kulturnog nasleđa, a u obnovi učestvuju i institucije Republike Grčke, poput „Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa“.
Pomoć u obnovi došla je od Srpske pravoslavne crkve (SPC), institucija, lokalnih samouprava, kompanija i donatora širom sveta. Cilj je stvoriti uslove za svakodnevni život manastira, uz očuvanje njegovog autentičnog karaktera i postizanje održivog razvoja.
Konaci Dohija i Igumenarija obuhvaćeni su poslednjom fazom obnove izgorelog dela Manastira Hilandar. Stradali su u razornom požaru 2004. Dohija je građena krajem 13. i početkom 14. veka, kao i u 17. veku. Konak je pre požara imao pet etaža i u njemu se nalazila manastirska pekara, zatim skladišta hrane (po grčkoj reči za magacin hrane ovaj objekat je i dobio ime Dohija) i monaške kelije.
Infrastruktura manastira je unapređena, uključujući autonomni hibridni sistem za proizvodnju energije koji kombinuje solarnu energiju i dizel agregate.
Planovi za 2025. godinu obuhvataju konzervatorsko-restauratorske radove, rekonstrukciju manastirske riznice i izgradnju depoa, što je ključ za očuvanje kulturnog nasleđa. Obnova Hilandara se nastavlja kao deo njegovog ulogu kao jednog od najvažnijih izvora srpske kulture i duhovnosti.
Završetak svih radova se planira za kraj 2025. godine
Ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović gostujući na televiziji Prva rekao je sledeće:
- Manastir Hilandar obnovljen je 99 odsto nakon požara 2004. godine, a u ovoj godini će radovi na obnovi biti potpuno završeni.
Najavio je i izgradnju najmodernije i najsavremenije riznice i depoa.
- Manastir Hilandar je 825 godina naš svetionik. U njemu se čuva ogromno kulturno istorijsko blago i vreme je da svi ti artefakti, ikone, knjige, konačno i budu čuvani na pravi način - naglasio je Popović.
Podvukao je da će do kraja godine biti urađen projekat i da će najkasnije za četiri godine biti izgrađene nova riznica i depo. Rekao je i da su najveća sredstva za obnovu manastira odvojena od 2021.
Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine. U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
TANJUG/ MINISTARSTVO BEZ PORTFELJA/ DARIO KONSTANTINOVIC
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Duhovna riznica
10:06 | 15.03.2025
HILANDAR JEDAN OD 4 NAJVAŽNIJA MANASTIRA SVETE GORE: Glavni pečat rasečen na delove - ove detalje o Atosu niste znali
Duhovna riznica
13:41 | 18.03.2025
SVI KOJI ODU NA SVETU GORU OBAVEZNO POSETE OVAJ BUNAR: Za njega se vezuje proročanstvo od koga se vernici pribojavaju
Posni recepti
09:10 | 02.04.2025
SVETOGORSKI SPECIJALITET KOJI MORATE PROBATI: Tajni sastojak ovom jednostavnom jelu daje neodoljiv ukus koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 21. nedelju po Duhovima vodi nas kroz vreme i svetinje, pozivajući na molitvu, samopregled i svesnost darova koje primamo svaki dan.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Arhimandrit Metodije otkriva detalje o završetku rekonstrukcije carske lavre i govori o značaju monaškog života u ovoj svetinji, odgovornosti prema Gospodu, sebi i poklonicima, jer monasi svojim životom propovedaju, poput hodajućeg Jevanđelja.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Monasi su prijavili oštećenja na srpskoj carskoj lavri, Dohijaru i Iveronu, dok stručnjaci naglašavaju da se podrhtavanja tla mogu nastaviti, ali bez opasnosti po život i liturgijski život Svete gore.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Poznata pod imenom Isus Mladenac, freska se nalazi na severnom zidu crkve i predstavlja jedini živopis unutar ove pećinske svetinje.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
