Milivoj Ranđić podseća da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
Požar u Hilandaru besneo je celu noć 3. na 4. mart 2004. godine. Bratstvu koje se borilo protiv vatre prvi su u pomoć pritekli Svetogorci iz susednih manastira, a kasnije i vatrogasci. Milivoj Ranđić,
Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije. Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara Milivoj Ranđić podseća za RTS da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
- Sve što počinje od manastirske trpezarije i ukrug završava sa Pirgom-kulom Svetog Save, znači sve između ta dva objekta sa severne strane je gorelo. To je požar karakterističan za srednjovekovni grad, gde nemate protivpožarne zidove, jer toga nije bilo kad se pravio Hilandar. Uveli smo sada protivpožarne zone -rekao je Ranđić.
Uporedio je požar na Hilandaru s požarom u Londonu 1666. godine, koji, kako navodi, dok nije došao do Temze, nije mogao da se zaustavi.
- Tako vam je i ovde bilo. Dok nije došao do prostora između Belog konaka s istočne strane i Pirga Svetog Save, gde postoji razmak između tih objekata, on jednostavno nije mogao da stane kada već na samom početku nije ugašen - objašnjava direktor zadužbine.
Programom rada i finansijskog plana Komisije za Hilandar za 2025. godinu Vlada Srbije je opredelila 100 miliona dinara za radove u ovoj godini.
Obnova Manastira Hilandara ima poseban značaj za Republiku Srbiju, koja je kroz saradnju sa manastirom i formiranjem „Komisije za Hilandar” 2013. godine započela kontinuiranu obnovu. Budžetska sredstva dodeljuju se svake godine na osnovu Zakona o očuvanju kulturnog nasleđa, a u obnovi učestvuju i institucije Republike Grčke, poput „Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa“.
Pomoć u obnovi došla je od Srpske pravoslavne crkve (SPC), institucija, lokalnih samouprava, kompanija i donatora širom sveta. Cilj je stvoriti uslove za svakodnevni život manastira, uz očuvanje njegovog autentičnog karaktera i postizanje održivog razvoja.
Konaci Dohija i Igumenarija obuhvaćeni su poslednjom fazom obnove izgorelog dela Manastira Hilandar. Stradali su u razornom požaru 2004. Dohija je građena krajem 13. i početkom 14. veka, kao i u 17. veku. Konak je pre požara imao pet etaža i u njemu se nalazila manastirska pekara, zatim skladišta hrane (po grčkoj reči za magacin hrane ovaj objekat je i dobio ime Dohija) i monaške kelije.
Infrastruktura manastira je unapređena, uključujući autonomni hibridni sistem za proizvodnju energije koji kombinuje solarnu energiju i dizel agregate.
Planovi za 2025. godinu obuhvataju konzervatorsko-restauratorske radove, rekonstrukciju manastirske riznice i izgradnju depoa, što je ključ za očuvanje kulturnog nasleđa. Obnova Hilandara se nastavlja kao deo njegovog ulogu kao jednog od najvažnijih izvora srpske kulture i duhovnosti.
Završetak svih radova se planira za kraj 2025. godine
Ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović gostujući na televiziji Prva rekao je sledeće:
- Manastir Hilandar obnovljen je 99 odsto nakon požara 2004. godine, a u ovoj godini će radovi na obnovi biti potpuno završeni.
Najavio je i izgradnju najmodernije i najsavremenije riznice i depoa.
- Manastir Hilandar je 825 godina naš svetionik. U njemu se čuva ogromno kulturno istorijsko blago i vreme je da svi ti artefakti, ikone, knjige, konačno i budu čuvani na pravi način - naglasio je Popović.
Podvukao je da će do kraja godine biti urađen projekat i da će najkasnije za četiri godine biti izgrađene nova riznica i depo. Rekao je i da su najveća sredstva za obnovu manastira odvojena od 2021.
Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine. U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
TANJUG/ MINISTARSTVO BEZ PORTFELJA/ DARIO KONSTANTINOVIC
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Duhovna riznica
10:06 | 15.03.2025
HILANDAR JEDAN OD 4 NAJVAŽNIJA MANASTIRA SVETE GORE: Glavni pečat rasečen na delove - ove detalje o Atosu niste znali
Duhovna riznica
13:41 | 18.03.2025
SVI KOJI ODU NA SVETU GORU OBAVEZNO POSETE OVAJ BUNAR: Za njega se vezuje proročanstvo od koga se vernici pribojavaju
Posni recepti
09:10 | 02.04.2025
SVETOGORSKI SPECIJALITET KOJI MORATE PROBATI: Tajni sastojak ovom jednostavnom jelu daje neodoljiv ukus koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Čovek vaspitava u nekoj subkulturi neprihvatanja smrti, nekog nenormalnog odnosa prema njoj, ističe otac Andrej.
Milivoj Ranđić podseća da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
U hrišćanskom učenju, bolest može biti i posledica duhovnih slabosti, greha ili udaljenosti od Boga.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrvenika deli, a onaj ko propoveda Jevađenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Arhimandrit Metodije otkriva detalje o završetku rekonstrukcije carske lavre i govori o značaju monaškog života u ovoj svetinji, odgovornosti prema Gospodu, sebi i poklonicima, jer monasi svojim životom propovedaju, poput hodajućeg Jevanđelja.
"Budi u svemu skroman: u pokretu tela, u govoru, u odelu, u sedenju, u ustajanju, u svojoj sobi, u svemu, pred svakim i svačim".
U donjoj zoni Dohije nalazi se vešernica za pranje posteljine monaha i gostiju, kao i ostava za potrebe ambulante (smeštaj medicinske opreme i lekova).
Fascinanta životna priča o jednoj od najintrigantnijih ličnosti naše savremene istorije.
Crkva u parku Saračhane u Istambulu predstavlja odličan primer gradske arhitekture koja je opstala kroz vreme i brojne zemljotrese.
Iako verovatno najpoznatija gradska znamenitost, postoji mnogo zanimljivih činjenica o Katedrali za koje mnogo ne znaju.
Iako su kiše bile dobrodošle zbog suše, one su donijele i poplave koje su uzrokovale evakuacije i štetu u zajednicama širom zemlje
Pročitajte koju simboliku krstovi na Hramu Svetog Save nose i zbog čega je ona važna.
Prilikom rada na ovoj izložbi glavni cilj bio je da se pruži skroman doprinos u očuvanju kulture sećanja na naše stradalnike.
Pre 33 godine sa grupom prijatelja osnovala je Hor i studio za duhovnu muziku „Melodi“ s kojim kontinuirano pronosi lepotu, smisao i bogatstvo vizantijske, srpske, ruske, bugarske, beloruske kulturne baštine.
Kako bi osmeh na licima najmlađih sijao na Vaskrs, pripremljeno je lepo iznenađenje.
Incident je odmah prijavljen policijskoj stanici u Orahovcu.
Ovaj čuveni posni prilog nezaobilazan je deo praznične trpeze za Blagovesti. Otkrivamo kako da vam skordalija uvek uspe – da bude vazdušasta, lagana i bogata ukusom, kao sa Svete Gore.
U prostoru u kojem je poslednje dane svog ovozemaljskog života provodio i molio se jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja, prvi put je služena liturgija pređeosvećenih darova. Sabranim vernicima, ispunjenim dubokim emocijama, ovo bogosluženje bilo je snažno duhovno iskustvo.
Brat i sestra, vođeni verom i tajanstvenim svetlom, kreću na neobičan put kroz šumu do zaboravljene crkve, gde će pronaći blagoslov koji im menja život i donosi mir.
