Milivoj Ranđić podseća da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
Požar u Hilandaru besneo je celu noć 3. na 4. mart 2004. godine. Bratstvu koje se borilo protiv vatre prvi su u pomoć pritekli Svetogorci iz susednih manastira, a kasnije i vatrogasci. Milivoj Ranđić,
Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije. Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara Milivoj Ranđić podseća za RTS da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
- Sve što počinje od manastirske trpezarije i ukrug završava sa Pirgom-kulom Svetog Save, znači sve između ta dva objekta sa severne strane je gorelo. To je požar karakterističan za srednjovekovni grad, gde nemate protivpožarne zidove, jer toga nije bilo kad se pravio Hilandar. Uveli smo sada protivpožarne zone -rekao je Ranđić.
Uporedio je požar na Hilandaru s požarom u Londonu 1666. godine, koji, kako navodi, dok nije došao do Temze, nije mogao da se zaustavi.
- Tako vam je i ovde bilo. Dok nije došao do prostora između Belog konaka s istočne strane i Pirga Svetog Save, gde postoji razmak između tih objekata, on jednostavno nije mogao da stane kada već na samom početku nije ugašen - objašnjava direktor zadužbine.
Programom rada i finansijskog plana Komisije za Hilandar za 2025. godinu Vlada Srbije je opredelila 100 miliona dinara za radove u ovoj godini.
Obnova Manastira Hilandara ima poseban značaj za Republiku Srbiju, koja je kroz saradnju sa manastirom i formiranjem „Komisije za Hilandar” 2013. godine započela kontinuiranu obnovu. Budžetska sredstva dodeljuju se svake godine na osnovu Zakona o očuvanju kulturnog nasleđa, a u obnovi učestvuju i institucije Republike Grčke, poput „Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa“.
Pomoć u obnovi došla je od Srpske pravoslavne crkve (SPC), institucija, lokalnih samouprava, kompanija i donatora širom sveta. Cilj je stvoriti uslove za svakodnevni život manastira, uz očuvanje njegovog autentičnog karaktera i postizanje održivog razvoja.
Konaci Dohija i Igumenarija obuhvaćeni su poslednjom fazom obnove izgorelog dela Manastira Hilandar. Stradali su u razornom požaru 2004. Dohija je građena krajem 13. i početkom 14. veka, kao i u 17. veku. Konak je pre požara imao pet etaža i u njemu se nalazila manastirska pekara, zatim skladišta hrane (po grčkoj reči za magacin hrane ovaj objekat je i dobio ime Dohija) i monaške kelije.
Infrastruktura manastira je unapređena, uključujući autonomni hibridni sistem za proizvodnju energije koji kombinuje solarnu energiju i dizel agregate.
Planovi za 2025. godinu obuhvataju konzervatorsko-restauratorske radove, rekonstrukciju manastirske riznice i izgradnju depoa, što je ključ za očuvanje kulturnog nasleđa. Obnova Hilandara se nastavlja kao deo njegovog ulogu kao jednog od najvažnijih izvora srpske kulture i duhovnosti.
Završetak svih radova se planira za kraj 2025. godine
Ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović gostujući na televiziji Prva rekao je sledeće:
- Manastir Hilandar obnovljen je 99 odsto nakon požara 2004. godine, a u ovoj godini će radovi na obnovi biti potpuno završeni.
Najavio je i izgradnju najmodernije i najsavremenije riznice i depoa.
- Manastir Hilandar je 825 godina naš svetionik. U njemu se čuva ogromno kulturno istorijsko blago i vreme je da svi ti artefakti, ikone, knjige, konačno i budu čuvani na pravi način - naglasio je Popović.
Podvukao je da će do kraja godine biti urađen projekat i da će najkasnije za četiri godine biti izgrađene nova riznica i depo. Rekao je i da su najveća sredstva za obnovu manastira odvojena od 2021.
Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine. U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
TANJUG/ MINISTARSTVO BEZ PORTFELJA/ DARIO KONSTANTINOVIC
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Duhovna riznica
10:06 | 15.03.2025
HILANDAR JEDAN OD 4 NAJVAŽNIJA MANASTIRA SVETE GORE: Glavni pečat rasečen na delove - ove detalje o Atosu niste znali
Duhovna riznica
13:41 | 18.03.2025
SVI KOJI ODU NA SVETU GORU OBAVEZNO POSETE OVAJ BUNAR: Za njega se vezuje proročanstvo od koga se vernici pribojavaju
Posni recepti
09:10 | 02.04.2025
SVETOGORSKI SPECIJALITET KOJI MORATE PROBATI: Tajni sastojak ovom jednostavnom jelu daje neodoljiv ukus koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Vernici i crkveni autoriteti svedoče o čudesnim isceljenjima njegovim molitvama i neizbrisivom uticaju na duhovni preporod gruzijskog naroda.
Incident u poznatom manastiru na Kosmaju otvara pitanje discipline i unutrašnjeg reda u monaškim zajednicama.
Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i svi su tvrdo verovali u Isusa.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Sveta tajna braka gubi na značaju, a problemi koji su nekada rešavani strpljenjem i verom, sada se često završavaju razlazom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Arhimandrit Metodije otkriva detalje o završetku rekonstrukcije carske lavre i govori o značaju monaškog života u ovoj svetinji, odgovornosti prema Gospodu, sebi i poklonicima, jer monasi svojim životom propovedaju, poput hodajućeg Jevanđelja.
Među 41 uzorkom, hilandarski med je proglašen najboljim na Trećem međunarodnom ocenjivanju, potvrđujući vekovnu tradiciju monaškog pčelarstva.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
