Milivoj Ranđić podseća da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
Požar u Hilandaru besneo je celu noć 3. na 4. mart 2004. godine. Bratstvu koje se borilo protiv vatre prvi su u pomoć pritekli Svetogorci iz susednih manastira, a kasnije i vatrogasci. Milivoj Ranđić,
Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije. Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara Milivoj Ranđić podseća za RTS da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.
- Sve što počinje od manastirske trpezarije i ukrug završava sa Pirgom-kulom Svetog Save, znači sve između ta dva objekta sa severne strane je gorelo. To je požar karakterističan za srednjovekovni grad, gde nemate protivpožarne zidove, jer toga nije bilo kad se pravio Hilandar. Uveli smo sada protivpožarne zone -rekao je Ranđić.
Uporedio je požar na Hilandaru s požarom u Londonu 1666. godine, koji, kako navodi, dok nije došao do Temze, nije mogao da se zaustavi.
- Tako vam je i ovde bilo. Dok nije došao do prostora između Belog konaka s istočne strane i Pirga Svetog Save, gde postoji razmak između tih objekata, on jednostavno nije mogao da stane kada već na samom početku nije ugašen - objašnjava direktor zadužbine.
Programom rada i finansijskog plana Komisije za Hilandar za 2025. godinu Vlada Srbije je opredelila 100 miliona dinara za radove u ovoj godini.
Obnova Manastira Hilandara ima poseban značaj za Republiku Srbiju, koja je kroz saradnju sa manastirom i formiranjem „Komisije za Hilandar” 2013. godine započela kontinuiranu obnovu. Budžetska sredstva dodeljuju se svake godine na osnovu Zakona o očuvanju kulturnog nasleđa, a u obnovi učestvuju i institucije Republike Grčke, poput „Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa“.
Pomoć u obnovi došla je od Srpske pravoslavne crkve (SPC), institucija, lokalnih samouprava, kompanija i donatora širom sveta. Cilj je stvoriti uslove za svakodnevni život manastira, uz očuvanje njegovog autentičnog karaktera i postizanje održivog razvoja.
Konaci Dohija i Igumenarija obuhvaćeni su poslednjom fazom obnove izgorelog dela Manastira Hilandar. Stradali su u razornom požaru 2004. Dohija je građena krajem 13. i početkom 14. veka, kao i u 17. veku. Konak je pre požara imao pet etaža i u njemu se nalazila manastirska pekara, zatim skladišta hrane (po grčkoj reči za magacin hrane ovaj objekat je i dobio ime Dohija) i monaške kelije.
Infrastruktura manastira je unapređena, uključujući autonomni hibridni sistem za proizvodnju energije koji kombinuje solarnu energiju i dizel agregate.
Planovi za 2025. godinu obuhvataju konzervatorsko-restauratorske radove, rekonstrukciju manastirske riznice i izgradnju depoa, što je ključ za očuvanje kulturnog nasleđa. Obnova Hilandara se nastavlja kao deo njegovog ulogu kao jednog od najvažnijih izvora srpske kulture i duhovnosti.
Završetak svih radova se planira za kraj 2025. godine
Ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović gostujući na televiziji Prva rekao je sledeće:
- Manastir Hilandar obnovljen je 99 odsto nakon požara 2004. godine, a u ovoj godini će radovi na obnovi biti potpuno završeni.
Najavio je i izgradnju najmodernije i najsavremenije riznice i depoa.
- Manastir Hilandar je 825 godina naš svetionik. U njemu se čuva ogromno kulturno istorijsko blago i vreme je da svi ti artefakti, ikone, knjige, konačno i budu čuvani na pravi način - naglasio je Popović.
Podvukao je da će do kraja godine biti urađen projekat i da će najkasnije za četiri godine biti izgrađene nova riznica i depo. Rekao je i da su najveća sredstva za obnovu manastira odvojena od 2021.
Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine. U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
TANJUG/ MINISTARSTVO BEZ PORTFELJA/ DARIO KONSTANTINOVIC
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Duhovna riznica
10:06 | 15.03.2025
HILANDAR JEDAN OD 4 NAJVAŽNIJA MANASTIRA SVETE GORE: Glavni pečat rasečen na delove - ove detalje o Atosu niste znali
Duhovna riznica
13:41 | 18.03.2025
SVI KOJI ODU NA SVETU GORU OBAVEZNO POSETE OVAJ BUNAR: Za njega se vezuje proročanstvo od koga se vernici pribojavaju
Posni recepti
09:10 | 02.04.2025
SVETOGORSKI SPECIJALITET KOJI MORATE PROBATI: Tajni sastojak ovom jednostavnom jelu daje neodoljiv ukus koji se pamti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Arhimandrit Metodije otkriva detalje o završetku rekonstrukcije carske lavre i govori o značaju monaškog života u ovoj svetinji, odgovornosti prema Gospodu, sebi i poklonicima, jer monasi svojim životom propovedaju, poput hodajućeg Jevanđelja.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Hilandarska svetinja trajno ostaje u hramu Svetog Tri Jerarha – vernici ikonu dočekali u svečanoj litiji i satima čekali da je celivaju.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
