Od svih manastira na Fruškoj gori, Šišatovac ima verovatno najinteresantniju istoriju.
Jedan od ktitora, ovog manastira na Fruškoj gori, bio je Vuk Isaković, glavni junak romana “Seobe” Miloša Crnjanskog. Ovde je Vuk Karadžić slušao slepog guslara Filipa Višnjića i zapisao neke od najlepših narodnih pesama, a iguman manastira godinama je bio Petronije Trbojević, izuzetno zanimljiva istorijska ličnost o kojoj najveći broj ljudi danas, nažalost, malo zna.
Pored brata Daneta koga je izgubio u detinjstvu, Nikola Tesla imao je tri sestre - Angelinu, Milku i Maricu.
Najstarija od njih, Angelina, bila je udata za protu Nikolu Trbojevića i sa njima je imala petoro dece - Uroša, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu.
Angelinin sin Petar zamonašio se 1907. nakon čega je uzeo ime Petronije. Od aprila 1919. bio je iguman Šišatovca, a 1921. postaje i arhimandrit.
Održavajući porodičnu tradiciju, Petronije je vodio prepisku sa rođakom iz Amerike. U jednom pismu mu se obraća sa “Mnogopoštovani Ujače”, a poznato je da je Tesli u Ameriku poslao i jednu svoju knjigu, kao i fotografiju, kako bi video kako izgleda. Osim toga, pozvao ga je i da poseti Šišatovac ako bude dolazio u Evropu.
Nažalost, najveći broj pisma danas nije sačuvan jer su izgorela u manastirskoj biblioteci tokom Drugog svetskog rata.
Za Petronija Trbojevića kažu da je bio prvi Srbin sa dva doktorata - 1900. godine postao je doktor pravnih nauka, a 1906. bogoslovskih. Poznato je i da je slušao filozofiju.
- Mi nećaci moramo se ugledati na svoga velikog Ujaka - napisao je Tesli u jednom sačuvanom pismu.
Petronije je bio poznat po svom besedništvu, naučnom i pisanom radu. Bavio se i periodikom, a jedno vreme je izdavao časopis Srpski propovednik. Njegova najpoznatija dela su Propovedi I i II, Bogoslovska zrnca I-VI, O reformama crkvenim I i II…
Jedno vreme je živeo u Vrdniku, ali se ubrzo vratio u Šišatovac gde je ostao iguman do smrti 24. maja 1933. Ujak ga je nadživeo za skoro čitavu deceniju.
Nikola Trbojević sahranjen je na groblju manastira Šišatovac. Grob je pre nekoliko godina obnovljen i sada može da se poseti, javlja "Istorijski zabavnik".
U crkvi u Trebinju, koja nosi naziv po prazniku koji je i gradska slava - Preobraženje Gospodnje, nalazi se mitra sveca koga poštuju sve religije.
Poseban prikaz svetiteljke na zidu svetinje u malom selu Donja Kamenica, na padinama Stare planine, privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva..
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena.
Nije retkost da baš u tim najtežim trenucima, u nama nikne osećaj da nas je Bog zaboravio.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
Sada ograda više nema, pa ova predivna građevina mami poglede ne samo Srba koji žive ili su se zatekli u Njujorku, već i drugih turista.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Poznata pod imenom Isus Mladenac, freska se nalazi na severnom zidu crkve i predstavlja jedini živopis unutar ove pećinske svetinje.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
