Od svih manastira na Fruškoj gori, Šišatovac ima verovatno najinteresantniju istoriju.
Jedan od ktitora, ovog manastira na Fruškoj gori, bio je Vuk Isaković, glavni junak romana “Seobe” Miloša Crnjanskog. Ovde je Vuk Karadžić slušao slepog guslara Filipa Višnjića i zapisao neke od najlepših narodnih pesama, a iguman manastira godinama je bio Petronije Trbojević, izuzetno zanimljiva istorijska ličnost o kojoj najveći broj ljudi danas, nažalost, malo zna.
Pored brata Daneta koga je izgubio u detinjstvu, Nikola Tesla imao je tri sestre - Angelinu, Milku i Maricu.
Najstarija od njih, Angelina, bila je udata za protu Nikolu Trbojevića i sa njima je imala petoro dece - Uroša, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu.
Angelinin sin Petar zamonašio se 1907. nakon čega je uzeo ime Petronije. Od aprila 1919. bio je iguman Šišatovca, a 1921. postaje i arhimandrit.
Održavajući porodičnu tradiciju, Petronije je vodio prepisku sa rođakom iz Amerike. U jednom pismu mu se obraća sa “Mnogopoštovani Ujače”, a poznato je da je Tesli u Ameriku poslao i jednu svoju knjigu, kao i fotografiju, kako bi video kako izgleda. Osim toga, pozvao ga je i da poseti Šišatovac ako bude dolazio u Evropu.
Nažalost, najveći broj pisma danas nije sačuvan jer su izgorela u manastirskoj biblioteci tokom Drugog svetskog rata.
Za Petronija Trbojevića kažu da je bio prvi Srbin sa dva doktorata - 1900. godine postao je doktor pravnih nauka, a 1906. bogoslovskih. Poznato je i da je slušao filozofiju.
- Mi nećaci moramo se ugledati na svoga velikog Ujaka - napisao je Tesli u jednom sačuvanom pismu.
Petronije je bio poznat po svom besedništvu, naučnom i pisanom radu. Bavio se i periodikom, a jedno vreme je izdavao časopis Srpski propovednik. Njegova najpoznatija dela su Propovedi I i II, Bogoslovska zrnca I-VI, O reformama crkvenim I i II…
Jedno vreme je živeo u Vrdniku, ali se ubrzo vratio u Šišatovac gde je ostao iguman do smrti 24. maja 1933. Ujak ga je nadživeo za skoro čitavu deceniju.
Nikola Trbojević sahranjen je na groblju manastira Šišatovac. Grob je pre nekoliko godina obnovljen i sada može da se poseti, javlja "Istorijski zabavnik".
U crkvi u Trebinju, koja nosi naziv po prazniku koji je i gradska slava - Preobraženje Gospodnje, nalazi se mitra sveca koga poštuju sve religije.
Poseban prikaz svetiteljke na zidu svetinje u malom selu Donja Kamenica, na padinama Stare planine, privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva..
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena.
Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Pravoslavni vernik kroz molitvu ne traži da se svet menja po njegovoj meri, već da se njegovo srce uskladi sa Božijom voljom.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
U vremenu kada se trpeza nije merila bogatstvom već dušom domaćina, jelo od jagnjetine i pasulja krasilo je praznične dane metohijskih kuća – donosimo autentičan recept koji čuva toplinu predanja i sećanje na zajedništvo oko stola.
Uz zvuke molitve i tišinu ispunjenu bolom, hiljade ljudi u ispratile su libanskog džez umetnika, sina legendarne pevačice Fejruz i jednog od najvećih muzičkih buntovnika arapskog sveta.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
Jedini stanar manastira je otac Serapion. Pre tri godine je došao iz Dečana sa namerom da obnovi manastir i oživi duhovni život ovog mesta.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
Smešteno na Administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom selo Štava, koje je nekada bilo poznato po rudnim bogatstvima i lekovitim izvorima, danas je gotovo pusto.
Želite li da osetite francuski šarm u Kini? Crkva bez senke u Čengduu sigurno će vas očarati na prvi pogled.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
U početku je ova pojava ostala nezapažena, ali, kako priča otac Sergije, prelomni trenutak dogodio se na praznik Svete Trojice.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Patrijarh Porfirije je načalstvovao 27. jula 2025. godine svetom liturgijom u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Beogradu.
Upozorava da nije u pitanju tek stanje uma koje se može promeniti preko jedne noći.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
Posle teških mučenja, pri kojima im je anđeo Božji ublažavao bol, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a potom i sam Atinogen.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
