Od svih manastira na Fruškoj gori, Šišatovac ima verovatno najinteresantniju istoriju.
Jedan od ktitora, ovog manastira na Fruškoj gori, bio je Vuk Isaković, glavni junak romana “Seobe” Miloša Crnjanskog. Ovde je Vuk Karadžić slušao slepog guslara Filipa Višnjića i zapisao neke od najlepših narodnih pesama, a iguman manastira godinama je bio Petronije Trbojević, izuzetno zanimljiva istorijska ličnost o kojoj najveći broj ljudi danas, nažalost, malo zna.
Pored brata Daneta koga je izgubio u detinjstvu, Nikola Tesla imao je tri sestre - Angelinu, Milku i Maricu.
Najstarija od njih, Angelina, bila je udata za protu Nikolu Trbojevića i sa njima je imala petoro dece - Uroša, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu.
Angelinin sin Petar zamonašio se 1907. nakon čega je uzeo ime Petronije. Od aprila 1919. bio je iguman Šišatovca, a 1921. postaje i arhimandrit.
Održavajući porodičnu tradiciju, Petronije je vodio prepisku sa rođakom iz Amerike. U jednom pismu mu se obraća sa “Mnogopoštovani Ujače”, a poznato je da je Tesli u Ameriku poslao i jednu svoju knjigu, kao i fotografiju, kako bi video kako izgleda. Osim toga, pozvao ga je i da poseti Šišatovac ako bude dolazio u Evropu.
Nažalost, najveći broj pisma danas nije sačuvan jer su izgorela u manastirskoj biblioteci tokom Drugog svetskog rata.
Za Petronija Trbojevića kažu da je bio prvi Srbin sa dva doktorata - 1900. godine postao je doktor pravnih nauka, a 1906. bogoslovskih. Poznato je i da je slušao filozofiju.
- Mi nećaci moramo se ugledati na svoga velikog Ujaka - napisao je Tesli u jednom sačuvanom pismu.
Petronije je bio poznat po svom besedništvu, naučnom i pisanom radu. Bavio se i periodikom, a jedno vreme je izdavao časopis Srpski propovednik. Njegova najpoznatija dela su Propovedi I i II, Bogoslovska zrnca I-VI, O reformama crkvenim I i II…
Jedno vreme je živeo u Vrdniku, ali se ubrzo vratio u Šišatovac gde je ostao iguman do smrti 24. maja 1933. Ujak ga je nadživeo za skoro čitavu deceniju.
Nikola Trbojević sahranjen je na groblju manastira Šišatovac. Grob je pre nekoliko godina obnovljen i sada može da se poseti, javlja "Istorijski zabavnik".
U crkvi u Trebinju, koja nosi naziv po prazniku koji je i gradska slava - Preobraženje Gospodnje, nalazi se mitra sveca koga poštuju sve religije.
Poseban prikaz svetiteljke na zidu svetinje u malom selu Donja Kamenica, na padinama Stare planine, privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva..
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Iza slavnih imena krije se zajednički predak iz Like čija loza otkriva fascinantnu povezanost naučnika koji je oblikovao svet i žene koja je stajala pored Josipa Broza Tita.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
Sada ograda više nema, pa ova predivna građevina mami poglede ne samo Srba koji žive ili su se zatekli u Njujorku, već i drugih turista.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
