Od svih manastira na Fruškoj gori, Šišatovac ima verovatno najinteresantniju istoriju.
Jedan od ktitora, ovog manastira na Fruškoj gori, bio je Vuk Isaković, glavni junak romana “Seobe” Miloša Crnjanskog. Ovde je Vuk Karadžić slušao slepog guslara Filipa Višnjića i zapisao neke od najlepših narodnih pesama, a iguman manastira godinama je bio Petronije Trbojević, izuzetno zanimljiva istorijska ličnost o kojoj najveći broj ljudi danas, nažalost, malo zna.
Pored brata Daneta koga je izgubio u detinjstvu, Nikola Tesla imao je tri sestre - Angelinu, Milku i Maricu.
Najstarija od njih, Angelina, bila je udata za protu Nikolu Trbojevića i sa njima je imala petoro dece - Uroša, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu.
Angelinin sin Petar zamonašio se 1907. nakon čega je uzeo ime Petronije. Od aprila 1919. bio je iguman Šišatovca, a 1921. postaje i arhimandrit.
Održavajući porodičnu tradiciju, Petronije je vodio prepisku sa rođakom iz Amerike. U jednom pismu mu se obraća sa “Mnogopoštovani Ujače”, a poznato je da je Tesli u Ameriku poslao i jednu svoju knjigu, kao i fotografiju, kako bi video kako izgleda. Osim toga, pozvao ga je i da poseti Šišatovac ako bude dolazio u Evropu.
Nažalost, najveći broj pisma danas nije sačuvan jer su izgorela u manastirskoj biblioteci tokom Drugog svetskog rata.
Za Petronija Trbojevića kažu da je bio prvi Srbin sa dva doktorata - 1900. godine postao je doktor pravnih nauka, a 1906. bogoslovskih. Poznato je i da je slušao filozofiju.
- Mi nećaci moramo se ugledati na svoga velikog Ujaka - napisao je Tesli u jednom sačuvanom pismu.
Petronije je bio poznat po svom besedništvu, naučnom i pisanom radu. Bavio se i periodikom, a jedno vreme je izdavao časopis Srpski propovednik. Njegova najpoznatija dela su Propovedi I i II, Bogoslovska zrnca I-VI, O reformama crkvenim I i II…
Jedno vreme je živeo u Vrdniku, ali se ubrzo vratio u Šišatovac gde je ostao iguman do smrti 24. maja 1933. Ujak ga je nadživeo za skoro čitavu deceniju.
Nikola Trbojević sahranjen je na groblju manastira Šišatovac. Grob je pre nekoliko godina obnovljen i sada može da se poseti, javlja "Istorijski zabavnik".
U crkvi u Trebinju, koja nosi naziv po prazniku koji je i gradska slava - Preobraženje Gospodnje, nalazi se mitra sveca koga poštuju sve religije.
Poseban prikaz svetiteljke na zidu svetinje u malom selu Donja Kamenica, na padinama Stare planine, privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva..
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
