FRESKU U SRPSKOM MANASTIRU ZOVU PRETEČOM MONA LIZE: Zrači tajanstvenošću, Francuzi je smatraju najlepšim delom srednjeg veka.

Manastir Sopoćani se nalazi nedaleko od Novog Pazara, 16 kilometara zapadno uz tok reke Raške, po kojoj se i srpska država u srednjem veku nazivala Raškom. Među visokim i nerodnim brdima, ozbiljnih i mrkih oblika, s pretećim kamenim liticama, nedaleko od svoje prestonice Rasa, podigao je kralj Uroš I (1243-1276) hram Svete Trojice, nad samim izvorom reke Raške. Naziv Sopoćani manastir je dobio po staroslovenskoj reči sopot, što znači izvor.

Manastir Sopoćani je sagrađen, verovatno, u sedmoj deceniji 13. veka dok je na arhiepiskopskoj stolici sedeo brat kralja Uroša - arhiepiskop Sava II i predstavlja krunu duhovnog i kulturnog pregalaštva tog doba. Zamišljen da bude kraljeva grobna crkva, hram je još tokom izgranje uobličen i kao porodična i kao grobnica ljudi najodanijih kralju.

Sopoćanske freske, nastale izmedu 1263. i 1268.godine su dela najvećeg dometa u monumentalnom slikarstvu 13. veka ne samo u srednjovekovnoj Srbiji, nego i na celom području vizantijske umetnosti tog perioda.

youtube/printscreen/A1tvNet

 

Vrhunac tzv. monumentalnog stila karakterišu freske sačuvane u naosu i oltaru, skladne kompozicije i stojeće figure koje podsećaju na antičke uzore. Slikarstvo Sopoćana imalo je izuzetno snažan uticaj na potonje srpsko slikarstvo. Jedna od fresaka prikazuje Uroša I dok čeka kraljicu koju vodi Stefan Nemanja. Takođe, oslikana je i ktitorska kompozicija koja prikazuje Stefana Prvovenčanog i Uroša I sa modelima svojih crkava.

youtube/printscreen/A1tvNet

 

Freske oko oltara su naslikane kasnije. Na jednoj je prikazan Uroš I sa sinovima Dragutinom i Milutinom kao i ostalim članovima kraljevske familije. Freske u kapelama su oslikane poslednje. Fresko slikarstvo crkve je kompletirano 1270. godine.

U južnoj kapeli se nalazi freska koja prikazuje smrt Stefana Nemanje i prenos njegovih moštiju u Studenicu. Takođe postoje freske koje prikazuju cara Dušana i njegovu ženu Jelenu. Ono što su fresko-slikari u Sopoćanima uspeli u linearnosti i koloritu oslikati sreće se još samo u italijanskoj renesansi.

Neki članovi kraljevske porodice su sahranjeni u manastiru. Kratko posle Kosovske bitke manastir je pretrpeo razna razaranja i obnovljen je za vreme despota Stefana. Crkva je zapustela 1698.godine i bila je u ruševinama sve do 1925.godine kada je rekonstruisana.

 

Zbog izuzetne vrednosti, manastirski kompleks (zajedno sa kompleksom Starog Rasa) UNESKO je uvrstio na listu svetske kulturne baštine 1979. godine.

Na svetskoj izložbi u Parizu 1961. godine freska "Uspenja Presvete Bogorodice" proglašena je za najlepšu fresku čitavog srednjeg veka.

 

youtube/printscreen/RTV Novi Pazar

 

Iguman manastira Sopoćani Teoktist kaže da su freske manastiru donele svetsku slavu, zato što su remek-delo umetnosti, ali napominje i da se tu čuvaju i druge svetinje.

- U našem manastiru se nalaze tri para moštiju Svetih Кozme i Damjana. Prvi par su braća Rimski, drugi par je živeo na području Turske i Libana i treći par braće Кozme i Damjana su živeli u Siriji. Mošti Кozme i Damjana ovde su prenete 1999. godine iz manastira Zočišta u Metohiji a 2008. godine jedan deo ovih moštiju je vraćen u Zočište a jedan deo je kod nas. Na dan Svetih Vrača, 14. jula, ovaj prostor je oslobođen od Turaka u Prvom Balkanskom ratu 1913. i od tada manastir slavi svete Vrače - govori iguman Teoktist.

Manastir je u ograđenim zidinama, a konaci sa prodavnicom i drugim prostorijama su sa leve strane od ulaza i van ograđene duhovne oaze.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara