shutterstock.com/PeopleImages.com - Yuri A, youtube/Телевизија Храм
Objašnjava da iako, naizgled, deluje kao da je sagorevanje nešto što je potencijalno zlo, ipak ima jedan delotvoran momenat, nakon kog se telo može oporaviti.
Arhimandrit Vasilije Kostić neretko deli mudre misli i savete sa vernicima, a kako se oni tiču svih životnih sfera ni moderne teme mu nisu strane, te je u jednom obraćanju pomenuo tzv. "burnout", odnosno sagorevanje zbog prevelikog pritiska, kojim se izlažemo.
- Taj napad panike ili "sagorevanje/burnout" dešava se zdravim ljudima. Zašto? Zato što to nisu slabići, kako često pogrešno mislimo. Nisu to ljudi koji su slabi, nejaki ili koji ne veruju u Boga - naprotiv - naveo je arhimandrit Vasilije.
Navodi da su osobe koje pod napadima panike proživljajvaju teške trenutke uglavnom ličnosti, kojima ne fali ništa.
- To se dešava zdravim, energičnim i jakim ljudima, onima koji se trude, koji žele sve da postignu i svima da ugode. I na kraju, prosto organizam ne izdrži i padne.
Objašnjava da iako, naizgled, deluje kao da je sagorevanje nešto što je potencijalno zlo, ipak ima jedan delotvoran momenat, nakon kog se telo može oporaviti, ukoliko sagledamo grešku koja nas je do tog stanja dovela i promenimo svoj stil života, sa fokusom na naše misli.
- To je kao ono brzo kuvanje u ekspres loncu. Kad se kuva pod pritiskom, para mora da izađe napolje, zar ne? Ako ne izađe, lonac može da eksplodira i da uništi i sebe i sve oko sebe. Tako i čovek - onaj pritisak koji izbaci kroz napad panike ili "burnout" je zapravo znak da organizam pokušava da se leči, da se odbrani - zaključuje.
BONUS VIDEO: Mati Zlata govori o svom najtežem ispitu u životu
Otac Ljuba na početku naglašava kako je ovo pitanja našeg narodnog pada i na koja je teško dati odgovor objašnjavajući da se radi o jednom apsurdu hrišćanskog morala koji se traži gde ga prosto nema, a njegov odgovor vam prenosimo u celosti.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
