Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Miholjske zadušnice, koje pravoslavni vernici obeležavaju sutra, prilika su da se u molitvi sete svojih upokojenih i da njihova imena prinesu pred Boga. Otac Slobodan Lukić, paroh budvanski, ukazuje na to da se značaj ovog dana ne ogleda prvenstveno u odlasku na groblje i održavanju grobnih mesta, već u molitvi i učešću u bogosluženju.
Prema njegovim rečima, Crkva se za upokojene moli neprestano, ali je određene dane u godini izdvojila za zajedničko i naročito usrdno molitveno obraćanje Bogu za pokoj njihovih duša.
- To je, kako se često kaže, dan usrdnog moljenja, usrdnih molitava za naše upokojene. Mi se, kao ljudi Crkve, i u svakodnevnim našim molitvama, posebno u crkvenim službama, a naročito na Svetoj liturgiji, molimo za upokojene, a evo, Crkva je odredila nekoliko dana, odnosno nekoliko subota u toku godine koje su posvećene jednoj zajedničkoj, usrdnijoj molitvi za pokoj duša onih koji su prešli sa ovoga sveta u večni i neprolazni svet - kazao je otac Slobodan za portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
Miholjske zadušnice obeležavaju se u subotu, kada se u crkvama služe bogosluženja posvećena molitvenom pominjanju preminulih. Otac Slobodan objašnjava da molitva za upokojene nije tek izraz sećanja na one koji su završili zemaljski život, već svedočanstvo o zajednici u Hristu kojoj pripadaju i živi i upokojeni.
- Mi time što se molimo za naše upokojene pokazujemo da i nakon njihovog upokojenja, nakon prelaska granice života i smrti, i dalje smo deo istog Tela, jer smo deo Crkve Božije. Dakle, naša zajednica u Hristu, zajednica u Telu Hristovom, a to je Crkva, ne prekida se kada se neko od naših srodnika, naših bližnjih upokoji. Time pokazujemo, takođe, da naše molitve itekako znače za njih, jer oni još uvek, do sveopšteg vaskrsenja, uslovno rečeno, čekaju, kao i mi što čekamo.
Upravo zbog toga, ističe sagovornik, molitva za upokojene ima posebno mesto u životu pravoslavnih hrišćana. Ona se ne svodi na čuvanje uspomene na preminule, već izražava veru u Hrista i očekivanje sveopšteg vaskrsenja.
Briga o grobovima i njihovo uređivanje deo su odnosa prema upokojenima, ali otac Slobodan podseća da je najvažnije da se za njih služi Sveta liturgija i da se njihova imena pominju u crkvenim molitvama.
- Mnogo je važno obilaziti i posećivati groblja, grobove naših upokojenih srodnika i čuvati ih, jer i sama reč sahrana, sahranjivanje čoveka, u našem hrišćanskom pravoslavnom iskustvu znači čuvanje. Dakle, onaj koji je sahranjen, on je sačuvan. Čuva se njegovo telo do sveopšteg vaskrsenja, kada će ponovo da bude sjedinjeno sa dušom i biće preobraženo u vaskrslom Hristu. Molimo se Bogu da svi budemo udostojeni toga. Zato je važno posećivati grobove, mesta gde se čuvaju upokojeni, gde čekaju trube drugog Hristovog dolaska, uređivati njihova grobna mesta, ali ono što je najpretežnije, najvažnije, jeste služiti Svetu liturgiju, pominjati na proskomidiji i u pomenima, parastosima koje Crkva čini, pominjati njihova imena - pojasnio je otac Slobodan.
Poseban problem, prema rečima budvanskog paroha, predstavlja to što se pred zadušnice u medijima često objavljuju različiti saveti o tome šta vernici treba ili ne treba da rade. Takva tumačenja mogu da skrenu pažnju sa suštine ovog dana, dok se molitva i liturgijsko pominjanje upokojenih nedovoljno ističu.
- Mi danas vidimo na raznim medijima, u novinama, razne natpise koji se tiču Zadušnica, koji su, možemo reći, malo dalje od suštine i smisla onoga što činimo tih dana, pa se, naravno, kao i u kontekstu drugih crkvenih dana i praznika, govori šta treba da se radi, šta ne treba itd., a nigde se skoro ne pominju liturgija, liturgijsko i naše lično molitveno pominjanje duša upokojenih.
Otac Slobodan zato upozorava da se običaji ne smeju pretvoriti u sujeverje i da se odnos prema upokojenima ne može zasnivati na proizvoljnim pravilima za koja se veruje da mogu doneti korist ili štetu. Suština je u veri i svesti o neraskidivoj povezanosti svih članova Crkve.
- Dakle, tu nema mesta nikakvom sujeverju, sitnim našim ljudskim pravilima koja će tobože da pomognu ili odmognu. To je sve plod odsustva svesti i osećaja naše neraskidive veze sa upokojenima, koja nije samo komemorativna, da se mi sećamo samo da je taj čovek nekad živeo na zemlji, nego je ona suštinska, ontološka, kako mi to kažemo u pravoslavnom bogoslovlju, jer je ona zaista realna, istinski čvrsta, jer svi zajedno živimo tajnu krsta, tajnu Hrista, tajnu Crkve Hristove - zaključio je otac Slobodan.
BONUS VIDEO
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane. Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih. Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Foto: SPC
Umesto sujeverja, vera i molitva
Duhovna riznica
23:02 | 07.08.2026
DA LI JE ALKOHOL NA SAHRANI ILI POMENU PRIHVATLJIV ILI PREDSTAVLJA NEPOŠTOVANJE PREMA DUŠI POKOJNIKA: Crkva ima jasan odgovor na ovu dilemu
Duhovna riznica
11:14 | 04.09.2026
OVO NIKAKO NE SMETE RADITI U CRKVI AKO VAM SE UPOKOJI BLISKA OSOBA DRUGE VERE: Otac Dejan o važnom crkvenom pravilu!
Duhovna riznica
22:20 | 26.09.2026
ŠTA JE PRAVILNO, A ŠTA POGREŠNO ČINITI NA GROBLJU: Ovo su najčešće greške koje pravimo kada se sećamo upokojenih
Aktuelno iz SPC
12:24 | 08.10.2026
MIHOLJSKE ZADUŠNICE SU U SUBOTU: Sveštenik Branislav Miljković objašnjava šta je najvažnije tog dana i šta nikako ne treba ostavljati na grobu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
