Svakim ispisanim slovom i svakom naučenom pesmom, mladi iz regiona kroz igru i učenje u Manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, ne samo da usvajaju znanje, već postaju i čuvari dragocene tradicije koja vekovima čini srpski narod posebnim.
U blagoslovenom ambijentu Manastira Svetih arhangela kod Prizrena, započela je osma po redu Svetoarhangelska letnja škola kaligrafije i istorije. Ova škola, čiji je cilj oživljavanje srpskog kulturnog, obrazovnog i umetničkog života u Prizrenu, namenjena je najmlađima, uzrasta od deset do osamnaest godina. Projekat vodi Društvo prijatelja Manastira Svetih Arhangela, uz blagoslov arhimandrita Mihaila, igumana manastira.
Manastirski kompleks u kod Prizrena odiše duhovnom spokojem i sveprožimajućom svetlošću pravoslavne vere. Okružen netaknutom prirodom, ovaj prostor nudi utočište mira i tišine, gde se zvuci svakodnevnog života utišavaju pred molitvama koje odjekuju kroz vekove. Svaki kutak ovog svetilišta nosi miris tamjana i sveće, podsećajući posetioce na duboku povezanost sa nebeskim carstvom i duhovnom tradicijom pravoslavlja.
“Škola predstavlja projekat oživljavanja srpskog kulturnog, obrazovnog i umetničkog života u Prizrenu za najmlađe, uzrasta od deset do 18 godine, kog vodi Društvo prijatelja manastira Svetih Arhangela, uz blagoslov domaćina škole, arhimandrita Mihaila, igumana manastira”, navodi se u saopštenju.
Petodnevni program, koji se održava u “Narodnom konaku Cara Dušana” u okviru manastira, pruža učesnicima besplatne časove kaligrafije, srednjovekovne istorije i kulture, kao i izvorne muzike. Kroz radionice, deca imaju priliku da upoznaju svetinje i znamenitosti Prizrena i njegove okoline, te da se druže kroz igru i sport.
Svetoarhangelska letnja škola kaligrafije i istorije nije samo edukativni poduhvat, već i duhovno putovanje koje mladima otvara vrata prošlosti, inspiriše ih i povezuje sa kulturnim korenima. U svetu u kojem se često gubi veza sa tradicijom, ova škola vraća osećaj pripadnosti i podseća na važnost očuvanja kulturnog identiteta za buduće generacije.
Sa svakim ispisanim slovom i svakom naučenom pesmom, deca ne samo da usvajaju znanje, već i postaju čuvari dragocenih tradicija koje vekovima čine srpski narod posebnim. Tako, kroz igru i učenje, Svetoarhangelska letnja škola kaligrafije i istorije osvetljava put ka budućnosti ukorenjenoj u bogatoj prošlosti.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda. Svaki pojam predstavlja jednu osobinu, od milosti do apsolutne moći, stvarajući jedinstven sistem razumevanja Boga u islamskoj tradiciji. U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog pravednog Jova po starom i Svetog mučenika Patrikija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Celestina V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik. U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod. Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
shutterstock.com
Riznica net
MATTHIAS SCHRADER / AFP / Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
10:33
CRKVA DANAS OBELEŽAVA PRENOS MOŠTIJU SVETOG SAVE: Dan kada se Srbija ponovo poklonila svom najvećem prosvetitelju
Islam
10:15
ZAŠTO MUSLIMANI ZA ALAHA KORISTE 99 RAZLIČITIH IMENA: Ovo je spisak koji milioni vernika znaju napamet
Duhovna riznica
08:00
JEDNA ISTA REČENICA NEKOGA MOŽE DA SMIRUJE, A DRUGOG DA "ZAPALI": Vladika Nikolaj otkriva zašto se to dešava
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 19. MAJ
Duhovna riznica
00:01
OVO JE REŠENJE ZA NAJSLOŽENIJE PROBLEME: Starac Pajsije o duhovnom leku koji donosi božanske plodove
Duhovna riznica
22:55 | 13.05.2026
SVETOGORSKI MONASI DARIVALI IKONU BOGORODICE AMERIČKOJ AMBASADORKI: Bivša verenica Donalda Trampa Mlađeg oduševljena poklonom sa Svete gore
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
12:36 | 30.04.2026
TRAGEDIJA I BOL ZAUSTAVILI DAH JEDNE SVEŠTENIČKE KUĆE: Odlazak malog anđela Jovana Kneževića
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
U Domu kulture „Gračanica“ od 1. do 7. decembra održava se književna radionica za osnovce, gde će uz pomoć renomiranih pesnika deca otkrivati čari pisane reči, razvijati talenat, maštu i produbljivati ljubav prema jeziku.
U Svetogeorgijevskom manastiru iz 14. veka održan je svečani skup koji je predvodio episkop bihaćko-petrovački Sergije, podsećajući sabrane na važnost molitvenog zajedništva. Posle blagosiljanja slavskih darova, vernici su uživali u svečanoj trpezi u manastirskoj porti.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Dok priče o NLO pojavama i vanzemaljcima preplavljuju internet, arhimandrit Hrizostom poručuje da odgovor nije u senzacijama, već u molitvi i veri u Boga.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Dok priče o NLO pojavama i vanzemaljcima preplavljuju internet, arhimandrit Hrizostom poručuje da odgovor nije u senzacijama, već u molitvi i veri u Boga.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
