Jedan od najomiljenijih besednika današnjice, protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin, održao je nadahnuto predavanje na temu „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“, naglašavajući važnost duhovne poezije i ljubavi u svakodnevnom životu.
U duhovnom okrilju četvrtih po redu „Horskih sretanja pod Kablarom IV“, dvorište čačanske gimnazije postalo je mesto istinskog duhovnog preporoda. S blagoslovom Mitropolita žičkog Justina, protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin, jedan od najomiljenijih besednika današnjice, održao je nadahnuto predavanje na temu „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“.
Otac Miloš, završivši Karlovačku bogosloviju i Bogoslovski fakultet u Beogradu, teologiju i psihologiju usavršavao je u Lucernu, Lozani, Parizu i Kembridžu, doktoriravši psihologiju u Londonu. Kao prvi dirigent svešteničkog hora Eparhije šumadijske “Sveti Sava”, otac Miloš spaja teološku mudrost s muzičkim talentom, što je bilo očigledno tokom njegovog predavanja.
Irmos
Duhovna tribina „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“
Nakon što ga je u ime organizatora najavila Irena Čolović iz Udruženja Irmos, otac Miloš je predavanje započeo rečima koje su izazvale divljenje i promišljanje:
„Mnoge, verujem, začudila moja smelost, da ovo naše zajedničko promišljanje naslovim na ovaj način, ‘Pevati Bogu znači staviti svoj život u stihove’“. Citirajući Svetog Vladiku Nikolaja i svetog starca Porfirija Kavsokalivita, otac Miloš nas je podsetio na duboku povezanost poezije, himnografije i naše svakodnevne duhovnosti.
Tokom predavanja, otac Miloš je slikovito analizirao tekstove iz Starog i Novog zaveta, pravoslavne himnografije i bogosluženja, povezujući ih sa našom moći da budemo poete u svom životu.
Irmos
Duhovna tribina „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“
- Svako od nas, čim čuje tu reč, poezija, poeta, to nekako povezujemo sa onim darom koji je Bog nekima dao, da mogu da jednostavno vezu reči iz sebe i da od toga pletu poetske niti. Često se kaže da bi mnogo bilo lepše za sve nas, kada bi život bio mnogo više satkan od poezije nego od proze. I kada se kaže da je nešto prozaično, time se zapravo čini jedna nepravda prozi.
Pomislite samo na divna, sjajna, u pravom smislu besmrtna, prozna dela koja su nam ostavili pisci poput Dostojevskog, Tolstoja, Servantesa i tako dalje, do savremenih novelista, jednog Zahara Prilepina, na primer, iz naših dana, da ne govorimo ovde o Andriću, Meši Selimoviću, našem Janku Veselinoviću i drugima sa ovih prostora - istakao je otac Miloš, naglašavajući važnost duhovne poezije u svakodnevnom životu.
- Svaka liturgija, svako molitveno dešavanje jeste događaj ljubavi. Ali praznik Apostola Petra i Pavla, Petrovdan, kako mi kažemo, je zaista osobiti praznik ljubavi. Zašto? Zato što je himnografski simbol, prosto amblem toga praznika, jedna predivna pesma koja se poje uoči samog praznika na bdeniju, koja počinje pitanjem Petru, voliš li me? Gospod je hteo da opovrgne Petrovo odricanje Hrista.
Irmos
Irena Čolović iz Udruženja Irmos
I sada, neko može da kaže, to je sada u slobodnom prevodu, pa jeste, to je samo jedan poetski način, kako je jedna jevanđelska istina, jedan jevanđelski događaj, a taj događaj je jedno od vaskrsnih jevanđelja, kada se vaskrsli Hristos javlja Petru i tri puta ga pita isto, voliš li me. Pazite, ne radi se o tome da se mi sada vraćamo u istoriju i da se podsećamo nečega što je bilo, ne.
To je i danas prisutno ovde i sada, među nama. Jer Hrist pita i svakoga od nas, Jovane, Petre, Dragane, Marko, Ivana, Biljana, voliš li me? I naravno, svako od nas bi rekao, pa Gospode, naravno da te volimo. Gospod ne očekuje takav odgovor. On očekuje odgovor kroz način kako ćemo se ponašati prema onima koji su na životnoj stazi naše ljubavi - kazao je otac Miloš, a potom podsetio da je hrišćanska ljubav nešto što treba pokazivati svakodnevno, ne samo u hramu već i u svakodnevnim interakcijama s bližnjima:
- Ne na životnoj stazi našeg hoda kroz vreme i prostor, nego na životnoj stazi naše ljubavi. Jer svi oni ljudi koje imamo u svom životu, roditelji, supružnici, deca, braća, sestre, prijatelji, poznanici, i, na kraju krajeva, naravno, i rodbina, povereni su našoj ljubavi.
Ovo nije nikakav poetski doživljaj međuljudskih odnosa, nego ono kako bi to trebalo da bude. A to što mi u stvarnosti, po slobodi svoje volje, vrlo često, po snazi svoje zlovolje, ovaj život jedni drugima pretvaramo u pakao, umesto da on već ovde i sada postane raj. Jer i raj i pakao su sada, ovde, među nama, zato što su u nama, ili jedno, ili drugo - naglasio je protojerej-stavrofor Miloš Vesin.
Irmos
Protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin
U nastavku svog nadahnutog predavanja, slikovito ali uz čvrste argumente, govorio je o lekovitosti muzike, posebno duhovne i crkvene. A pred sam kraj ove duhovne tribine, poručio je:
- Kada bi u našem narodu postojala takva vrsta duhovnog jedinstva, da, na primer, svako veče u određeno vreme, ne svi, svi kao pojam ne postoji, kao praktičan pojam to ne postoji, ali dobar deo onih koji zaista u Boga veruju i u Boga imaju poverenje, kada bi pali na svoja kolena, svi – očevi, majke, deca, bake i deke – i pomolili se samo da bude volja tvoja. Koliko nas pokušava da progura neku svoju volju. I onda, naravno, ko strada u svakom pogledu? Strada narod. Koji narod? Svako od nas, pojedinačno - rekao je otac Miloš
Ovo predavanje bilo je istinski duhovni banket, prožet mudrim rečima i nadahnutom muzikom, koje je učesnike manifestacije „Horska sretanja pod Kablarom IV“ ostavilo sa dubokim osećajem mira i duhovnog ispunjenja.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Jedan od omiljenih besednika današnjice govoriće o pevanju kao mostu između života i vere u okviru manifestacije „Horska sretanja pod Kablarom IV“, koja okuplja uvek gladne vrednih duhovnih pouka, kao i ljubitelje horske muzike i pisane reči.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
U čast stogodišnjice rođenja velikana čiji su pedagoški i duhovni rad ostavili neizbrisiv trag na brojne generacije, u Gradskoj biblioteci Čačka biće održana tribina sa uglednim stručnjacima koji će osvetliti njegov jedinstveni doprinos srpskoj kulturi, duhovnosti i psihoterapiji.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
