Jedan od najomiljenijih besednika današnjice, protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin, održao je nadahnuto predavanje na temu „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“, naglašavajući važnost duhovne poezije i ljubavi u svakodnevnom životu.
U duhovnom okrilju četvrtih po redu „Horskih sretanja pod Kablarom IV“, dvorište čačanske gimnazije postalo je mesto istinskog duhovnog preporoda. S blagoslovom Mitropolita žičkog Justina, protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin, jedan od najomiljenijih besednika današnjice, održao je nadahnuto predavanje na temu „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“.
Otac Miloš, završivši Karlovačku bogosloviju i Bogoslovski fakultet u Beogradu, teologiju i psihologiju usavršavao je u Lucernu, Lozani, Parizu i Kembridžu, doktoriravši psihologiju u Londonu. Kao prvi dirigent svešteničkog hora Eparhije šumadijske “Sveti Sava”, otac Miloš spaja teološku mudrost s muzičkim talentom, što je bilo očigledno tokom njegovog predavanja.
Irmos
Duhovna tribina „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“
Nakon što ga je u ime organizatora najavila Irena Čolović iz Udruženja Irmos, otac Miloš je predavanje započeo rečima koje su izazvale divljenje i promišljanje:
„Mnoge, verujem, začudila moja smelost, da ovo naše zajedničko promišljanje naslovim na ovaj način, ‘Pevati Bogu znači staviti svoj život u stihove’“. Citirajući Svetog Vladiku Nikolaja i svetog starca Porfirija Kavsokalivita, otac Miloš nas je podsetio na duboku povezanost poezije, himnografije i naše svakodnevne duhovnosti.
Tokom predavanja, otac Miloš je slikovito analizirao tekstove iz Starog i Novog zaveta, pravoslavne himnografije i bogosluženja, povezujući ih sa našom moći da budemo poete u svom životu.
Irmos
Duhovna tribina „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“
- Svako od nas, čim čuje tu reč, poezija, poeta, to nekako povezujemo sa onim darom koji je Bog nekima dao, da mogu da jednostavno vezu reči iz sebe i da od toga pletu poetske niti. Često se kaže da bi mnogo bilo lepše za sve nas, kada bi život bio mnogo više satkan od poezije nego od proze. I kada se kaže da je nešto prozaično, time se zapravo čini jedna nepravda prozi.
Pomislite samo na divna, sjajna, u pravom smislu besmrtna, prozna dela koja su nam ostavili pisci poput Dostojevskog, Tolstoja, Servantesa i tako dalje, do savremenih novelista, jednog Zahara Prilepina, na primer, iz naših dana, da ne govorimo ovde o Andriću, Meši Selimoviću, našem Janku Veselinoviću i drugima sa ovih prostora - istakao je otac Miloš, naglašavajući važnost duhovne poezije u svakodnevnom životu.
- Svaka liturgija, svako molitveno dešavanje jeste događaj ljubavi. Ali praznik Apostola Petra i Pavla, Petrovdan, kako mi kažemo, je zaista osobiti praznik ljubavi. Zašto? Zato što je himnografski simbol, prosto amblem toga praznika, jedna predivna pesma koja se poje uoči samog praznika na bdeniju, koja počinje pitanjem Petru, voliš li me? Gospod je hteo da opovrgne Petrovo odricanje Hrista.
Irmos
Irena Čolović iz Udruženja Irmos
I sada, neko može da kaže, to je sada u slobodnom prevodu, pa jeste, to je samo jedan poetski način, kako je jedna jevanđelska istina, jedan jevanđelski događaj, a taj događaj je jedno od vaskrsnih jevanđelja, kada se vaskrsli Hristos javlja Petru i tri puta ga pita isto, voliš li me. Pazite, ne radi se o tome da se mi sada vraćamo u istoriju i da se podsećamo nečega što je bilo, ne.
To je i danas prisutno ovde i sada, među nama. Jer Hrist pita i svakoga od nas, Jovane, Petre, Dragane, Marko, Ivana, Biljana, voliš li me? I naravno, svako od nas bi rekao, pa Gospode, naravno da te volimo. Gospod ne očekuje takav odgovor. On očekuje odgovor kroz način kako ćemo se ponašati prema onima koji su na životnoj stazi naše ljubavi - kazao je otac Miloš, a potom podsetio da je hrišćanska ljubav nešto što treba pokazivati svakodnevno, ne samo u hramu već i u svakodnevnim interakcijama s bližnjima:
- Ne na životnoj stazi našeg hoda kroz vreme i prostor, nego na životnoj stazi naše ljubavi. Jer svi oni ljudi koje imamo u svom životu, roditelji, supružnici, deca, braća, sestre, prijatelji, poznanici, i, na kraju krajeva, naravno, i rodbina, povereni su našoj ljubavi.
Ovo nije nikakav poetski doživljaj međuljudskih odnosa, nego ono kako bi to trebalo da bude. A to što mi u stvarnosti, po slobodi svoje volje, vrlo često, po snazi svoje zlovolje, ovaj život jedni drugima pretvaramo u pakao, umesto da on već ovde i sada postane raj. Jer i raj i pakao su sada, ovde, među nama, zato što su u nama, ili jedno, ili drugo - naglasio je protojerej-stavrofor Miloš Vesin.
Irmos
Protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin
U nastavku svog nadahnutog predavanja, slikovito ali uz čvrste argumente, govorio je o lekovitosti muzike, posebno duhovne i crkvene. A pred sam kraj ove duhovne tribine, poručio je:
- Kada bi u našem narodu postojala takva vrsta duhovnog jedinstva, da, na primer, svako veče u određeno vreme, ne svi, svi kao pojam ne postoji, kao praktičan pojam to ne postoji, ali dobar deo onih koji zaista u Boga veruju i u Boga imaju poverenje, kada bi pali na svoja kolena, svi – očevi, majke, deca, bake i deke – i pomolili se samo da bude volja tvoja. Koliko nas pokušava da progura neku svoju volju. I onda, naravno, ko strada u svakom pogledu? Strada narod. Koji narod? Svako od nas, pojedinačno - rekao je otac Miloš
Ovo predavanje bilo je istinski duhovni banket, prožet mudrim rečima i nadahnutom muzikom, koje je učesnike manifestacije „Horska sretanja pod Kablarom IV“ ostavilo sa dubokim osećajem mira i duhovnog ispunjenja.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Jedan od omiljenih besednika današnjice govoriće o pevanju kao mostu između života i vere u okviru manifestacije „Horska sretanja pod Kablarom IV“, koja okuplja uvek gladne vrednih duhovnih pouka, kao i ljubitelje horske muzike i pisane reči.
Zauzimanje svetinja u naselju Bela Crkvi u Ukrajini, izaziva osude širom sveta, dok Ruska Federacija traži hitnu zaštitu kanonskih pravoslavnih objekata i pravdu za sveštenstvo.
: Na sastancima u Partijaršijskom dvoru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj očuvanja verskih prava i uloge Crkve u regionu, govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U čast stogodišnjice rođenja velikana čiji su pedagoški i duhovni rad ostavili neizbrisiv trag na brojne generacije, u Gradskoj biblioteci Čačka biće održana tribina sa uglednim stručnjacima koji će osvetliti njegov jedinstveni doprinos srpskoj kulturi, duhovnosti i psihoterapiji.
Zauzimanje svetinja u naselju Bela Crkvi u Ukrajini, izaziva osude širom sveta, dok Ruska Federacija traži hitnu zaštitu kanonskih pravoslavnih objekata i pravdu za sveštenstvo.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
Iz zbirke recepata arhimandrita Onufrija Hilandarca donosimo vam manastirsku spanakopitu – hranljivu, mirisnu i pripremljenu po drevnim monaškim pravilima.
