Jedan od najomiljenijih besednika današnjice, protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin, održao je nadahnuto predavanje na temu „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“, naglašavajući važnost duhovne poezije i ljubavi u svakodnevnom životu.
U duhovnom okrilju četvrtih po redu „Horskih sretanja pod Kablarom IV“, dvorište čačanske gimnazije postalo je mesto istinskog duhovnog preporoda. S blagoslovom Mitropolita žičkog Justina, protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin, jedan od najomiljenijih besednika današnjice, održao je nadahnuto predavanje na temu „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“.
Otac Miloš, završivši Karlovačku bogosloviju i Bogoslovski fakultet u Beogradu, teologiju i psihologiju usavršavao je u Lucernu, Lozani, Parizu i Kembridžu, doktoriravši psihologiju u Londonu. Kao prvi dirigent svešteničkog hora Eparhije šumadijske “Sveti Sava”, otac Miloš spaja teološku mudrost s muzičkim talentom, što je bilo očigledno tokom njegovog predavanja.
Irmos
Duhovna tribina „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“
Nakon što ga je u ime organizatora najavila Irena Čolović iz Udruženja Irmos, otac Miloš je predavanje započeo rečima koje su izazvale divljenje i promišljanje:
„Mnoge, verujem, začudila moja smelost, da ovo naše zajedničko promišljanje naslovim na ovaj način, ‘Pevati Bogu znači staviti svoj život u stihove’“. Citirajući Svetog Vladiku Nikolaja i svetog starca Porfirija Kavsokalivita, otac Miloš nas je podsetio na duboku povezanost poezije, himnografije i naše svakodnevne duhovnosti.
Tokom predavanja, otac Miloš je slikovito analizirao tekstove iz Starog i Novog zaveta, pravoslavne himnografije i bogosluženja, povezujući ih sa našom moći da budemo poete u svom životu.
Irmos
Duhovna tribina „Pevati Bogu = staviti svoj život u stihove“
- Svako od nas, čim čuje tu reč, poezija, poeta, to nekako povezujemo sa onim darom koji je Bog nekima dao, da mogu da jednostavno vezu reči iz sebe i da od toga pletu poetske niti. Često se kaže da bi mnogo bilo lepše za sve nas, kada bi život bio mnogo više satkan od poezije nego od proze. I kada se kaže da je nešto prozaično, time se zapravo čini jedna nepravda prozi.
Pomislite samo na divna, sjajna, u pravom smislu besmrtna, prozna dela koja su nam ostavili pisci poput Dostojevskog, Tolstoja, Servantesa i tako dalje, do savremenih novelista, jednog Zahara Prilepina, na primer, iz naših dana, da ne govorimo ovde o Andriću, Meši Selimoviću, našem Janku Veselinoviću i drugima sa ovih prostora - istakao je otac Miloš, naglašavajući važnost duhovne poezije u svakodnevnom životu.
- Svaka liturgija, svako molitveno dešavanje jeste događaj ljubavi. Ali praznik Apostola Petra i Pavla, Petrovdan, kako mi kažemo, je zaista osobiti praznik ljubavi. Zašto? Zato što je himnografski simbol, prosto amblem toga praznika, jedna predivna pesma koja se poje uoči samog praznika na bdeniju, koja počinje pitanjem Petru, voliš li me? Gospod je hteo da opovrgne Petrovo odricanje Hrista.
Irmos
Irena Čolović iz Udruženja Irmos
I sada, neko može da kaže, to je sada u slobodnom prevodu, pa jeste, to je samo jedan poetski način, kako je jedna jevanđelska istina, jedan jevanđelski događaj, a taj događaj je jedno od vaskrsnih jevanđelja, kada se vaskrsli Hristos javlja Petru i tri puta ga pita isto, voliš li me. Pazite, ne radi se o tome da se mi sada vraćamo u istoriju i da se podsećamo nečega što je bilo, ne.
To je i danas prisutno ovde i sada, među nama. Jer Hrist pita i svakoga od nas, Jovane, Petre, Dragane, Marko, Ivana, Biljana, voliš li me? I naravno, svako od nas bi rekao, pa Gospode, naravno da te volimo. Gospod ne očekuje takav odgovor. On očekuje odgovor kroz način kako ćemo se ponašati prema onima koji su na životnoj stazi naše ljubavi - kazao je otac Miloš, a potom podsetio da je hrišćanska ljubav nešto što treba pokazivati svakodnevno, ne samo u hramu već i u svakodnevnim interakcijama s bližnjima:
- Ne na životnoj stazi našeg hoda kroz vreme i prostor, nego na životnoj stazi naše ljubavi. Jer svi oni ljudi koje imamo u svom životu, roditelji, supružnici, deca, braća, sestre, prijatelji, poznanici, i, na kraju krajeva, naravno, i rodbina, povereni su našoj ljubavi.
Ovo nije nikakav poetski doživljaj međuljudskih odnosa, nego ono kako bi to trebalo da bude. A to što mi u stvarnosti, po slobodi svoje volje, vrlo često, po snazi svoje zlovolje, ovaj život jedni drugima pretvaramo u pakao, umesto da on već ovde i sada postane raj. Jer i raj i pakao su sada, ovde, među nama, zato što su u nama, ili jedno, ili drugo - naglasio je protojerej-stavrofor Miloš Vesin.
Irmos
Protojerej-stavrofor, profesor dr Miloš Vesin
U nastavku svog nadahnutog predavanja, slikovito ali uz čvrste argumente, govorio je o lekovitosti muzike, posebno duhovne i crkvene. A pred sam kraj ove duhovne tribine, poručio je:
- Kada bi u našem narodu postojala takva vrsta duhovnog jedinstva, da, na primer, svako veče u određeno vreme, ne svi, svi kao pojam ne postoji, kao praktičan pojam to ne postoji, ali dobar deo onih koji zaista u Boga veruju i u Boga imaju poverenje, kada bi pali na svoja kolena, svi – očevi, majke, deca, bake i deke – i pomolili se samo da bude volja tvoja. Koliko nas pokušava da progura neku svoju volju. I onda, naravno, ko strada u svakom pogledu? Strada narod. Koji narod? Svako od nas, pojedinačno - rekao je otac Miloš
Ovo predavanje bilo je istinski duhovni banket, prožet mudrim rečima i nadahnutom muzikom, koje je učesnike manifestacije „Horska sretanja pod Kablarom IV“ ostavilo sa dubokim osećajem mira i duhovnog ispunjenja.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Jedan od omiljenih besednika današnjice govoriće o pevanju kao mostu između života i vere u okviru manifestacije „Horska sretanja pod Kablarom IV“, koja okuplja uvek gladne vrednih duhovnih pouka, kao i ljubitelje horske muzike i pisane reči.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Amfilohija Ikonijskog po starom kalendaru i Svetog Nikolu po novom, katolici su u periodu Adventa i takođe slave Svetog Nikolu, a u islamu i judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U čast stogodišnjice rođenja velikana čiji su pedagoški i duhovni rad ostavili neizbrisiv trag na brojne generacije, u Gradskoj biblioteci Čačka biće održana tribina sa uglednim stručnjacima koji će osvetliti njegov jedinstveni doprinos srpskoj kulturi, duhovnosti i psihoterapiji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
