U BORBI PROTIV DEPRESIJE, SVETI OCI UPOZORAVAJU: Tuga rađa očajanje, a ono je smrtni greh!

Kada čovek greši, Božija blagodat ga napušta, jer se udaljava od Gospoda i približava svom neprijatelju. Tada čovek počinje da vene, savija se pod teretom i oseća se slomljen pod teškim bremenom. Međutim, kako se pobediti depresija? Ovo pitanje sve češće muči društvo u savremenom svetu. Iako ovaj problem postaje sve učestaliji, on nije nov. Bio je redak u minulim vekovima, ali ipak prisutan mučitelj ljudskih duša o kome su mnogi sveti oci govorili i upozoravali.

Bezdanje ili depresija najgore je od svih stradanja, vrhunac i kruna iskušenja. Depresija je strašno mučenje duše, bol neizreciv, bol koji je gorči od svake kazne. Jer podseća na crva koji ne napada samo telo, već samu dušu. To je crv koji izjeda ne samo kosti, već i misli, i uništava snagu duše. Prekomerno beznađe ima moć da čoveka često dovede do ludila, da potopi dušu i učini je beskorisnom za svako dobro. (Sveti Jovan Zlatousti)

Printscreen

 

Ako neprestano mislimo, razmatramo i bavimo se besmrtnošću, večnim životom, društvom anđela, zajednicom sa Hristom, tom neizrecivom slavom, životom oslobođenim od svake boli, tada nećemo pasti u beznađe zbog tuge u ovom životu. (Sveti Jovan Zlatousti)

Tuga i opterećenost duše obično su posledica griže savesti kod osetljivih ljudi. U tom slučaju, čoveku je potrebna ispovest, kako bi mu duhovnik mogao pomoći. Jer, ako je čovek osetljiv, njegovo delo može biti sasvim malo, ali đavo, neprijatelj, ga uveličava, pokazuje mu ga pod mikroskopom, kako bi ga bacio u očajanje i učinio beskorisnim. Može mu, na primer, reći da je jako povredio druge, da im je stvorio poteškoće itd., i učiniti da se uznemirava više nego što može podneti. Zašto đavo ne ide da muči savest onoga koji je neosetljiv? Neosetljivom čoveku đavo prikazuje veliki greh kao beznačajno, kako se ne bi pokajao. (Sveti Pajsije Svetogorac)

Slavljenje Boga je lek protiv depresije. (Sveti Pajsije Svetogorac)

Printscreen

 

Nije nam dozvoljeno da tugujemo. Hristos je pobedio sve! On je vaskrsao Adama! Oslobodio je Evu! Uništio je smrt! (Prepodobni Serafim Sarovski)

Ko pobedi strasti, pobediće i depresiju. Ko je pobeđen strastima, ne može izbeći okove tuge. Kao što se bolest vidi na licu, tako se i onaj ko je strastan vidi po depresiji. (Prepodobni Serafim Sarovski)

Kada čovek greši, Božija blagodat ga napušta, jer se udaljava od Boga i ide ka svom neprijatelju. Tada čovek počinje da vene, savija se, oseća se slomljen pod teškim teretom. Na njemu se ispunjava reč Gospodnja o nečistom duhu koji se vraća sa sedam gorih duhova (Mt. 12, 43-45). Tuga, nemir, duševno opterećenje – to je plata zadovoljenog greha. Neverovatno! Čovek od zadovoljenja strasti očekuje raj: „Bićete kao bogovi“ (Post. 3, 5). Ali čim zadovolji strast, izlazi iz obmane i vidi da željeni „raj“ nije bio ništa drugo do iluzija. Sada mu ostaje praznina, bol, tuga, teret. Shvata da je njegova očekivanja izneverila. Očekivao je radost, a dobio je suprotnost. Put kojim je krenuo, put predavanja strasti, odveo ga je u greh i depresiju... (Sveti Teofan Zatvornik)

Printscreen

 

Čovek koji ne ide često u crkvu, ne ispoveda se i ne pričešćuje, ne postaje učesnik Božije blagodati. To je razlog zašto većina ljudi postaje duševno bolesna. (Sveti Amfilohije Počajevski)

Tuga rađa očajanje, a očajanje je smrtni greh. (Prepodobni Varsanufije Optinski)

Učimo od svetih otaca da je najvažniji lek za depresiju borba za duhovni mir kroz pokajanje, ispovest i oslanjanje na Boga. Tuga je trenutak slabosti, ali nas vera u Hrista vodi izvan beznađa, prema večnom spasenju. Ako se uzdamo u Boga, i u najtežim iskušenjima nalazimo utehu i snagu za borbu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara