"DVANAEST LITURGIJA ZA POKOJNIKA, IZVODI IZ PAKLA DUŠU SVAKOG GREŠNIKA", govorio je Sveti Gavrilo, otkrivajući da samo u jednom slučaju ni molitve ne pomažu
Gruzijski svetac ispričao je zašto je važna služenje pomena za preminulu osobu, otkrivajući da li duša pokojnika može da oseti to.
Liturgija, u pravoslavnom učenju, predstavlja srž zajedničkog bogosluženja i tajni kroz koju se vernici sjedinjuju s Hristom i jedni s drugima, obuhvatajući i žive i pokojne. Nije samo uteha i nada za one koji su napustili ovaj svet, već događaj spasenja koji omogućava susret s Bogom, prosvetljujući i osvećujući duše u jedinstvenoj zajednici s vernicima.
Sveti Gavrilo Gruzijski, duboko posvećen molitvenom zastupanju za grešnike, govorio je o moći liturgije za dušu pokojnika, upoređujući je sa činom oslobađanja iz tamnice i iznošenja na dnevnu svetlost. U njegovom učenju, liturgija postaje osloboditelj duše iz okova greha, omogućavajući joj da se „poput orla” uzdigne ka Bogu.
- Kada služimo pomen, to je kao da nekog utamničenog izvedeš na dnevnu svetlost da se prošeta - govorio je Sveti Gavrilo. Ovim se ističe i važnost molitvi Crkve koje duše upokojenih približavaju božanskoj svetlosti.
Prema njegovom učenju, posebno snažno dejstvo imaju liturgije – sedam liturgija posvećenih pokojniku donose duši osećaj slobode i rasterećenja, dok dvanaest liturgija ima moć da izvede svaku grešnu dušu iz stanja patnje, osim u slučaju onih koji su celog života hulili na Gospoda.
- Ako se za njegovu dušu služi liturgija, tada će leteti kao orao. Sedam takvih liturgija imaju još veću moć. Ali dvanaest liturgija za njegovu dušu, izvodi iz pakla dušu svakog grešnika, izuzev ako je celog života hulio na Gospoda - govorio je Sveti Gavrilo.
Tumančenje pravoslavnih običaja neretko je inspirisano ličnim pečatkom i pogledom na to kako treba da pristupamo određenim pravilima, koje nalaže crkva.
U Jevanđelju po Luki, Isus upozorava da samo oni koji čuju Njegove reči i izvršavaju ih, kao čovek koji gradi kuću na čvrstom temelju, mogu da opstanu u iskušenjima.
Sveti Teofan naglašava da su dela uvek odraz stanja srca. Ako srce nije u potpunosti okrenuto Bogu, naša dela neće odražavati njegovu volju. Reči koje izgovaramo moraju biti u skladu s onim što stvarno osećamo i činimo. Ako u srcu zaista verujemo da je Bog naš Gospod, onda će to biti očigledno u svim našim postupcima. Verovanje u Boga podrazumeva spremnost da se živimo u skladu sa njegovim zapovestima. Sveti Teofan nas podseća da nije dovoljno samo izgovarati Božje ime, već da to mora biti iskreno, iz dubine srca.
U centralnoj sali „Manjež“ u Moskvi otvorена je jubileјna izložba koja kroz ikone, multimedijalne prikaze i istorijske dokumente ističe vekovnu tradiciјu dobrotvorstva, pozivaјući sve posetioce da istraže bogato kulturno i duhovno nasleđe pravoslavne Rusije.
Prema njegovim savetima, očuvanje uma i srca od zlih misli je ključno za duhovno blagostanje, jer kad se umnože dobre misli, čovek postaje pobožan, smiren, a njegov život raj.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Povodom nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, paroh u Perlezu Aleksandar Nišević poziva na duboko preispitivanje i promenu – da u tuzi i patnji prepoznamo Božju opomenu, da svako od nas pronađe svoj deo odgovornosti i preduzme korake ka istinskoj ljubavi i brizi za bližnje.
Prema njegovim savetima, očuvanje uma i srca od zlih misli je ključno za duhovno blagostanje, jer kad se umnože dobre misli, čovek postaje pobožan, smiren, a njegov život raj.
Dok Srbija oplakuje žrtve tragedije u Novom Sadu, meštani kragujevačkog naselja Korićani suočeni su sa strašnim prizorom – nepoznati počinioci su provalili na lokalno groblje, lomeći krstače i oštećujući spomen-ploče i kapelu.