Brojna su čuda, koja su se dogodila u manastiru Ostrog, a jedno od njih svojevremeno je prepričao monah Joil, dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog.
Otac Joil (Bulatović), bivši iguman manastira Ćirilovac i dugogodišnji čuvar kivota svetog Vasilija Ostroškog, preminuo je 2022. godine u 82. godini života. Tokom svog života, uvek je naglašavao važnost i čistotu pravoslavne vere.
Služio je u manastiru Ostrog pored kivota i svetih moštiju i video je čuda Svetog Vasilija Ostroškog.
- Ja sam imao jednu izuzetnu čast da su me postavili na jedno najuzvišenije mesto na Balkanu i možda i dalje. Od avgusta meseca, 1991. godine, odredio me je mitropolit Amfilohije da budem čuvar kivota svetog Vasilija Ostroškog. Za devet godina koje sam proveo gore toliko bih mogao da ispričam, kako Gospod velika čuda čini preko svojih sluga što je kazao i veća će čuda činiti od ovih što ih vidite, pričao je otac Joil.
Često je naglašavao kako za 2.000 godina ljudi bivaju nesrećni, zato što ne spoznaju pravu veru i ne vide čuda njena, a kojima mogu da svedoče na svakom koraku. Jedno od brojnih izlečenja, kojima je svedočio ovaj monah, je ozdravljenje mladića obolelog od raka.
- Niko danas ne može da isceli rak u svetu. To su samo mučenja i ništa. A kod Svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca najviše sam doživeo slučajeva da je iscelio rak, rekao je jednom prilikom otac Joil.
☦️PROČITAJTE JOŠ... Ispovesti iz manastira Ostrog, bili otpisani u medicini pa izlečeni u svetinji☦️
On je pomenuo i veliku ulogu ispovedanja, prilikom čega se sa duše skidaju slojevi zbog kojih se osećamo loše, a najzad i razbolimo.
- Ali da bi se iscelio čovek, mora prvo da se ispovedi. To sveštenici zaboravljaju. Treba da leče dušu, da bi telo bilo isceljeno. U januaru mesecu dolazi jedna majka, sa sinom koga je rak razneo, ne može da ide. Zgurio se, opala mu kosa, obrve i sve dlake sa tela, od onoga lečenja žalosnoga (hemoterapija), rekao je otac Joil i nastavio:
- Ja je ispovedim, onda pročitam molitvu. Kratke molitve sam čitao kod Svetoga Vasilija, nisam jelosvećenja, retko. I onda pomažem ga iz kandila Svetog Vasilija, i kažem da uzme vodu Svetoga Vasilija, i da to upotrebljava. Da posti i da se pričešćuje.
Kako dalje priča, od tog događaja je prošlo šest meseci, a onda se jednog dana pred njim pojavio mladić koga nije prepoznao.
- Nakon šest meseci dolazi jedan mladić plav, guste kose crvenkaste boje, kao da je dizač tegova. Veli: “Poznaješ li ti mene oče?“ Ja rekoh:“Ne poznajem“. “Ja sam onaj što je u januaru došao u onakvoj groznoj situaciji“. Ko bi to mogao da uradi? Bog preko svojih slugu. I nijedan narod na svetu nema svetitelja, osim pravoslavnog. Mogu oni da zamajavaju narode koliko hoće, ali blagodati Svetoga Duha, nema ni jedna vera, osim pravoslavne - pričao je otac Joil.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Ovaj događaj ga je naveo na duboko razmišljanje, gde je, shvativši postojanje zla, došao do zaključka da ukoliko postoji đavo, onda mora postojati i Bog.
Svakodnevne situacije u toku dana nas mogu navesti na "gunđanje" međutim, kada prođe izvesni period shvatamo da smo u pojedinim trenucima ipak moli da odreagujemo drugačije.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Markijan je bio čtec, a Martirije ipođakon, dok su obojica obavljala i dužnost notara, odnosno sekretara patrijarha.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News