Brojna su čuda, koja su se dogodila u manastiru Ostrog, a jedno od njih svojevremeno je prepričao monah Joil, dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog.
Otac Joil (Bulatović), bivši iguman manastira Ćirilovac i dugogodišnji čuvar kivota svetog Vasilija Ostroškog, preminuo je 2022. godine u 82. godini života. Tokom svog života, uvek je naglašavao važnost i čistotu pravoslavne vere.
Služio je u manastiru Ostrog pored kivota i svetih moštiju i video je čuda Svetog Vasilija Ostroškog.
- Ja sam imao jednu izuzetnu čast da su me postavili na jedno najuzvišenije mesto na Balkanu i možda i dalje. Od avgusta meseca, 1991. godine, odredio me je mitropolit Amfilohije da budem čuvar kivota svetog Vasilija Ostroškog. Za devet godina koje sam proveo gore toliko bih mogao da ispričam, kako Gospod velika čuda čini preko svojih sluga što je kazao i veća će čuda činiti od ovih što ih vidite, pričao je otac Joil.
Često je naglašavao kako za 2.000 godina ljudi bivaju nesrećni, zato što ne spoznaju pravu veru i ne vide čuda njena, a kojima mogu da svedoče na svakom koraku. Jedno od brojnih izlečenja, kojima je svedočio ovaj monah, je ozdravljenje mladića obolelog od raka.
- Niko danas ne može da isceli rak u svetu. To su samo mučenja i ništa. A kod Svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca najviše sam doživeo slučajeva da je iscelio rak, rekao je jednom prilikom otac Joil.
☦️PROČITAJTE JOŠ... Ispovesti iz manastira Ostrog, bili otpisani u medicini pa izlečeni u svetinji☦️
On je pomenuo i veliku ulogu ispovedanja, prilikom čega se sa duše skidaju slojevi zbog kojih se osećamo loše, a najzad i razbolimo.
- Ali da bi se iscelio čovek, mora prvo da se ispovedi. To sveštenici zaboravljaju. Treba da leče dušu, da bi telo bilo isceljeno. U januaru mesecu dolazi jedna majka, sa sinom koga je rak razneo, ne može da ide. Zgurio se, opala mu kosa, obrve i sve dlake sa tela, od onoga lečenja žalosnoga (hemoterapija), rekao je otac Joil i nastavio:
- Ja je ispovedim, onda pročitam molitvu. Kratke molitve sam čitao kod Svetoga Vasilija, nisam jelosvećenja, retko. I onda pomažem ga iz kandila Svetog Vasilija, i kažem da uzme vodu Svetoga Vasilija, i da to upotrebljava. Da posti i da se pričešćuje.
Kako dalje priča, od tog događaja je prošlo šest meseci, a onda se jednog dana pred njim pojavio mladić koga nije prepoznao.
- Nakon šest meseci dolazi jedan mladić plav, guste kose crvenkaste boje, kao da je dizač tegova. Veli: “Poznaješ li ti mene oče?“ Ja rekoh:“Ne poznajem“. “Ja sam onaj što je u januaru došao u onakvoj groznoj situaciji“. Ko bi to mogao da uradi? Bog preko svojih slugu. I nijedan narod na svetu nema svetitelja, osim pravoslavnog. Mogu oni da zamajavaju narode koliko hoće, ali blagodati Svetoga Duha, nema ni jedna vera, osim pravoslavne - pričao je otac Joil.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Ovaj događaj ga je naveo na duboko razmišljanje, gde je, shvativši postojanje zla, došao do zaključka da ukoliko postoji đavo, onda mora postojati i Bog.
Svakodnevne situacije u toku dana nas mogu navesti na "gunđanje" međutim, kada prođe izvesni period shvatamo da smo u pojedinim trenucima ipak moli da odreagujemo drugačije.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Deset godina rada udruženja koje spaja medicinu i duhovnost pokazalo je da je lečenje dar koji nosi svešteničku dimenziju.
Pred praznik Hristovog rođenja franjevac je ušao u karlovački zatvor, služio svetu misu i susreo dvanaestoricu ljudi koje naziva Isusovim malenima.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
Vernici i ljudi dobre volje sada imaju priliku da učestvuju u izgradnji duhovnog centra koji će okupljati generacije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu.
Deset godina rada udruženja koje spaja medicinu i duhovnost pokazalo je da je lečenje dar koji nosi svešteničku dimenziju.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh.
Kada vera postane deo svakog postupka i odluke, ona prirodno privlači pažnju, ne zato što se ističe, već zato što se razlikuje.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
