Kad strah parališe čoveka, onda sa čovekom možete da radite šta hoćete. I tako demoni počinju da manipulištu čovekom, kaže otac Makarije.
Ne mali broj ljudi bili su svedoci pomeranja stvari u svojim domovima ili nekih drugih natprirodnih pojava u domaćinstvima gde žive.
I dok mnogi u prvi mah pomisle da su ludi, jeromonah Makarije za TV Hram je rekao da tu nema mesta sumnji u zdrav razum i da se takve stvari dešavaju, a za to postoje samo dva razloga - ili vam tim demoni šalju poruku ili sam Bog.
- Bog je dao čoveku da funkcioniše po određenim, prirodnim zakonima. To je nešto što je u skladu i sa ljudskom logikom i takve stvari, normalno, ne zbunjuju ljude. Međutim, kad se desi nešto natprirodno, onda tu postoje samo dve mogućnosti - da je to vrsta neke anđeoske pomoći, ali ne treba zaboraviti i da demon ima pravo ako čovek čini nešto protiv Boga, da čini nešto što bi čoveka zbunilo.
Otac Makarije kaže da demoni imaju cilj da najpre čoveka zbune ili ga stave u nedoumicu.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Jeromonah Makarije
- Kad čoveka stavite u nedoumicu i priredite mu nešto neprirodno, kod čoveka se javlja strah. Ono što je suprotno od ljubavi jeste strah, ne mržnja. I Hristos kad Vaskrsava on kaže: "Ne bojte se", ne kaže: "Ne mrzite". Kad strah parališe čoveka, onda sa čovekom možete da radite šta hoćete. I tako demoni počinju da manipulištu čovekom. Tako je i u ovom svetu.
Što se tiče ovog pomeranja stvari, u stihirama se peva: "Tamo gde se Bog pojavljuje, menja se i poredak prirode". Tako imamo primere, recimo u Ostrogu, gde dolaze bolesni ljudi i isceljuju se. Tu se dešavaju natprirodne stvari. Slep čovek dođe i progleda... To su natprirodne stvari koje dolaze od Boga, Duha svetoga i Milosti Božje.
Međutim, postoje mogućnost da ovakvim stvarima, demoni prave smicalice ljudima, da ih zbune i uplaše.
- To ne mora uvek da bude nekorisno po čoveka, jer nekad se ovakve stvare dešavaju uz dopuštenje Božje - priča otac Makarije. - Jer, čovek kad se nešto neprirodno dešava, on se obično zapita šta nije u redu, stane, razmisli da vidi šta to nije u redu.
On napominje da ljudi, koji primete ovakve stvari, da bi uvek, trebalo da se obrati crkvi. Kaže da se tu traži odgovor šta se desilo, a ne kod vračara i gatara, gde ljudi znaju da odu.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Sveti apostol Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sama Oran je, posle grčevite borbe, rekla da je želela da se krsti, ali da ju je neki unutrašnji glas od toga odvrćao. Kako je bila uporna, dogodilo se šta se dogodilo...
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
