SchutterstockSatanin hram tvrdi da promoviše individualizam
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U poslednje vreme, satanizam sve više jača u Čileu, a lokalni satanisti (Satanina crkva) sada zahtevaju da ih država prizna kao versku organizaciju, kao što je i Amerika pre nekoliko godina priznala sličnu organizaciju. Agencija AP je izvestila o neverovatnom fenomenu u ovoj latinskoameričkoj zemlji, gde je Satanin hram započeo širenje.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici. Međutim, posle niza skandala u katoličkoj crkvi, poput onih o seksualnom zlostavljanju, u zemlji je došlo do opadanja religioznog poverenja. Stručnjaci smatraju da je to omogućilo pojavljuje novih, alternativnih verskih pokreta, uključujući satanizam.
Grupa, koja traži priznanje, osnovana je 2021. godine i trenutno broji oko 100 članova, dok je više od 400 ljudi već izrazilo želju da se pridruži. Međutim, kako bi postali članovi, kandidati moraju proći rigorozan proces selekcije, uključujući intervjue i procene od strane psihologa. Pristupiti mogu samo oni koji nemaju krivični dosije, a članovi uzimaju novo ime, često ime demona ili palog anđela.
#FPExplained: This weekend, members of the Temple of Satan in Chile’s capital, Downtown Santiago, gather around a table to start a ritual.
It is now asking the Chilean government to recognise them legally as a religious association.
Sreća u nesreći je što, uprkos svom nazivu, Hram Satane, "satanisti" i "luciferijanci" Čilea, bar deklarativno, ne prinose žrtve niti traže od svojih vernika da obožavaju đavola. Među njenih 100 članova su ljudi koji rade kao publicisti, vatrogasci, policajci, advokati i psiholozi, koji su u organizaciji našli način da prkose moralnim normama, dogmama i verskim nametima.
Schutterstock
Satanin hram traži priznanje u Čileu
Iako prihvataju termin satanista, oni ne poštuju i ne veruju u Satanu, bar tako kažu. Umesto toga, obožavaju racionalnost, individualizam, zadovoljstvo i svakodnevni život. Umesto bogova, oni hvale čovečanstvo. Navode da ne podržavaju bilo kakvo nasilje, te da je njihov cilj samo da promovišu slobodu, racionalnost i individualizam.
- Vi ste vlasnik svoje sadašnjosti i budućnosti, ne postoji Bog koji donosi odluke umesto vas - rekao je Haborim, portparol grupe, tokom šetnje kroz grobnice i mauzoleje na glavnom groblju u Santjagu. - Ne želimo da ljude ubijaju u ime Satane. Lik Satane je čisto simboličan, a rituale izvodimo kako bismo istakli emocije i ostavili intelekt po strani.
Haborim i drugi članovi hrama Satane u Čileu govorili su za AP pod uslovom da se njihova prava imena ne koriste, posebno kada se radi o mnogim javnim poslovima, navodeći sve veće pretnje.
A kako im izgledaju rituali? Agencija piše da se u petak uveče, u centru Santijaga, okupilo oko 15 njih kako bi izveli obred. Okupili su se oko stola, delili vino, a u vazduhu su se osećali dim cigareta i miris tamjana. Na oltaru, ukrašenom noževima i putirima, gorele su crne sveće. Tako su započeli svoj ritual.
- Prihvatamo da postoje određene osnove, kako akademske tako i ezoterične, koje daju smisao našem postojanju i stvarnosti - rekao je Azazel, koji je napustio judaizam pre četiri godine i godinu dana kasnije osnovao Satanin hram u Čileu.
Njegove reči odjekuju u tami odaje i ispresecane su pevanjem, aplauzima, mantrama i čitanjem odlomaka iz Satanske Biblije i Biblije protivnika, glavnih smernica grupe.
Profimedia
Satanin hram tvrdi da promoviše individualizam
- U satanizmu nema rešenja ili apsolutnih istina. Ti si sam svoj bog i stvaraš sopstvenu stvarnost - rekla je Kali Ma, studentkinja stomatologije koja je rođena i odrasla u porodici Jehovinih svedoka.
Interesovanje za pripadnost grupi naročito je poraslo krajem jula, kada je grupa zvanično zatražila od Ministarstva pravde zemlje da je pravno prizna kao versko udruženje.
Lideri svih priznatih crkava u Čileu imaju i više nego jasne stavove po ovom pitanju:
- Istorija satanizma je dobro poznata i često je bila uzrok tragedija - rekli su lideri nekoliko crkava i verskih zajednica u Čileu, uključujući katoličku, anglikansku, jevrejsku i evangeličku zajednicu. To su izjavili u zajedničkom saopštenju.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
U Jevanđelju po Luki, Isus upozorava da samo oni koji čuju Njegove reči i izvršavaju ih, kao čovek koji gradi kuću na čvrstom temelju, mogu da opstanu u iskušenjima.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Kada je još bio klirik, liberalni mediji su ga često kritikovali zbog njegovog učešća u kontroverznim tretmanima konverzije, u kojima je pokušavao da "izleči" homoseksualne osobe.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
