Sveti Teofan u svojoj misli za 23. petak po Podesetnici kroz svoju pouku "koji nije sa mnom, protiv mene je" i "koji sa mnom ne sabira, rasipa“, upozorava na važnost života u skladu sa Gospodnjom voljom. Po njegovim rečima, iako čovek može ceo život uložiti u razne aktivnosti, često bez prave svrhe i vođen pogrešnim ciljevima, takvo sabiranje ne donosi plodove.
Sveti Teofan naglašava da "sabirati sa Gospodom" znači truditi se i raditi sa verom u Njega, po Njegovim zapovestima, uz Njegovu blagodati. To znači živeti u skladu sa duhovnim zakonima, i imati Boga kao vodiča u svakodnevnom životu. "Sabirati sa Gospodom“ podrazumeva da naše delanje bude usmereno ka dobru i istini, koja jedino dolazi od Gospoda. Bez Njegove pomoći, sve naše napore, ma koliko bili vredni, mogu biti uzaludni.
U svetu postoje dve oblasti: dobra i zla, istine i laži. Samo dobro i istina, koja su darovi od Gospoda, predstavljaju pravu, trajnu i dragocenu imovinu. Svestan toga, Sveti Teofan nam poručuje da bez Gospoda naše sabiranje ne vodi ka onome što je večno i vredno. Ako ne sabiramo sa Gospodom, zapravo ne stičemo ništa od onoga što je zaista vredno - dobru i istini, i svaki naš napor ostaje besplodan.
Zato nas Sveti Teofan podseća da pravo sabiranje, koje ima smisla i vrednost, može biti samo ono koje je povezano sa Bogom, usmereno na istinu i dobro, i vođeno Njegovom blagodati. Svi drugi napori, ma koliko izgledali korisni, na kraju ostaju bez trajnoga smisla, jer ništa osim Gospoda ne može biti istinsko i večito.
"Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira rasipa. Iz toga sledi da čovek može da se trudi celi vek i da misli da je sabrao mnogo raznovrsnog dobra, premda je sve uzalud, budući da nije sabirano sa Gospodom. Šta znači sabirati sa Gospodom? Truditi se i dejstvovati po veri u Gospoda, po Njegovim zapovestima, uz pomoć Njegove blagodati, oduševljavati se Njegovim obećanjima. Jednom rečju – živeti tako da duh našeg života bude Duh Hristov. U svetu postoje dve oblasti: dobro i zlo, istina i laž. Samo dobro i istina predstavljaju pravo, trajno i dragoceno imanje. Međutim, dobro i istina su jedino od Gospoda, i stiču se jedino s Njegovom pomoću. Odatle se da razumeti da ko ne sabira sa Gospodom, ne sabira istinu i dobro, tj. ne sabira ono što se može nazvati pravim, trajnim i dragocenim imanjem. Pošto se osim toga ništa ne može nazvati trajnim i dragocenim, razume se zašto svako drugo sabiranje ostaje beskorisno, predstavljajući uzaludni trud, uzaludni gubitak snage i vremena".
Ljubopitljivost se, kaže Sveti Teofan, ne zadovoljava samo istinom, već traži nešto više - novu i uzbudljivu ideju, koja često biva samo privid istine. Ove "novine“ postaju zamke koje odvode um od stvarne istine Božije. U današnjem svetu, svetli primer za to može biti opasan trend prekomernog teorijskog preispitivanja u nauci i filozofiji, koji je često udaljen od temeljne i jednostavne istine o postanku sveta, koja je izrečena u Svetom Pismu: "Reče i postade; zapovedi i sazda se.“ On nas poziva da se setimo da je istina Božija prosta i jasna, bez obzira na to koliko sofisticirane i zamršene bile ljudske ideje i teorije.
Kroz citat iz Evanđelja po Luki (Lk. 10, 11), Sveti Teofan podseća da Gospod svojim učenicima, koji su bili poslati da šire njegovu reč, naređuje da se, u slučaju da ih neko ne prihvati, otresu prašina sa svojih nogu i odu dalje. Poruka je jednostavna: "Mi ne dolazimo da bismo nešto dobili od vas, već da bismo vam doneli božiji mir i poziv na Božje carstvo. Ako to ne želite, nećemo se zadržavati.“ Ovaj postupak simbolizuje slobodu i nezavisnost od ljudi koji odbijaju Božiju poruku, ali istovremeno jasno ukazuje na ozbiljne posledice takvog stava. Sveti Teofan dalje upozorava da oni koji ne veruju ne mogu očekivati Božje snishođenje ni na ovom svetu ni na onom.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
Sveti Teofan u svojoj misli za 23. sredu po Pedesetnici naglašava važnost molitve, ali i mudrost u načinu na koji Gospod odgovara na njih. On koristi lik zemaljskog oca kao primer, koji svojim detetu nikada ne bi dao kamen umesto hleba, niti zmiju umesto ribe. Na isti način, Gospod, kao Otac nebeski, ne bi dao nešto što nije za nas dobro, čak iako nam to u trenutku izgleda kao nešto što želimo ili što nam je potrebno. Često nam se može činiti da tražimo ono što je najbolje, ali Gospod, koji vidi širu sliku, zna da to što želimo može biti škodljivo za nas.
