Sveti Teofan u svojoj misli za 23. sredu po Pedesetnici naglašava važnost molitve, ali i mudrost u načinu na koji Gospod odgovara na njih. On koristi lik zemaljskog oca kao primer, koji svojim detetu nikada ne bi dao kamen umesto hleba, niti zmiju umesto ribe. Na isti način, Gospod, kao Otac nebeski, ne bi dao nešto što nije za nas dobro, čak iako nam to u trenutku izgleda kao nešto što želimo ili što nam je potrebno. Često nam se može činiti da tražimo ono što je najbolje, ali Gospod, koji vidi širu sliku, zna da to što želimo može biti škodljivo za nas.
Misao Svetog Teofana podseća nas na to da molitve nisu uvek uslišene na način na koji mi to zamišljamo. Ponekad se molimo za nešto, ali odgovor može biti drugačiji jer je to za nas zaista najbolje, iako u trenutku ne razumemo zašto je to tako. On koristi primer roditelja koji se mole za zdravlje svog sina, koji možda umre, ali se na kraju otkriva da je to bilo najbolje za njega, jer život na ovom svetu nije jedini i konačan.
Ova misao nam poručuje da se molimo iskreno, ali da uvek prepuštamo volji Božjoj, jer samo Gospod zna šta je za nas zaista korisno. Prema savetima Svetog Isaka Sirina, svaki put kad se molimo, trebali bismo skratiti molitvu uz dodatak: "Tebi je, Gospode, poznato šta je meni korisno. Učini sa mnom po Tvojoj volji“. Tako ćemo moliti sa poverenjem, prepuštajući se Božjoj volji, jer On nas voli i uvek deluje u našem najboljem interesu.
"Gospod pobuđuje na molitvu obećanjem uslišenja, objašnjavajući ga prirodnim saosećanjem oca koji je blagonaklon iskanjy svoje dece. Međutim, Gospod odmah nagoveštava i uzrok zbog kojeg, ponekad, ne bivaju uslišene molitve i iskanja. Otac ne daje deci kamen umesto hleba, ni zmiju umesto ribe (Lk.11,10-13). Kad zemaljski otac ne postupa na taj način, tim pre tako neće postupati Otac nebeski. A naša iskanja često liče na iskanje zmije i kamena. Nama se čini da ono što tražimo predstavlja hleb i ribu, a Otac nebeski vidi da će nam to biti kamen ili zmija, te ne daje što tražimo. Otac i majka pred Bogom izlivaju tople molitve za sina, tj. da mu da sve najbolje, iznoseći ujedno i ono što smatraju najboljim za njega: da bude živ, zdrav i srećan. Gospod sluša njihovu molitvu i ustrojava za sina ono što je najbolje, samo ne po njihovom shvatanju, nego onako kako je zaista najbolje za njega: šalje bolest od koje sin umire. Za njih, za koje se sve završava sadašnjim životom, ono što se desilo nije uslišenje, nego suprotnost traženome, ili, pak, prepuštanje lica za koje su se molili sopstvenoj sudbini. Za verujuće, međutim, koji znaju da sadašnji život jeste samo priprema za drugi, ne može biti sumnje da je sin, za koga su se molili, oboleo i umro zaista zbog toga što je molitva uslišena i što je za njega bilo bolje da ode odavde. Reći ćeš: "Zašto se onda moliti?“ Bez molitve se ne može. Međutim, u molitvama za određene stvari uvek treba imati na umu i isticati uslov: "Daj nam, Gospode, ako sam nalaziš da je to spasonosno za nas“. Sveti Isaak Sirin savetuje da svaku molitvu skraćujemo na ovaj način: "Tebi je, Gospode, poznato šta je meni korisno. Učini sa mnom po Tvojoj volji“.
Ljubopitljivost se, kaže Sveti Teofan, ne zadovoljava samo istinom, već traži nešto više - novu i uzbudljivu ideju, koja često biva samo privid istine. Ove "novine“ postaju zamke koje odvode um od stvarne istine Božije. U današnjem svetu, svetli primer za to može biti opasan trend prekomernog teorijskog preispitivanja u nauci i filozofiji, koji je često udaljen od temeljne i jednostavne istine o postanku sveta, koja je izrečena u Svetom Pismu: "Reče i postade; zapovedi i sazda se.“ On nas poziva da se setimo da je istina Božija prosta i jasna, bez obzira na to koliko sofisticirane i zamršene bile ljudske ideje i teorije.
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Kroz citat iz Evanđelja po Luki (Lk. 10, 11), Sveti Teofan podseća da Gospod svojim učenicima, koji su bili poslati da šire njegovu reč, naređuje da se, u slučaju da ih neko ne prihvati, otresu prašina sa svojih nogu i odu dalje. Poruka je jednostavna: "Mi ne dolazimo da bismo nešto dobili od vas, već da bismo vam doneli božiji mir i poziv na Božje carstvo. Ako to ne želite, nećemo se zadržavati.“ Ovaj postupak simbolizuje slobodu i nezavisnost od ljudi koji odbijaju Božiju poruku, ali istovremeno jasno ukazuje na ozbiljne posledice takvog stava. Sveti Teofan dalje upozorava da oni koji ne veruju ne mogu očekivati Božje snishođenje ni na ovom svetu ni na onom.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
