Ljudi oduvek traže eliksir mladosti, ali protojerej Andrej Tkačov podseća da starost nije kazna, već dar - vreme u kojem čovek može da pogleda u svoje unutrašnje ogledalo i otkrije koliko je ljubavi i svetlosti poneo iz života.
Oduvek su ljudi pokušavali da odgonetnu tajnu mladosti i starosti. Filozofi su o tome razmišljali, pisci su o tome pisali, naučnici su tragali za eliksirom koji bi produžio život. Medicinari i kozmetolozi su osmišljavali čitave arsenale sredstava kako bi produžili mladost i lep izgled. Posebno su se žene sekirale zbog starosti — teško su podnosile spoznaju da njihova lepota vene, da se na licu pojavljuju bore, a da ruke postaju grube i naborane.
Ali, kako nas podseća protojerej Andrej Tkačov, mladost i starost nisu samo pitanje izgleda, već pre svega duhovnog sazrevanja i unutrašnjeg bogatstva čoveka.
Prostock-studio/Shutterstock
"Portret Dorijana Greja" i ogledalo duše
- Pisci su se u književnim delima više puta bavili ovom temom“, kaže otac Andrej. „Poznati roman Oskarda Vajlda "Portret Dorijana Greja" govori o tome šta bi se desilo da čovek ne stari. Glavni junak se s godinama nije menjao. Pritom je vodio strašan život. Pio je, činio preljubu i ubijao ljude. Svi njegovi grehovi su se ogledali na portretu. I što se više srozavao Dorijan Grej, tim strašnija je postajala slika. U jednom trenutku on više nije mogao bez odvratnosti da gleda prikaz na slici.
Kroz ovu priču, otac Andrej nas podseća da je svaka bora na licu, svaka promena u telu — odraz ne samo vremena, već i života koji smo proživeli. Nije starost ta koja nas ruži, već greh koji nagriza dušu.
Dve slike starosti
U literaturi, ali i u životu, starost ima dva lica. Jedno je ispunjeno gorčinom, drugo mirom i mudrošću.
- Junaci u starijim godinama se u raznim delima odlikuju i crtama karaktera i pogledom na svet i specifičnim ponašanjem. Ima zlih, pohlepnih, surovih, štetnih i glupih likova. Jedni su postali zavisnici od novca i položaja, drugi ne mogu da se oproste od svoje imovine, treći se pridržavaju starog poretka i društvenih običaja - objašnjava otac Andrej.
Ali postoje i oni drugi, oni koji su kroz život postali sličniji svetlosti nego tami.
- Oni su mudri i spokojni. Ne zanimaju ih tuđi grehovi, ali su uvek spremni da priteknu u pomoć ljudima u nevolji. Takvi su bili starac Zosima u romanu Dostojevskog "Braća Karamazovi" i tuđin Luka u drami Gorkog "Na dnu".
Otac Andrej poručuje da takvi ljudi postoje i u stvarnom životu:
- Svi ljudi su različiti. Neki s godinama postaju samo još više ozlojeđeni i osvetoljubivi... A ima i onih koji su s vremenom postali blagi, mirni i dobri, jer su se životu naučili kroz veru.
Pravoslavna mitropolija crnogorsko-primorska
Protojerej Andrej Tkačov
Zamke ogorčenosti i licemerne pobožnosti
Otac Andrej otvoreno govori o onoj drugoj, tamnijoj strani starosti:
- Neki ljudi s godinama zavide komšijama, šire spletke, rugaju se rodbini i gomilaju u kući nepotrebnu starudiju. Njihova razonoda je povezana s pretresanjem tuđih grehova.
Posebno ističe licemernu pobožnost koja, kako kaže, često postaje maska iza koje se krije gordost:
- Bake dolaze na bogosluženja i nazivaju sebe hrišćankama, ali na ispovesti optužuju poznanike i rodbinu, dok svoje grehove ne vide.
Sveštenik Andrej Tkačov primećuje i da savremena starost često robuje medijima:
- Starije žene su toliko obuzete serijama i emisijama da više ne razlikuju gde je stvarnost, a gde su nameštene scene. Počinje da im se čini da su svi oko njih narkomani, devojke lakog morala i izdajnici.
Starost kao vreme za spasenje
Nasuprot svemu tome, otac Andrej ističe da je starost dragoceno vreme za duhovno pročišćenje i pripremu za večnost.
- Ima i drugih staraca. Oni svoj život povezuju s verom. Dobro je ako se čovek s religijom upoznao još u mladosti. U tom slučaju će u zrelim godinama njegovo iskustvo samo jačati. Pojaviće se slobodno vreme za molitvu i za čitanje pravoslavnih knjiga. Bake i dede mogu da odlaze na sve praznične službe. Mnoge strasti i poroci nestaju. Nema tako jakih sablazni kao u mladosti. Čovek upravo u starosti može da se pobrine za svoju dušu i da je pripremi za večni život - zaključuje protojerej Andrej Tkačov.
shutterstock_Perfect Wave
Otac Andrej ističe da starost nije kazna
Mudrost koja dolazi s verom
Na kraju, ono što čovek zaista treba da nauči do starosti nije kako da zadrži mladalački izgled, već kako da sačuva dečju čistotu duše. Da ne ogorči srce, da ne dopusti da mu godine otmu blagost i zahvalnost.
Jer, kako bi rekao otac Andrej - starost nije kazna, već dar vremena da čovek, pre nego što zakorači u večnost, pogleda u svoje "unutrašnje ogledalo" i vidi šta je zaista postalo od njega.
To je najveća lekcija života - da naučimo ne da se plašimo starenja, nego da sazrimo u radosti, veri i ljubavi.
Jedan je bio ribar, drugi učenjak; prvi je Hrista gledao očima, drugi Ga je spoznao tek posle Vaskrsenja – ali njihova imena i životi kriju duboku tajnu zajedništva koja menja svakog verujućeg, ističe protojerej Andrej Tkačev u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Direktorka Fondacije „Dom za slepe i gluve“ Elvira Parfenova priča kako su obična noć, strašan bol i neočekivan susret s nepoznatim pretvorili bolničku sobu u mesto gde su strah, patnja i vera isprepleli živote žena koje se do tada nisu ni poznavale.
Ljudi oduvek traže eliksir mladosti, ali protojerej Andrej Tkačov podseća da starost nije kazna, već dar - vreme u kojem čovek može da pogleda u svoje unutrašnje ogledalo i otkrije koliko je ljubavi i svetlosti poneo iz života.
Predsednik SAD proglasio Nigeriju "zemljom od posebne zabrinutosti", zapretio prekidom pomoći i nagovestio moguću vojnu intervenciju kako bi zaštitio hrišćane širom sveta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Predsednik SAD proglasio Nigeriju "zemljom od posebne zabrinutosti", zapretio prekidom pomoći i nagovestio moguću vojnu intervenciju kako bi zaštitio hrišćane širom sveta.
U besedi za 22. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da tišina Božja nije odsustvo, već poslednja prilika da se pripremimo za dan kada više neće biti zabluda ni skrivanja.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
