Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dan Svetog mučenika Aretu.
Areta je hrišćanski svetitelj koji je stradao za veru Hristovu zajedno sa još oko 340 hrišćana.
Sveti mučenik Areta je bio vođa grada Negran, mesta u kome su, prema predanju, živeli gotovo samo hrišćani u južnoj Arbiji, a za njih jepostlo kobno kada je nezakonito preuzeo veliki gonitelj hrišćana. Predanje kaže da je imao čak 93 godina kada je stradao i bio je izuzetno poštovan.
Stradanje stanovnika Negrana počelo je kada je Dunaan, Jevrejin i gonitelj hrišćana, opkolio i nezakonito preuzeo grad i zahtevao da se svi odreknu Isusa Hrista. Svi njegovi savetnici, sluge, i vojnici bili su ili Jevreji ili neznabošci koji su se klanjali suncu, mesecu i idolima.
On je strahovito gonio hrišćane, mučio ih i ubijao. Želeći da eliminiše hrišćanstvo, naredio je da kod njega dođu svi ugledni ljudi i čelnici gradske vlasti. I kad kod njga dođoše starci i načelnici, ugledni ljudi i bogati, među njima se našao i Areta. On je smatran najobrazovanijim, najčestitijim i najstarijim. Imao je 93 godine.
Car je na sve načine pokušavao da ih privoli da žive po jevrejskom zakonu. Kada to nije uspeo, najpre im je pogubio žene i decu.
"Svete mučenike to nepokoleba, i Sveti Areta reče caru: “Ne oklevaj više, nego čini što hoćeš, jer ti vidiš našu rešenost; saznao si naše mišljenje i ubeđenje, da ne može biti da se mi odreknemo Hrista i sledujemo tvome bezbožju.”
Videvši da su nepokolebljivi, car ih sve osudi na smrt i to odsecanjem glave mačem.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Sveti Teofan nas poziva da razvijemo saosećanje, što znači ne samo razumeti, već i proživeti iskustva drugih. Kada to postignemo, srce nam postaje vodič, a delovanje prema drugima postaje prirodno.
Međutim, na ovom putu često se susrećemo s egoizmom, koji nas vraća u samoću. U tim trenucima, zaboravljamo na druge i njihove potrebe. Sveti Teofan nas upozorava da ako u srcu dominira samo naše "ja“, ne možemo očekivati istinsku dobrobit ni za sebe ni za druge.
Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu liturgiju, koja je bila duga za docnije hrišćane, te su je skraćivati Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust. Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.
