Kako pronaći smisao u patnji i prihvatiti oboljenje kao deo Božijeg plana? Iguman Manastira Podmaine otkriva zašto je važno smiriti srce, osloniti se na veru i kroz iskušenja pronaći put do Hrista.
Suočiti se sa bolešću jedno je od najdubljih i najtežih iskustava kroz koja čovek može proći. Strah, neizvesnost i bol prirodni su saputnici tog puta, jer bolest narušava sigurnost svakodnevice i postavlja pitanja na koja često nemamo odgovore. Ipak, pravoslavna vera nudi utehu i smisao čak i u ovakvim trenucima, podsećajući nas da u svemu što nas zadesi postoji dublji, Božji plan.
U pravoslavlju, bolest se ne posmatra samo kao teret, već i kao prilika – mogućnost da se duša očisti, vera učvrsti i srce približi Bogu. Sveti oci nas uče da stradanje nije kraj, već početak jednog drugačijeg, dubljeg pogleda na život. Prepoznajući Božiju promisao u svakom iskušenju, otvaramo svoje srce za mir i poverenje koje dolaze od Njega.
Kako kaže jedna od najvećih pravoslavnih besednika današnjice, otac Rafailo: - Imate bolest? Prvo je prihvatite. Šta to znači prihvatite? Ne u smislu da pomislite: ‘Bolestan sam i to je odlično.’ Nego prihvatite to kao iz ruke Božije. Nije bitno to što ste vi bolesni. Bitno je da vi verujete da je to Gospod vama dopustio. I kroz tu bolest vi produbljujete svoje opštenje sa Gospodom. A onda ćemo da vidimo: možda se ta bolest povuče danas, može za godinu, može za 12 godina. A može da se neće povući do kraja života. Vi to ne znate. Ali je bitno da nas ona Bogu privodi. Nošenje krsta, to je ozbiljna tajna. Malo ima takvih junaka koji mogu kroz bol da opšte sa Bogom - kaže otac Rafailo
Bolest nas podseća na našu ljudsku slabost, ali i na snagu vere koja nas osnažuje. Ona nas poziva da ne klonemo duhom, već da svaki trenutak svog stradanja doživimo kao susret sa Hristom. Jer, kako nas pravoslavlje uči, nije uvek važno da li će bol proći – važno je da kroz nju pronađemo put do večne istine i ljubavi Božije.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere. Dok tlo podrhtava, monasi sa Atosa podsećaju na snagu vere i molitve u suočavanju sa izazovima – da li je serija zemljotresa samo prirodni fenomen ili opomena na dublje duhovne istine? Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života. Sveti oci su lepo objasnili od koga se treba "maknuti", kaže otac Rafailo.
Printscreen/Youtube/Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ
- Recimo, imate situaciju da je neko bolestan, i onda nastaje hajka da se bude zdrav pošto-poto. Nije sporno – treba da se trudimo, da se borimo, da se molimo. Ali, pre svega, treba da verujemo. Iskustvo je pokazalo, ako čovek ne prihvati svoju bolest, svoje stradanje, svoju nemoć, ako se ne smiri, on ne može od svega toga da se oslobodi - poručuje iguman manastira Podmaine, a potom ukazuje na ključnu stvar:
VIDEO
Duhovna riznica
21:42 | 02.12.2024
DA LI JE MOGUĆE VEROVATI U BOGA, ALI NE I U CRKVU? Vladika Atanasije dao je kratak i jasan odgovor zbog kojeg će se mnogi zamisliti
Duhovna riznica
10:41 | 03.12.2024
ŠTA PREDSKAZUJU UČESTALI ZEMLJOTRESI NA SVETOJ GORI? Monasi poručuju: "Zemlja može da se trese, ali naša vera ostaje nepokolebljiva"
Duhovna riznica
22:20 | 03.12.2024
KOJE SU BOJE PRAVOSLAVLJA I KAKVO ZNAČENJE IMAJU: Simbolika koja osvetljava duhovni put, a često ostaje nepoznata mnogima
Duhovna riznica
13:00 | 07.12.2024
DA LI ZAISTA POSTOJE LJUDI OD KOJIH JE I "BOG DIGAO RUKE"! Otac Rafailo kaže da postoje, a iznenadićete se ko su oni
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Bog ne šalje bolest da bi čoveka kaznio, već mu, kroz nju, često daje priliku za duhovno buđenje, pokajanje i preobražaj.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Bez Boga, čak i blagostanje nema snagu, a stradanje postaje neizdrživo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
