Sveti Teofan u misli za 25. sredu po Pedesetnici kroz citat iz Evanđelja (Luka 12:51-52) govori o dubokom razdoru koji dolazi sa prihvatanjem Hristove poruke. Gospod nije došao da donese mir na Zemlju, već da izazove razdvajanje među ljudima, jer će se oni koji slede Njegovo učenje razlikovati od onih koji ga ne prihvataju. Razdori koje pominje Sv. Teofan nisu samo društvene prirode, već su dublje i duhovne prirode, jer verovanje u Hrista stvara suprotnost u odnosu na dosadašnji način života, koji je bio orijentisan na zemaljske interese.
Sveti Teofan ističe da je uzrok ovog razdora u tome što ljudi koji prihvataju Hristovo učenje ne mogu da se slože sa onima koji su još uvek zaokupljeni ovozemaljskim interesima. Ovaj razdor, kako objašnjava, nastaje zato što verovanje u Hrista pokreće u ljudima nove vrednosti, stremljenja i želje, koje nisu shvatljive onima koji se drže materijalističkog načina života. To izaziva neprihvatanje i mržnju, te često dovodi do progona i ugnjetavanja onih koji žive po Hristovim učenjima.
Apostol Pavle takođe upozorava da će svi koji žele da žive pobožno u Hristu biti gonjeni. Sv. Teofan nam skreće pažnju da ovo nije nešto što se dešavalo samo u prošlim vremenima, već je i danas prisutno, jer kada društvo počne da se oslanja na zemaljske interese, teško prihvata one koji pokazuju nezemaljske vrednosti. Ovo, prema njegovim rečima, jeste "znak vremena“ - znak da svet još uvek nije u potpunosti prihvatio i razumeo poruku Hristovu, i da će razdor između onih koji veruju i onih koji ne veruju uvek postojati.
"Mislite li da sam došao da mir dam na zemlji! Ne, kažem vam, nego razdeljenje. Jer od sada će petoro u jednoj kući biti razdeljeni: troje protiv dvoje i dvoje protiv troje. Odeliće se otac od sina i sin od oca; mati od kćeri i kći od matere; biće svekrva protiv snahe svoje i snaha protiv svekrve svoje (Lk.12,51-52). Šta je uzrok tome? Verujući u Gospoda ispunjavaju se sasvim drugim duhom, suprotnim od onoga koji je vladao ljudima do Njegovog dolaska. Zbog toga se oni među sobom i ne slažu. Mnogobožački svet je sledio isključivo „žitejske“ i zemaljske interese. Premda su imali pouke o višem blagu, i Judejci su se na kraju priklonili mnogobožačkom putu. Došavši na svet, Gospod je ljudima pokazao druge riznice, izvan porodice i društva, i pobudio druga stremljenja. Oni koji su primili Njegovo učenje obrazovali su, naravno, nov način života, različit od pređašnjeg. Zbog toga su bili izloženi mržnji, gonjenjima i ugnjetavanjima. Eto i razdora. Apostol Pavle je rekao da će svi koji hoće da žive pobožno u Hristu Isusu biti gonjeni (2.Tim.3,12). Tako je bilo, tako je i sada. Kada počnu da prevladavaju „žitejski“ i zemaljski interesi, društvo prestaje blagonaklono da gleda na one koji pokazuju druge, tj. nezemaljske želje. Ono čak i ne može da shvati kako je moguće interesovati se za takve stvari. Ono ne može da trpi ljude koji su predstavnici takvog, različitog, načina života. To se sada dešava pred očima svih. Nije li to znak vremena?"
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
Sveti Teofan Zatvornik ukazuje da, kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili od Gospoda, ne bismo bili nezahvalni i ne bismo se odricali Njegove volje.
Iako život u ovom svetu nosi sa sobom obaveze - brak, roditeljstvo, građanske dužnosti - Sveti Teofan nas uči da te obaveze treba da budu podvrgnute duhovnoj stvarnosti. Kroz usmeravanje srce na Boga, postajemo sposobni da živimo u svetu, ali da budemo slobodni od njegovih zemaljskih privlačnosti. To je prava mudrost, koja nije u izbegavanju sveta, već u pravilnom balansiranju duhovnog i spoljnog života, gde sve spoljašnje stvari postaju sredstva za postizanje duhovnog cilja.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
