U Konaku kneginje Ljubice otvorena je postavka koja kroz radove međunarodnih umetnika istražuje duhovnu snagu svetih mučenika, spajajući religijske vrednosti i savremene umetničke pristupe.
U reprezentativnom ambijentu Konaka kneginje Ljubice, u nedelju 15. decembra, svečano je otvorena druga međunarodna izložba sakralne umetnosti pod nazivom „Sveti mučenici – okom našeg vremena“. Ova postavka, koja nosi duboku duhovnu poruku, organizovana je pod pokroviteljstvom Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konservaciju, uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija.
Iako umetnost i religija često deluju kao dva različita sveta, ova izložba svedoči o njihovoj harmoničnoj povezanosti. Svečanom otvaranju prisustvovali su episkopi pakračko-slavonski Jovan i moravički Tihon, vikar Patrijarha srpskog, čijim obraćanjima je ceremonijalno otvoren događaj. Njihove reči podsetile su prisutne na značaj svetih mučenika kao uzora vere i postojanosti u duhovnoj borbi.
Koautori izložbe, dr Marina Matić, ma Mara Đurović i msc Tijana Stamenović, sa Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konservaciju, osmislili su projekat sa željom da prate savremeno likovno stvaralaštvo u domenu sakralne umetnosti. Ova međunarodna izložba omogućava ne samo predstavljanje umetničkih dela, već i edukativnu i idejnu razmenu među umetnicima i posetiocima, čime se podstiče dublje razumevanje vizuelne kulture i crkvene umetnosti u savremenom društvu.
Izložba, koja je realizovana u saradnji sa Muzejom grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i javnog informisanja, posebno se ističe priznanjem dodeljenim Jorgosu Kordisu iz Grčke, kome je umetnički savet dodelio Specijalnu nagradu za najbolji rad i doprinos širenju crkvene umetnosti.
Ova izložba nije samo susret umetnosti i religije, već i most između prošlosti i sadašnjosti, koji nam omogućava da kroz prizmu savremenog stvaralaštva sagledamo trajnu svetlost svetih mučenika.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost. U prepunoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, poglavar Srpske pravoslavne crkve osveštao je nova zvona, uručio visoko odlikovanje i u nadahnutoj besedi otkrio šta je potrebno prestonom gradu kako bi duhovno odgovorio na potrebe svog naroda. U crkvenom učenju, blud obuhvata ne samo neobavezne veze, već i intimne odnose pre braka. Teolog Aleksandar Đurđević je objasnio da se stav naše Crkve prema kremiranju jasan i izvodi se iz zaključka koji nalazimo kod patrijarha Pavla. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica. U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima. Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima. Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Foto: SPC
Foto: SPC
Foto: SPC
Aktuelno iz SPC
13:37 | 17.11.2024
PRVI MUZEJ POSVEĆEN PATRIJARHU PAVLU OTVARA SE U HRVATSKOJ: Vladika Jovan služio liturgiju u hramu pored rodne kuće duhovnog vođe
Aktuelno iz SPC
19:05 | 08.12.2024
PATRIJARH PORFIRIJE PORUČIO: „Beogradu je potrebno još najmanje sto hramova!“
Duhovna riznica
14:31 | 14.12.2024
TRUDNICE SE VENČAVAJU U CRKVI, ALI DA LI TAKAV BRAK ZAVREĐUJE BLAGODAT BOŽJU: Sveštenik o gorućem pitanju pravoslavlja
Duhovna riznica
13:11 | 15.12.2024
DA LI JE KREMIRANJE DOZVOLJENO U HRIŠĆANSTVU: Stav SPC je po ovom pitanju jasan, a evo da li se u ovom slučaju vrši opelo pokojniku
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Katoličanstvo
10:35
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Duhovna riznica
09:30
DA LI JE GREH DA VERNIK IDE NA DOČEK, ČAK I AKO SE SLUŽI POSNA HRANA: Otac Dušan rešio je dilemu koja se uvek javlja pred Novu godinu
Duhovna riznica
07:30
“SMRT ĆE ME SAMO RASTAVITI OD TEBE”: Vladika Nikolaj o rečenici koja je pokrenula lanac istorijskih preokreta
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SREDU 31. DECEMBAR
Islam
02:00
TAJNA UNUTRAŠNJEG MIRA KOJU SVAKO MOŽE RAZUMETI: Reči koje donose smirenje u vremenu promena
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U Istorijskom muzeju Srbije predstavljaju se dela pedeset i dva umetnika, koju će svečano otvoriti patrijarh srpski Porfirije. Izložba će biti dostupna do marta 2025. godine, uz bogat prateći program.
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
