“Sveštenici, književnici i starešine nisu verovali u Gospoda. Da bi ih prizvao ka veri, On im je postavio pitanje: Krštenje Jovanovo – da li beše sa neba ili od ljudi? (Lk.20,4). Rasudite o tome bespristrasno i rasuđivanje vaše će vas privesti ka veri.
Što je rečeno o javljanju Jovana, može se reći i o svakom događaju koji je pratio dolazak Gospoda u telu, o samom dolasku i o svemu što je sa njime povezano. Svako ko rasudi o svemu tome doći će do jednog zaključka: Zaista ovaj beše Sin Božiji.
Mogu se javljati razne misli, rađati nedoumice, susretati nesaglasnosti. Pa ipak, na kraju svih ispitivanja proisteći će samo jedno svestrano ubeđenje: ne može se misliti drukčije do onako kako je predstavljeno u Jevanđeljima i Apostolskim poslanicama.
Velika je tajna pobožnosti: Bog se javio u telu. Tajna će ostati tajna, premda će, svojom jasnoćom i naravstvenom silinom koja proizilazi iz ispitivanja, uticati na um da ispoveda tako a ne drukčije.
Oni koji ne veruju ili uopšte ne ispituju sve kao što treba, ili ispituju površno, sa tuđim umom, ili zauzimaju nesrećno nastrojenje, suprotno zahtevima vere. Da bi opravdali svoje neverje, oni se zadovoljavaju i sitnicama, koje navode kao razlog za odricanje vere. I verujuće mogu da kolebaju njihove reči zbog toga što se ponekad zadovoljavaju prostom verom, ne razjašnjavajući sebi njene osnove. Te reči nevernika ih zatiču nespremne. Zbog toga se i kolebaju."
Kese srebra, o kojima Sveti Teofan govori, predstavljaju blagodati koje svaki vernik prima kroz svete tajne, i to je početak duhovnog rasta i služenja. Verovanje u Hrista nije samo pasivno prihvatanje, već aktivno služenje i davanje plodova vere. Sveti Teofan nas podseća da je vera ne samo pitanje pristajanja uz Hrista, već i pitanje lične odgovornosti, jer na kraju vremena Gospod će suditi svakom od nas na temelju toga šta smo učinili sa darovima koje smo primili.
Sveti Teofan nam ukazuje da se istinska mudrost ne nalazi u kompleksnim filozofskim spekulacijama, već u jednostavnom prihvatanju Božje volje i istine koja je jasna svakome ko je spreman da je prihvati s čistom i neiskvarenoj dušom. Prema njegovim rečima, oni koji pokušavaju da obuhvate Božju mudrost pomoću svojih ljudskih razmišljanja, ostaju slepi i zaslepljeni iluzijama. Čak iako naizgled vide, njihovo razumevanje je zamućeno, poput gledanja kroz maglu. Takvi ljudi ne mogu da spoznaju pravi put, već ostaju zaglavljeni u grehu.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 27. nedelju po Pedesetnici poziva nas da duboko uronimo u duhovnu pripremu za praznik Božića, koji se slavi kroz rođenje Isusa Hrista. On nas podseća da ovaj praznik nije samo spoljašnja radost, već i unutrašnja, duhovna priprema koja ima višestruki značaj. Sveti Teofan nas upućuje da shvatimo značaj Božića ne samo kroz spoljnu manifestaciju rođenja Hrista, već kroz razumevanje dubokih teoloških i istorijskih aspekata tog događaja.
Iako su naši praznici često obeleženi spoljnim svečanostima, važno je zapitati se koliko je ta spoljašnja svečanost uistinu ukorenjena u duhovnoj stvarnosti. Mnogi ljudi, kako Sveti Teofan primjećuje, ne razumeju pravu važnost praznika ili im se ta važnost čini zamagljenom. Samo retki, istinski posvećeni, mogu da dožive i osete duboko značenje tih dana. Pitanje koje Teofan postavlja jeste: koliko se od onoga što ulažemo u prazničnu spoljašnjost zapravo daje Gospodu i našim bližnjima? Prečesto sve nestaje u ličnim uživanjima i sujetama, dok je istinska duhovnost zanemarena. Gospod, u svojoj providnosti, vidi sve – On ne može biti prevaren.
