Mnogi vernici svoje privremeno utočište nalaze u pravoslavnim manastirima širom Srbije, a pojedini se u njima zadržavaju duže kao iskušenici a potom i monasi, kojima se verujući narod ispoveda i od njih traži duhovni savet za sve nedoumice donesene svakodnevnicom.
Jedan od onih, koji je odlučio da se pridruži monaškom bratstvu i tu zadrži je Nemanja Tadić (31), mladić iz Niša, svojevremena sportska nada nepobedivog duha, borac i inspiracija mladima, koji je na svom primeru pokazao kako se prevazilazi životna prepreka.
Iako ga je sudbina naizgled saplela, on se iznad situacije izdigao duhovnim krilima stabilniji od mnogih, koji na zemlji stoje sa dve noge. U intervjuu koji je ranijih godina dao za "YouthVibes", tada još paraolimpijac, istakao je da je od rođenja borac, birajući da svoj nedostatak nadomesti brojnim vrlinama, koje su ga izdigle iznad situacije, čineći ga inspiracijom za sve koji su imali priliku da sa njim razgovaraju.
Još kao mali dečak, Nemanja je stavljen pred veliki životni izazov. Ustanovljen mu je kancer zbog koga mu je amputirana leva noga. Sa tom promenom njegov život postaje drugačiji.
- Bio sam jako mali, donekle možda i nesvestan cele situacije. Meni su saopštili jednog popodneva da je zbog forme bolesti i težine celog problema najbolje rešenje amputacija. Shvatio sam to kao nešto što mora da se uradi, da je to za moje dobro i da ću osetiti olakšanje nakon amputacije.
Nakon rešenja zdravstvenih problema, Nemanja je počeo da se vraća svojim svakodnevnim aktivnostima. Kako se ne bi osetio drugačijim, njegovi roditelji i nastavnici u školi upoznali su Nemanjine vršnjake sa promenom kroz koju je on prolazio, jer su deca u tom periodu ponekad surova.
- Moja najveća podrška svakako jeste bila okolina, delom porodica i zahvaljujući njima nisam nikad bio sagledavan kao osoba sa invaliditetom - kazao je Nemanja.
Osoba sa invaliditetom u svetu sporta
Nemanja je svoju sportsku karijeru započeo plivanjem, kojim se bavio približno osam godina. Istovremeno je to bio prvi sport u gradu kojim su osobe sa invaliditetom mogle da se bave.
U njemu je video priliku da dokaže svoje velike potencijale. Vremenom je zavoleo plivanje i stil života koji ovaj sport donosi sa sobom, sve dok nije došlo do želje za promenom.
- Mogao sam da ostanem tu i budem u tome, ali jednostavno nisam tu video sebe. Oduvek sam znao da prepoznam i nikada se nisam zadovoljavao mirnim vodama. Uvek mi je trebala neka promena, nešto novo, nešto gde mogu da se iskažem - naveo je Nemanja.
Svojevremno je bio posvećen poljoprivredi i uzgoju konoplje. Pre pet godina je na dva i po hektara u ataru sela Čokot zasadio jednu od tri vrste industrijske konoplje koja je dozvoljena za uzgoj u našoj zemlji.
Za fantastičnu biljku sa velikom upotrebom širom Evrope, dobio je dozvolu Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova. Za ovaj poduhvat se odlučio kako bi pomogao osobama obolelim od kancera, jer je i sam kao sedmogodišnjak ostao bez noge zbog raka, a planira o je tada proizvodnju ulja od ove biljke.
Sada je u manastiru Ribnica, gde sa je ostalim monasima svakodnevno posvećen monaškom poslušanju, Bogu i molitvi. Mladima je poručio da treba da postavljaju mikrociljeve koje će ispunjavati na dnevnom nivou.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Kada je umro, otkriveno je da je njegovoj savršenoj pokajanosti i ljubavi prema Bogu pripisan blagoslov, a sin je otkrio da su njegove mošti svete.
Neki su gradili uspešne glumačke karijere, drugi muzičke, dok je treća, svojom mudrošću i lepotom, mogla da osvoji svaki poslovni izazov.
