Da li otvorenost i pravednost uvek oslobađaju, ili je potrebno birati reči s ljubavlju i obazrivošću? Moskovski patrijarh iz 19. veka podučava nas kako delovati na način koji ne osuđuje, već donosi mir i duhovni napredak.
U svetu prepunom izazova, gde se istina često koristi kao oružje, postavlja se važno pitanje: da li je uvek potrebno biti iskren, ili je mudrije pristupiti sa oprezom i ljubavlju? Sveti Filaret Moskovski nas uči da je dobro govoriti istinu, ali samo onda kada to obaveza ili ljubav prema bližnjem zahtevaju. U tom činu, međutim, moramo biti svesni rizika osuđivanja, gordosti ili nanošenja štete.
Izgovaranje istine je čin koji može isceliti, ali i ranjavati. Ako je istina izrečena s gordošću, ona postaje oštri mač koji ranjava duše. Nasuprot tome, kada je izgovorena s ljubavlju i pažnjom, ona postaje lek koji leči i podstiče na duhovni napredak. Kritika koja dolazi iz iskrene ljubavi i krotkog srca može biti spasonosna, ali samo ako je izrečena bez osude.
Sveti Filaret nas opominje: „Dobro je govoriti istinu kada obaveza ili ljubav prema bližnjem to zahtevaju od vas. Međutim, to treba činiti tako da ne osuđujemo bližnjeg, da se ne ponosimo i ne uzdižemo kao neko ko možda bolje od drugih poznaje istinu. Pored toga, potrebno je da znamo ljude i događaje, da se ne bi dogodilo da umesto istine kažemo ukor i da umesto mira i krotosti, načinimo neprijateljstvo i štetu.“
Ove reči Svetog Filareta pozivaju nas da se suzdržimo od ishitrene osude i da istini pristupamo s razboritošću. Kada nas bližnji osude ili rane, prirodno je da osetimo bol ili gnev. Ali, Božanska istina nas uči da ne odgovaramo gnevom na gnev. „Prljavština se ne skida prljavštinom, već čistom vodom“, kaže stara izreka. Odgovor kroćenošću i blagoslovom ne samo da čuva naš unutrašnji mir, već i drugima pokazuje snagu Božije ljubavi.
Neki nesporazumi ne nastaju iz zle namere, već iz nedostatka razumevanja. U takvim situacijama, istina izgovorena u pogrešnom trenutku ili sa nedovoljno obzira može produbiti jaz. Upravo zato je važno znati kada je pravi trenutak da se istina izgovori i kako to učiniti na način koji duhovno gradi, a ne ruši. „Lepo je govoriti istinu“, podseća nas Sveti Filaret, „ali to treba činiti bez osude i uzdizanja.“
Dok težimo da istinu svedočimo s ljubavlju, molitva postaje najveći saveznik. Kroz molitvu, Bog nas uči kako da gledamo na bližnje čistim i nezlobivim očima. Umesto osude, molitva nas vodi od osude ka razumevanju i saosećanju. Istina koja dolazi iz ljubavi ne ruši, već gradi. Ona donosi mir, a ne neprijateljstvo. Kada govorimo istinu na način koji čuva dostojanstvo i mir, ona postaje odraz Božanske istine – sveta, čista i spasonosna.
U trci za onim što nam nedostaje, često zaboravljamo da budemo zahvalni za ono što već imamo. Kako naučiti da prepoznamo sreću u trenutku, umesto da je potcenjujemo dok tragamo za nečim neostvarenim?
U jednoj od svojih duhovnih pouka, Sveti Jovan Kronštatski otkrio je suptilnu, ali ključnu ulogu Anđela Čuvara u svakodnevnom životu – vodiče koji nas podsećaju na svetlost vere i ljubavi, dok nas štite od iskušenja greha i tame.
Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite, rekao je iguman manastira Nimnik, otac Jelisej.
Jedan od strahova, koji se u savremenom svetu buke javlja je bojazan od tišine - a upravo se u tišini nalaze odgovori na mnoga naša pitanja.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Tatijanu po starom kalendaru i Svetog Grigorija Bogoslova po novom. Katolici obeležavaju praznik Obraćenja Svetog apostola Pavla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 55. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za druge nije samo moralna dužnost, već ključ spasenja i istinske sreće.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Svetogorski starac i veliki duhovnik 20. veka otkriva kako se prava ljubav u pravoslavlju pokazuje kroz rasuđivanje, strpljenje i molitvu, a ne kroz slepo popuštanje.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
