Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga "predaje zemlji na čuvanje".
Opelo jeste neizostavni deo naše tradicije, ali Srpska pravoslavna crkva je u obavezi da strogo poštuje crkvene kanone, koji ponekad mogu delovati bezosećajno i surovo, rekao je tad dr Dimitrije Kalezić, verski analitičar i nekadašnji profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji.
- Pravilo crkve je da nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz opelo sveštenika, pa čak i ako je u pitanju dete. Razlog za tako nešto je što ona nije postalo član verske zajednice, a samim tim nije upisana u crkvene spise i nema crkveno ime. Nije u pitanju bezosećajnost, manjak empatije ili da neko želi da umanji čovekovu vrednost i značaj života, već jednostavno ne smemo odstupati od zakona vere - objasnio je tad dr Kalezić i dodao da je u takvim situacijama najbolje razgovarati s porodicom preminulog, biti im podrška i objasniti zašto izostaju sa sahrane.
Smrtni greh
SPC
Dimitrije Kalezić
Slična situacija je i kada je u pitanju ispraćaj samoubica, jer su oni, kako je tad rekao dr Kalezić, sami izabrali da prekinu odnos s Bogom.
- Sveštenik ne prisustvuje pokopu samoubica jer to je najveći smrtni greh koji se može počiniti. Oduzeti sebi život znači prekinuti odnos s Bogom, a crkva ne pravda nasilno oduzimanje sopstvenog života. On se, za razliku od ubica, ne može pokajati za nedela i to je razlog zašto ubicama prisustvujemo na ispraćaju - grešni su, a opelo i se obavlja nad grešnicima - naveo je on i istakao da u pojedinim škakljivim situacijama ipak postoje odstupanja.
- Nije čest slučaj, ali dešava se da sveštenici ipak održe sahranu samoubicama. Za tako nešto je potreban lekarski nalaz o duševnoj ili mentalnoj bolesti upokojenog. Na osnovu njih, jedino episkop može dati dozvolu da se održi naknadno opelo - zaključio je dr Dimitrije Kalezić.
SPC menja stavove
Opelo i kremacija
ST/Tamara Pavišić
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremacijom jer u hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga "predaje zemlji na čuvanje".
Vremenom se situacija menjala, a stav SPC prvi je omekšao patrijarh German, koji je 1973. godine sa članom uprave društva krematista Oganj Pavlom Blažićem razgovarao o mogućnosti da vernici koji se opredele za kremaciju budu ispraćeni na onaj svet uz verski obred. Kasnije je ustanovljeno da sveštenik, uz određenu proceduru i dozvolu eparhije, može služiti ispraćaj, a verski analitičar dr Kalezić objašnjava kada je to moguće.
- Iskreno, nisam čuo za te slučajeve, ali verujem da je moguće održati opelo jedino ukoliko kremacija nije bila pokojnikova želja, već izbor porodice. Ako je umrli pre smrti odlučio da želi da se kremira, on se može poistovetiti sa samoubicama i tada sveštenik ne sme obavljati parastos.
U kojim slučajevima sveštenici ne drže ispraćaj
- Ukoliko pokojnik nije kršten.
- U slučaju samoubistva (osim ako episkop, uz lekarske papire, ne odluči drugačije).
Najviša sudska instanca Grčke odbacila je žalbu sveštenika i potvrdila kaznu od četiri meseca zatvora zbog sek*ualnog uznemiravanja vernice tokom ispovesti, uz napomenu da su njegovi postupci grubo narušili njeno dostojanstvo i poverenje.
Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Prema učenju Crkve, bez krštenja nije moguće pristupiti ostalim svetim tajnama, niti se u potpunosti uključiti u liturgijski i duhovni život zajednice.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
