Džamija nudi uvid u prošlost, ali i podseća na harmoničan spoj prirode i ljudske kreativnosti.
Na Maldivima, poznatim po svojoj prirodnoj lepoti i koralnim grebenima, smešteno je jedno od najfascinantnijih arhitektonskih čuda islamske kulture – Stara petkovna džamija.
Izgrađena 1658. godine u glavnom gradu Male, ova džamija predstavlja savršen spoj umetnosti, tradicije i resursa tropskog arhipelaga.
Ono što ovu džamiju čini izuzetnom jeste činjenica da je građena od koralnih blokova, vađenih iz obližnjih grebena.
Koralni kamen, koji je prirodno porozan, oblikovan je s neverovatnom preciznošću. Površina džamije ukrašena je složenim islamskim motivima i arapskim natpisima, koji odražavaju duhovnost i umetnost tog vremena.
Unutrašnjost džamije jednako fascinira – izrađena je od visokokvalitetnog drveta poput tikovine, sandalovine i mahagonija, s ručno rezbarenim detaljima koji prikazuju islamsku kaligrafiju i geometrijske oblike.
Petkovna džamija nije samo arhitektonsko remek-delo, već i simbol islamske baštine Maldiva. Džamija svedoči o dolasku islama na ova ostrva u 12. veku , kada je islam postao dominantna religija. Danas, džamija ostaje aktivno mesto molitve i okupljanja, a njena duhovna vrednost ključna je za lokalnu zajednicu.
Zbog svoje jedinstvene arhitekture i istorijskog značaja, Petkovna džamija je predložena za Uneskovu listu svetske baštine, čime bi se dodatno istaknula važnost očuvanja kulturne baštine Maldiva.
Petkovna džamija privlači posetitelje iz svih krajeva sveta. Turisti su zadivljeni kombinacijom prirodnih materijala, poput korala, i islamske umetnosti.
Džamija nudi uvid u prošlost, ali i podseća na harmoničan spoj prirode i ljudske kreativnosti.
Tokom ovog svetog meseca, muslimani se odriču hrane i pića od svitanja do zalaska sunca , ali i traže unutrašnji mir, pomirenje i bliskost s Alahom, posvećeni saosećanju, ljubavi i dobroti prema bližnjem. Može li pas u kući pokvariti post? Da li ulja i kreme utiču na post? Saznajte odgovore na najčešće dileme tokom ramazanskog posta prema šerijatskim pravilima. Cilj je iz Ramazana izaći bolji, zdraviji, duhovno obnovljen, sa oproštenim gresima. Tokom Ramazana, muslimani ustaju pre zore da pojedu prvi obrok, koji treba da ih drži do zalaska sunca. Taj obrok je obično bogat proteinima i sadrži puno tečnosti.
Wikipedia/Xavier Romero-Frias
Islam
13:14 | 01.03.2025
DANAS POČEO RAMAZAN: 29 dana molitve, milosti, praštanja i duhovne obnove za muslimanske vernike
Islam
21:16 | 01.03.2025
ŠTA KVARI RAMAZANSKI POST? Dr Ahmed Purdić odgovorio na pitanja koja muče muslimanske vernike tokom svetog meseca
Islam
21:32 | 02.03.2025
OVO JE PRAVILAN NAČIN ČESTITANJA RAMAZANA: Muslimani izgovaraju sledeće reči, a evo šta one znače
Islam
18:06 | 05.03.2025
ZAŠTO MUSLIMANI NE JEDU TOKOM DANA KAD JE RAMAZAN: U pojedinim zemljama prekršaj posta je strogo kažnjiv
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
