Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
U svetu punom neizvesnosti, kada se suočavamo sa pitanjima života i smrti, pesma "Želim da živim" Dragane D. Mirković nosi snažnu i duboko emotivnu poruku. Ova svojevrsna himna protiv čedomorstva dotiče svako srce – ona je i molitva, poziv na buđenje, apel na razumevanje i poštovanje svakog života. Kroz nju, Dragana D. Mirković nas podseća na najveću vrednost koju imamo – život, i to od trenutka njegovog začetka, kada je svaki trenutak božanski dar.
"Želim da živim" postavlja pitanje koje je često prećutkivano u društvu – šta je sa životom nerođene dece? Ko će se boriti za njih? Ko će stati u njihovu odbranu? Pesma osvetljava težak put mladih žena suočenih sa neplaniranim trudnoćama, koje često nemaju podršku, a suočavaju se sa nepravednim društvenim osudama. Inspirisana ličnim iskustvom, autorka je stvorila delo koje se ne bavi samo ličnim traumama, već apeluje na društvo, pozivajući na solidarnost i ljubav prema svakom biću.
I sama pesma postaje himna nade, u kojoj mlada Jana Koprivica, uz svoju nevinu i snažnu interpretaciju, nosi poruku vere i hrabrosti. Ona, kao učenica Gimnazije „Sveti Sava“, nastavlja put svojih predaka, koji su verovali da život ne počinje i ne završava se ljudskom voljom, već je uvek u rukama Božijim. Kroz stihove "Želim da živim, i svetlost ugledam" Jana poziva na duboko poštovanje svetlosti života, naglašavajući da je svaki trenutak života dar od Boga, koji samo On može dati i oduzeti.
Pesma se takođe povezuje sa humanitarnim projektom "Dom za mame", koji će uskoro otvoriti svoja vrata u Beogradu, kao sigurno utočište za trudnice, porodilje i majke u teškim životnim okolnostima. Ovaj dom nije samo fizički prostor; on je simbol nade, ljubavi i vernosti. Kroz njega, buduće majke će dobiti priliku da održe trudnoću, rode svoju decu i krenu putem samostalnosti, uz podršku i razumevanje, kako bi stvorile svetli put za sebe i svoju decu.
Stihovi "Ne ubijaj, ne čini zlo! Ne biraj umesto Raja Pakao" pozivaju na etički i moralni susret sa realnošću. Svaka žena koja donese tešku odluku, kao što je abortus, često je pod velikim pritiskom, nesvesna dubokih posledica koje će ta odluka ostaviti na njenu dušu. Pesma nas podseća na to, nudeći nam snagu da ne zaboravimo da život svakog čoveka, pa i onog koji je tek začet, ima svoju vrednost i svoju božansku sudbinu. Dragana D. Mirković, Jana Koprivica i svi koji podržavaju ovu inicijativu vraćaju veru u svetlost, koja je često sakrivena u tami izazova s kojima se žene suočavaju. Kroz pesmu "Želim da živim", ne samo da osvežavamo dušu, već i podsećamo svet da svaki život nosi neizmernu vrednost, jer samo Bog daje i uzima život.
Suočivši se s nepobedivim protivnikom, Stefan je otkrio ključ ne samo do pobede, već i do najveće životne istine – da nikada nije sam. U svetu punom izazova, dva brata kroz avanture otkrivaju kako ljubav i dobrota mogu promeniti život i obasjati put svakog od nas. Ispovest, ne samo da ima religijski značaj, već funkcioniše i kao sredstvo unutrašnjeg izlečenja i duhovnog pomirenja sa samim sobom. U utorak treće sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik poziva da se ne lišavamo svetih tajni, jer samo kroz njih možemo doći do spasenja. U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Shutterstock/fast-stock
Duhovna riznica
19:00 | 23.02.2025
STEFANOV TAJNI SAVEZNIK: Pravoslavna pripovetka za decu
Duhovna riznica
19:00 | 16.03.2025
JAKOV I JOVAN U POTRAZI ZA SVETLOSTI: Pravoslavna pripovetka za decu
Duhovna riznica
14:10 | 17.03.2025
DA LI SU GRESI OPROŠTENI AKO POSLE ISPOVESTI NE OSEĆAMO OLAKŠANJE! Sveštenik objasnio šta bi u takvoj situaciji trebalo uraditi
Duhovna riznica
05:00 | 18.03.2025
OVAKO NANOSIMO ŠTETU SAMIMA SEBI: Sveti Teofan Zatvornik osvetljava jedini siguran put ka spasenju
Duhovna riznica
15:39 | 22.03.2025
KAKO PREVAZIĆI STRAH OD SMRTI: Protojerej Nenad Dragičević ukazuje da postoji samo jedan bezbolni način da se prihvati i mirno dočeka kraj
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Bio je bogobojažljiv i krotak od ranog detinjstva.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vernici su se sabrali u prvoj srpskoj školi u dijaspori, gde je nova direktorka uvedena u dužnost molitvom, a zajednica još jednom pokazala kako se identitet čuva znanjem, verom i zajedništvom.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Pravoslavna teologija porodicu posmatra kao malu crkvu, zajednicu u kojoj se, osim telesnog i emocionalnog, gradi i duhovni život.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Vernici su od danas započeli uzdržanje od mrsne hrane, ali i od loših misli i dela, trudeći se da kroz post ojačaju svoju veru i očiste srce.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
