Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
U svetu punom neizvesnosti, kada se suočavamo sa pitanjima života i smrti, pesma "Želim da živim" Dragane D. Mirković nosi snažnu i duboko emotivnu poruku. Ova svojevrsna himna protiv čedomorstva dotiče svako srce – ona je i molitva, poziv na buđenje, apel na razumevanje i poštovanje svakog života. Kroz nju, Dragana D. Mirković nas podseća na najveću vrednost koju imamo – život, i to od trenutka njegovog začetka, kada je svaki trenutak božanski dar.
"Želim da živim" postavlja pitanje koje je često prećutkivano u društvu – šta je sa životom nerođene dece? Ko će se boriti za njih? Ko će stati u njihovu odbranu? Pesma osvetljava težak put mladih žena suočenih sa neplaniranim trudnoćama, koje često nemaju podršku, a suočavaju se sa nepravednim društvenim osudama. Inspirisana ličnim iskustvom, autorka je stvorila delo koje se ne bavi samo ličnim traumama, već apeluje na društvo, pozivajući na solidarnost i ljubav prema svakom biću.
I sama pesma postaje himna nade, u kojoj mlada Jana Koprivica, uz svoju nevinu i snažnu interpretaciju, nosi poruku vere i hrabrosti. Ona, kao učenica Gimnazije „Sveti Sava“, nastavlja put svojih predaka, koji su verovali da život ne počinje i ne završava se ljudskom voljom, već je uvek u rukama Božijim. Kroz stihove "Želim da živim, i svetlost ugledam" Jana poziva na duboko poštovanje svetlosti života, naglašavajući da je svaki trenutak života dar od Boga, koji samo On može dati i oduzeti.
Pesma se takođe povezuje sa humanitarnim projektom "Dom za mame", koji će uskoro otvoriti svoja vrata u Beogradu, kao sigurno utočište za trudnice, porodilje i majke u teškim životnim okolnostima. Ovaj dom nije samo fizički prostor; on je simbol nade, ljubavi i vernosti. Kroz njega, buduće majke će dobiti priliku da održe trudnoću, rode svoju decu i krenu putem samostalnosti, uz podršku i razumevanje, kako bi stvorile svetli put za sebe i svoju decu.
Stihovi "Ne ubijaj, ne čini zlo! Ne biraj umesto Raja Pakao" pozivaju na etički i moralni susret sa realnošću. Svaka žena koja donese tešku odluku, kao što je abortus, često je pod velikim pritiskom, nesvesna dubokih posledica koje će ta odluka ostaviti na njenu dušu. Pesma nas podseća na to, nudeći nam snagu da ne zaboravimo da život svakog čoveka, pa i onog koji je tek začet, ima svoju vrednost i svoju božansku sudbinu. Dragana D. Mirković, Jana Koprivica i svi koji podržavaju ovu inicijativu vraćaju veru u svetlost, koja je često sakrivena u tami izazova s kojima se žene suočavaju. Kroz pesmu "Želim da živim", ne samo da osvežavamo dušu, već i podsećamo svet da svaki život nosi neizmernu vrednost, jer samo Bog daje i uzima život.
Suočivši se s nepobedivim protivnikom, Stefan je otkrio ključ ne samo do pobede, već i do najveće životne istine – da nikada nije sam. U svetu punom izazova, dva brata kroz avanture otkrivaju kako ljubav i dobrota mogu promeniti život i obasjati put svakog od nas. Ispovest, ne samo da ima religijski značaj, već funkcioniše i kao sredstvo unutrašnjeg izlečenja i duhovnog pomirenja sa samim sobom. U utorak treće sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik poziva da se ne lišavamo svetih tajni, jer samo kroz njih možemo doći do spasenja. U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Shutterstock/fast-stock
Duhovna riznica
19:00 | 23.02.2025
STEFANOV TAJNI SAVEZNIK: Pravoslavna pripovetka za decu
Duhovna riznica
19:00 | 16.03.2025
JAKOV I JOVAN U POTRAZI ZA SVETLOSTI: Pravoslavna pripovetka za decu
Duhovna riznica
14:10 | 17.03.2025
DA LI SU GRESI OPROŠTENI AKO POSLE ISPOVESTI NE OSEĆAMO OLAKŠANJE! Sveštenik objasnio šta bi u takvoj situaciji trebalo uraditi
Duhovna riznica
05:00 | 18.03.2025
OVAKO NANOSIMO ŠTETU SAMIMA SEBI: Sveti Teofan Zatvornik osvetljava jedini siguran put ka spasenju
Duhovna riznica
15:39 | 22.03.2025
KAKO PREVAZIĆI STRAH OD SMRTI: Protojerej Nenad Dragičević ukazuje da postoji samo jedan bezbolni način da se prihvati i mirno dočeka kraj
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hodočasnici, sveštenstvo i vernici ponovo su prošli Put Stradanja ka Crkvi Svetog Groba, u atmosferi duboke napetosti i duhovnog povratka, dok su ulice Jerusalima odzvanjale molitvama.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Govoreći o neobičnom fenomenu koji potvrđuju i naučna istraživanja, ruski jerej objašnjava zašto trag deteta ostaje u majčinom telu godinama i kakvu duboku duhovnu poruku iz toga izvodi pravoslavna vera.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Hodočasnici, sveštenstvo i vernici ponovo su prošli Put Stradanja ka Crkvi Svetog Groba, u atmosferi duboke napetosti i duhovnog povratka, dok su ulice Jerusalima odzvanjale molitvama.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
