TAJNA ZVEZDE SA ISTOKA: Pravoslavna pripovetka za decu

U jednom malom selu podno visoke planine, sakrivenom među borovima, živeli su brat i sestra Marko i Vasilisa sa svojom majkom Jelenom. Njihova kućica bila je skromna, ali topla, puna mirisa tamjana, ikona sa zlatnim oreolima i mamine pesme, koju je svako veče pevala pred ikonom Bogorodice.

Marko je imao dvanaest godina i već je znao da pomaže u svemu: cepao je drva, nosio vodu iz bunara i pažljivo zvonio malim zvonom u crkvi kad god otac Petar nije stigao na vreme. Vasilisa je bila petogodišnja devojčica, sa kovrdžavom kosom i očima koje su svetlucale kao jutarnja rosa. Volela je da sluša bajke, ali još više je volela da pita o svetiteljima, o čudima i o tome kako anđeli izgledaju.

Ilustracija: religija.rs

 

Jednog dana, dok su se igrali u šumi iza kuće, Marko je pronašao neobično kamenje u obliku zvezde. Bilo je glatko i toplo na dodir, i činilo se da blago svetlucala čak i kad bi ga stavio u džep. Vasilisa je odmah rekla:

- To je znak! Sigurno nešto iz Raja!

Kad su se vratili kući, pokazali su kamen majci. Jelena ga je pogledala, prekrstila se i rekla:

- Možda vam je Gospod poslao da otkrijete nešto važno. Možda vas čeka put...

Te večeri, dok su se molili pred ikonom Svetog Save, kamen-zvezda je bljesnuo jače nego ikada. I gle čuda! Kroz prozor je ušla ptica sa zlatnim krilima, noseći pergament u kljunu. Spustila ga je pred Markove noge i odletela nebesima.

Ilustracija: religija.rs

 

Na pergamentu je pisalo:„Nađite Zvezdu sa Istoka, gde se molitva pretvara u svetlost. Tamo gde se crkva stara skriva među stablima, čeka vas blagoslov koji menja srca.“

- Moramo da krenemo! - rekao je Marko odlučno.

Majka Jelena ih je pažljivo pripremila: spakovala im je malo hleba, bocu osveštane vode i mali krst Svetog Nikole koji su čuvali već generacijama.

Put ih je vodio kroz šumu, preko rečica, uz brda i niz doline. Noć je padala, ali kamen-zvezda ih je vodio kao svetionik. Posle dugog puta, stigli su do mesta koje su znali samo iz priča: stara, zapuštena crkvica Svetog Jovana, sakrivena među stoletnim hrastovima.

Ilustracija: religija.rs

 

Kad su ušli, unutrašnjost je bila mračna, ali miris sveća još je osećao u vazduhu. Vasilisa se približila oltaru i položila kamen-zvezdu na sto. U tom trenutku, ceo hram se obasjao blagom svetlošću. Zidovi su zasijali freskama, svetitelji su se činili živima, a iz ikonostasa je potekla pesma — tiha, nebeska. I tada se pred njima pojavio starac u odeći, sa blagim očima i dugom belom bradom.

- Ja sam čuvar ove svetinje. Malo je onih koji pronađu put. Vi ste došli srcem čistim, vođeni verom. Kamen koji ste doneli jeste deo zvezde koja je vodila mudrace do Hrista. On se javlja samo onima koji veruju kao dete i nadaju se kao prorok.

Ilustracija: religija.rs

 

Čuvar im je dao ikonicu Presvete Bogorodice, ne veće od dlana, ali sjajniju od zlata, i rekao:

- Ovo je blagoslov vašoj porodici. Gde god da je donesete, tamo će mir vladati, a molitva će se umnožiti.
Marko i Vasilisa su se zahvalili, prekrstili i krenuli nazad. Kad su stigli kući, Jelena ih je dočekala suznih očiju, jer je sve vreme čitala akatist Presvetoj Bogorodici za njihovu bezbednost.

Te večeri, kuća im je svetlela blagom toplinom, kao da je ceo nebeski Jerusalim sišao da sa njima podeli hleb i mir. Od tada, više ništa nije bilo isto. Ljudi su dolazili u njihovu kuću da se mole, deca su se igrala pod krstom u dvorištu, a Marko i Vasilisa su odrasli u mudre i dobre ljude, koji su znali da najveće tajne sveta ne leže u dalekim zemljama, već u molitvi, veri i čistom dečjem srcu koje veruje u čuda.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara