Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik i spada u red “pokretnih” svetkovina. To znači da se ne proslavlja uvek istog datuma. Isti je samo dan – nedelja, a čak ni to nije uvek bilo tako…
Uskrs se određuje na osnovu, na prvi pogled, jednostavnog crkvenog pravila – on “pada” u prvu nedelju posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Ipak, iza ove “formule” zapravo se krije mnogo matematike, dosta istorije koja nije samo hrišćanska i malo poznavanja kretanja zemljinog vernog saputnika – Meseca.
Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Zašto?! Zato što crkva za računanje ravnodnevice i punog Meseca ne koristi astronomsko vreme, već tablice razvijene još u srednjem veku koje su u međuvremenu u mnogome prestale da odgovaraju realnosti tj. onome što vidimo na nebu.
Ali krenimo ispočetka… Treba reći da je upravo zbog tačnijeg određivanja datuma Vaskrsa, papa Gregorije 1583. godine izvršio reformu rimskog ili julijanskog kalendara. Novi kalendar nisu prihvatile pravoslavne crkve, pa se od tada svi crkveni praznici proslavljaju u razmaku od 13 dana, koliko trenutno iznosi razlika među kalendarima, u katoličanstvu i pravoslavlju, piše Istorijski Zabavnik.
Međutim, to ne važi i za “pokretne” praznike tj. za Vaskrs!
Savremeni kalendari su solarni, u njima se vreme meri u odnosu na kretanje zemlje oko Sunca dok se u prošlosti koristio lunarni kalendar, zasnovan na kretanju Meseca oko Zemlje. Datum Uskrsa je jedan od retkih “ostataka” lunarnog kalendara koje su preživele i u hrišćanskoj civilizaciji.
Dakle, kada nastupi prolećna ravnodnevica (21. mart) čeka se prvi pun mesec. Po pravilu, ako pada u nedelju, za Vaskrs se uzima sledeća nedelja. Zato Vaskrs može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice ili od 22. marta do 25. aprila. Pošto su u julijanskom kalendaru datumi “pomereni”, pravoslavni Vaskrs može biti između 4. aprila i 8. maja.
Vaskrs se dakle, u obe crkve, mogu poklopiti između 4. i 25. aprila, što se desilo 2014. godine kada je ceo hriščanski svet praznik slavio 20. aprila i ponovo 2017. kada je Vaskrs “pao” 16. aprila. Sada opet “zajednički” Uskrs slavimo 2025. godine 20. aprila.
Drugi problem je sam lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina traje 354 dana tj. njemu “nedostaje” 11 dana da bi dostigao “naš” kalendar. Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a da bi se ovaj komplikovani račun bar malo pojednostavio u crkvi su u VI veku razvili tablice na osnovu kojih se određuje datum Vaskrsa, a one se koriste i danas.
Ipak, čak ni ovo nije sve! Što se katoličkog Vaskrsa tiče, nema više šta da se doda, ali – Pravoslavni Uskrs NIKADA ne može da bude pre jevrejskog praznika Pashe!
Osnov za ovo se nalazi u Jevanđeljima. Pasha je praznik koji traje 7 dana i obeležava egzodus Jevreja iz Egipta. Tajna večera je, prema predanju, bila upravo vezana za ovaj jevrejski praznik, a kako je ona bila pre raspeća, ni Vaskrs ne može da bude pre Pashe.
Pre sabora u Nikeji 325. godine bilo je hrišćanskih zajednica koje su slavile Vaskrs isključivo u odnosu na Pashu, bez obzira koji bi to dan u nedelji bio, ali je na saboru nedelja kao „dies Domini” – Božiji dan, opšteprihvaćena.
I to je cela filozofija… Katolička crkva datum Vaskrsa izračunava u odnosu na prolećnu ravnodnevicu i prvi pun mesec posle nje. Pravoslavna crkva ovome dodaje i to da Vaskrs ne može biti pre jevrejske Pashe.
U susret Vaskrsu se farbaju uskršnja jaja, a stručnjaci su objasnili zašto se ona uglavnom farbaju u crvenu boju.
Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka.
Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Duhovno jedinstvo Crkve i nauke – ruski kosmonauti proslavili Vaskrs u kosmosu uz blagoslov ruskog patrijarha.
Vaskršnji utorak, koji sledi, u narodnom verovanju ima posebno mesto – smatra se jedinim “dobrim” utorkom u godini.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
