Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik i spada u red “pokretnih” svetkovina. To znači da se ne proslavlja uvek istog datuma. Isti je samo dan – nedelja, a čak ni to nije uvek bilo tako…
Uskrs se određuje na osnovu, na prvi pogled, jednostavnog crkvenog pravila – on “pada” u prvu nedelju posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Ipak, iza ove “formule” zapravo se krije mnogo matematike, dosta istorije koja nije samo hrišćanska i malo poznavanja kretanja zemljinog vernog saputnika – Meseca.
Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Zašto?! Zato što crkva za računanje ravnodnevice i punog Meseca ne koristi astronomsko vreme, već tablice razvijene još u srednjem veku koje su u međuvremenu u mnogome prestale da odgovaraju realnosti tj. onome što vidimo na nebu.
Ali krenimo ispočetka… Treba reći da je upravo zbog tačnijeg određivanja datuma Vaskrsa, papa Gregorije 1583. godine izvršio reformu rimskog ili julijanskog kalendara. Novi kalendar nisu prihvatile pravoslavne crkve, pa se od tada svi crkveni praznici proslavljaju u razmaku od 13 dana, koliko trenutno iznosi razlika među kalendarima, u katoličanstvu i pravoslavlju, piše Istorijski Zabavnik.
Međutim, to ne važi i za “pokretne” praznike tj. za Vaskrs!
Savremeni kalendari su solarni, u njima se vreme meri u odnosu na kretanje zemlje oko Sunca dok se u prošlosti koristio lunarni kalendar, zasnovan na kretanju Meseca oko Zemlje. Datum Uskrsa je jedan od retkih “ostataka” lunarnog kalendara koje su preživele i u hrišćanskoj civilizaciji.
Dakle, kada nastupi prolećna ravnodnevica (21. mart) čeka se prvi pun mesec. Po pravilu, ako pada u nedelju, za Vaskrs se uzima sledeća nedelja. Zato Vaskrs može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice ili od 22. marta do 25. aprila. Pošto su u julijanskom kalendaru datumi “pomereni”, pravoslavni Vaskrs može biti između 4. aprila i 8. maja.
Vaskrs se dakle, u obe crkve, mogu poklopiti između 4. i 25. aprila, što se desilo 2014. godine kada je ceo hriščanski svet praznik slavio 20. aprila i ponovo 2017. kada je Vaskrs “pao” 16. aprila. Sada opet “zajednički” Uskrs slavimo 2025. godine 20. aprila.
Drugi problem je sam lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina traje 354 dana tj. njemu “nedostaje” 11 dana da bi dostigao “naš” kalendar. Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a da bi se ovaj komplikovani račun bar malo pojednostavio u crkvi su u VI veku razvili tablice na osnovu kojih se određuje datum Vaskrsa, a one se koriste i danas.
Ipak, čak ni ovo nije sve! Što se katoličkog Vaskrsa tiče, nema više šta da se doda, ali – Pravoslavni Uskrs NIKADA ne može da bude pre jevrejskog praznika Pashe!
Osnov za ovo se nalazi u Jevanđeljima. Pasha je praznik koji traje 7 dana i obeležava egzodus Jevreja iz Egipta. Tajna večera je, prema predanju, bila upravo vezana za ovaj jevrejski praznik, a kako je ona bila pre raspeća, ni Vaskrs ne može da bude pre Pashe.
Pre sabora u Nikeji 325. godine bilo je hrišćanskih zajednica koje su slavile Vaskrs isključivo u odnosu na Pashu, bez obzira koji bi to dan u nedelji bio, ali je na saboru nedelja kao „dies Domini” – Božiji dan, opšteprihvaćena.
I to je cela filozofija… Katolička crkva datum Vaskrsa izračunava u odnosu na prolećnu ravnodnevicu i prvi pun mesec posle nje. Pravoslavna crkva ovome dodaje i to da Vaskrs ne može biti pre jevrejske Pashe.
U susret Vaskrsu se farbaju uskršnja jaja, a stručnjaci su objasnili zašto se ona uglavnom farbaju u crvenu boju.
Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka.
Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Liturgiju je služio iguman manastira Crna reka arhimandrit Andrej uz sasluženje 23 sveštenika i đakona Eparhije.
Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
Iako je prvobitno najavljeno da će kulturno-umetnički program voditi poznati glumac Milan Vasić, on je za portal religija.rs otkrio da su stvari zapravo drugačije.
Mogu li nam saznanja iz oblasti neuronauka pomoći u trci sa veštačkom inteligencijom - trci koju ne smemo izgubiti?
Jeromonah Stefan Rajčić savetuje da krsna slava treba da postane deo života para već u prvoj godini zajedničkog života.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsa.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Duhovno jedinstvo Crkve i nauke – ruski kosmonauti proslavili Vaskrs u kosmosu uz blagoslov ruskog patrijarha.
Vaskršnji utorak, koji sledi, u narodnom verovanju ima posebno mesto – smatra se jedinim “dobrim” utorkom u godini.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Liturgiju je služio iguman manastira Crna reka arhimandrit Andrej uz sasluženje 23 sveštenika i đakona Eparhije.
Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
Iako je prvobitno najavljeno da će kulturno-umetnički program voditi poznati glumac Milan Vasić, on je za portal religija.rs otkrio da su stvari zapravo drugačije.
Jeromonah Stefan Rajčić savetuje da krsna slava treba da postane deo života para već u prvoj godini zajedničkog života.
Liturgiju je služio iguman manastira Crna reka arhimandrit Andrej uz sasluženje 23 sveštenika i đakona Eparhije.
Iako je prvobitno najavljeno da će kulturno-umetnički program voditi poznati glumac Milan Vasić, on je za portal religija.rs otkrio da su stvari zapravo drugačije.
Mogu li nam saznanja iz oblasti neuronauka pomoći u trci sa veštačkom inteligencijom - trci koju ne smemo izgubiti?
Jeromonah Stefan Rajčić savetuje da krsna slava treba da postane deo života para već u prvoj godini zajedničkog života.
U pouci za subotu 7. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je trezvenost najjače oružje protiv zla i kako da na vreme osetimo njegov smrad pre nego što nas zavede i odvede u propast.
Kad ljubav u kući počne da se hladi, a osmesi nestaju, ova duboka molitva donosi mir, zdravlje i blagodat Božiju.
Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
