Neverovatna priča iz Jevanđelja kako se Isus pojavio pred svojim apostolima nakon što je vaskrsao.
Jevanđelje Luka, začalo 113 (24,12-35) 12. A Petar ustade pa otrča na grob, i nagnuvši se vide samo pokrove gde leže, i otide čudeći se u sebi tome što se dogodilo. 13. I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše udaljeno od Jerusalima šezdeset stadija i zvaše se Emaus. 14. I oni govorahu među sobom o svim ovim događajima. 15. I dok oni razgovarahu i raspravljahu, približi se i sam Isus i iđaše s njima.
16. Ali oči njihove behu zadržane da ga ne poznaju. 17. A on im reče: „Kakav je to razgovor koji vodite među sobom idući, i što ste neveseli?" 18. A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče mu: „Zar si ti jedini stranac u Jerusalimu, i zar nisi saznao šta se u njemu zbilo ovih dana?" 19. I reče im: „Šta?" A oni mu rekoše: „O Isusu Nazarećaninu, koji beše čovek prorok, silan na delu i u reči pred Bogom i svim narodom; 20. Kako ga predadoše prvosveštenici i knezovi naši da bude osuđen na smrt, i razapeše ga?
21. A mi se nadasmo da je on taj koji će izbaviti Izrailja. Ali povrh svega toga, ovo je danas treći dan otkako se ovo dogodi. 22. A zaprepastiše nas i neke žene između nas koje su bile rano na grobu, 23. pa ne našavši telo njegovo, dođoše govoreći da su videle i pojavu anđela koji govorahu da je on živ. 24. I neki od naših otiđoše na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne videše."
25. A on im reče: „O bezumni i sporoga srca za verovanje u sve što govoriše proroci! 26. Nije li trebalo da Hristos to pretrpi i da uđe u slavu svoju?" 27. I počevši od Mojseja i od sviju Proroka razjasni im što je u svim Pismima o njemu pisano. 28. I približiše se selu u koje iđahu, i on se činjaše da hoće dalje da ide. 29. A oni ga ustavljahu govoreći: „Ostani s nama, jer je dan nagnuo i blizu je veče." I uđe da ostane s njima. 30. I dok on seđaše s njima za trpezom, uzevši hleb blagoslovi i prelomivši ga davaše im. 31. A njima se otvoriše oči i poznaše ga. I on posta nevidljiv za njih.
32. I rekoše oni jedan drugome: „Ne goraše li srce naše u nama dok nam govoraše putem i dok nam objašnjavaše Pisma?" 33. I ustavši onoga časa, vratiše se u Jerusalim, i nađoše okupljenu Jedanaestoricu i one koji bejahu s njima.
34. Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. 35. I oni ispričaše šta bi na putu, i kako ga poznaše pri lomljenju hleba.
"Oče pravedni, svet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao".
"Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću..."
"I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine".
"Ja sam glas vapijućeg u pustinji: Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok".
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
Tursko tužilaštvo tvrdi da su opštinski funkcioneri od pravoslavne crkvene fondacije, koja je po zakonu bila oslobođena plaćanja opštinskih taksi, tražili i uzeli gotovo tri miliona turskih lira za izdavanje dozvola.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
"Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin".
U ovom Jevanđelju se pripoveda o tome kako je Isus Hrist od vode načinio vino.
U ovim Jevanđeljima po Mateju se govori o velikim mudrostima Hristovim.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
Tursko tužilaštvo tvrdi da su opštinski funkcioneri od pravoslavne crkvene fondacije, koja je po zakonu bila oslobođena plaćanja opštinskih taksi, tražili i uzeli gotovo tri miliona turskih lira za izdavanje dozvola.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
