Francuska Narodna skupština usvojila je u prvom čitanju zakon koji dozvoljava asistirano samoubistvo, uz mogućnost da smrtonosni preparat pacijent primi sam ili uz pomoć lekara.
U zemlji katedrala i svetaca, gde su vekovima zvona pozivala duše na spasenje, iz Narodne skupštine sada odjekuju reči koje mnogi hrišćanski vernici doživljavaju kao jeku duhovne opasnosti. Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo — čin u kojem pacijent, uz podršku države i pomoć lekara, sam sebi pruža smrtonosni preparat.
U pozlaćenim holovima Skupštine, pod svetlom savremenih ideologija, potvrđena je volja vlade: smrtonosnu dozu, u skladu sa zakonom, treba da unese sam pacijent. Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, predviđena je mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra. Iako vlasti tvrde da takva intervencija —mora biti izuzetak—, reči državnog sekretara za zdravstvo, Frederika Valetua, zvuče više kao utešna formula nego kao čvrsta garancija.
shutterstock.com
Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, novi zakon predviđa mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra
Dok se zakon i dalje oblikuje kroz lavinu od preko 1.900 podnetih amandmana, mnogi se pitaju — kuda ide Francuska? Ova rasprava ne vodi se samo između levice i desnice, već između života i smrti, nade i rezignacije, vere u Božiji promisao i verovanja u ljudsko pravo da sam odlučuje o svom kraju.
Zvanično glasanje zakazano je za 27. maj, nakon čega će zakon otići u Senat. Ukoliko dođe do političkog zastoja, predsednik Emanuel Makron razmatra mogućnost da pitanje bude stavljeno na referendum. Tako bi se sudbonosna odluka mogla poveriti narodu — ali da li je narod, bez duhovnog oslonca, sposoban da odlučuje o svetinji života?
U hrišćanstvu, život nije vlasništvo čoveka, već dar Božiji. Samoubistvo, pa čak i ono —asistirano—, smatra se teškim grehom. Ono otvara vrata ne samo kraju ovozemaljskog života, već i riziku večnog gubitka. U tom svetlu, novi francuski zakon ne izgleda kao čin milosrđa, već kao tiha legalizacija očaja.
Shutterstock/Gorodenkoff
Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo
U vremenu kada se krst zamenjuje potpisom, a molitva pravnim formulama, ostaje pitanje: da li je Zapad, u svom pohodu na pravo da se umre, zaboravio na dužnost da se živi — dostojanstveno, sa nadom, do poslednjeg daha koji nije naš, već Gospodnji?
U tišini hramova, zvone reči apostola Pavla:
—Jer, ako živimo — Gospodu živimo, ako umiremo — Gospodu umiremo. I dakle, bilo da živimo, bilo da umiremo — Gospodnji smo.— (Rimljanima 14, 8)
Francuska se možda približava zakonskoj smrti, ali pitanje koje lebdi nad svima nama, jeste: da li čovek zaista ima pravo da ubije ono što mu nije ni dato od njega samog — život?
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Ratovi koji cvetaju u poslednjim godinama oko nas, kao i smrtne kazne koje se još uvek izriču u mnogim zemljama, podsećaju nas na to da, nažalost, ljudski život nije ni svet, ni dragocen, ako neko odluči drugačije.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
