Francuska Narodna skupština usvojila je u prvom čitanju zakon koji dozvoljava asistirano samoubistvo, uz mogućnost da smrtonosni preparat pacijent primi sam ili uz pomoć lekara.
U zemlji katedrala i svetaca, gde su vekovima zvona pozivala duše na spasenje, iz Narodne skupštine sada odjekuju reči koje mnogi hrišćanski vernici doživljavaju kao jeku duhovne opasnosti. Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo — čin u kojem pacijent, uz podršku države i pomoć lekara, sam sebi pruža smrtonosni preparat.
U pozlaćenim holovima Skupštine, pod svetlom savremenih ideologija, potvrđena je volja vlade: smrtonosnu dozu, u skladu sa zakonom, treba da unese sam pacijent. Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, predviđena je mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra. Iako vlasti tvrde da takva intervencija —mora biti izuzetak—, reči državnog sekretara za zdravstvo, Frederika Valetua, zvuče više kao utešna formula nego kao čvrsta garancija.
shutterstock.com
Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, novi zakon predviđa mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra
Dok se zakon i dalje oblikuje kroz lavinu od preko 1.900 podnetih amandmana, mnogi se pitaju — kuda ide Francuska? Ova rasprava ne vodi se samo između levice i desnice, već između života i smrti, nade i rezignacije, vere u Božiji promisao i verovanja u ljudsko pravo da sam odlučuje o svom kraju.
Zvanično glasanje zakazano je za 27. maj, nakon čega će zakon otići u Senat. Ukoliko dođe do političkog zastoja, predsednik Emanuel Makron razmatra mogućnost da pitanje bude stavljeno na referendum. Tako bi se sudbonosna odluka mogla poveriti narodu — ali da li je narod, bez duhovnog oslonca, sposoban da odlučuje o svetinji života?
U hrišćanstvu, život nije vlasništvo čoveka, već dar Božiji. Samoubistvo, pa čak i ono —asistirano—, smatra se teškim grehom. Ono otvara vrata ne samo kraju ovozemaljskog života, već i riziku večnog gubitka. U tom svetlu, novi francuski zakon ne izgleda kao čin milosrđa, već kao tiha legalizacija očaja.
Shutterstock/Gorodenkoff
Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo
U vremenu kada se krst zamenjuje potpisom, a molitva pravnim formulama, ostaje pitanje: da li je Zapad, u svom pohodu na pravo da se umre, zaboravio na dužnost da se živi — dostojanstveno, sa nadom, do poslednjeg daha koji nije naš, već Gospodnji?
U tišini hramova, zvone reči apostola Pavla:
—Jer, ako živimo — Gospodu živimo, ako umiremo — Gospodu umiremo. I dakle, bilo da živimo, bilo da umiremo — Gospodnji smo.— (Rimljanima 14, 8)
Francuska se možda približava zakonskoj smrti, ali pitanje koje lebdi nad svima nama, jeste: da li čovek zaista ima pravo da ubije ono što mu nije ni dato od njega samog — život?
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
U tuzlanski hram Uspenja Presvete Bogorodice stižu četiri arhijereja SPC, mitropolit Fotije i Hilandarski pojci, uz bogosluženje i program posvećen 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Ratovi koji cvetaju u poslednjim godinama oko nas, kao i smrtne kazne koje se još uvek izriču u mnogim zemljama, podsećaju nas na to da, nažalost, ljudski život nije ni svet, ni dragocen, ako neko odluči drugačije.
U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
U tuzlanski hram Uspenja Presvete Bogorodice stižu četiri arhijereja SPC, mitropolit Fotije i Hilandarski pojci, uz bogosluženje i program posvećen 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog, i Svetog mučenika Vasiliska po starom i Svetog Mitrofana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetkovinu Presvetog Tela i Krvi Hristove, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
