Francuska Narodna skupština usvojila je u prvom čitanju zakon koji dozvoljava asistirano samoubistvo, uz mogućnost da smrtonosni preparat pacijent primi sam ili uz pomoć lekara.
U zemlji katedrala i svetaca, gde su vekovima zvona pozivala duše na spasenje, iz Narodne skupštine sada odjekuju reči koje mnogi hrišćanski vernici doživljavaju kao jeku duhovne opasnosti. Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo — čin u kojem pacijent, uz podršku države i pomoć lekara, sam sebi pruža smrtonosni preparat.
U pozlaćenim holovima Skupštine, pod svetlom savremenih ideologija, potvrđena je volja vlade: smrtonosnu dozu, u skladu sa zakonom, treba da unese sam pacijent. Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, predviđena je mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra. Iako vlasti tvrde da takva intervencija —mora biti izuzetak—, reči državnog sekretara za zdravstvo, Frederika Valetua, zvuče više kao utešna formula nego kao čvrsta garancija.
shutterstock.com
Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, novi zakon predviđa mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra
Dok se zakon i dalje oblikuje kroz lavinu od preko 1.900 podnetih amandmana, mnogi se pitaju — kuda ide Francuska? Ova rasprava ne vodi se samo između levice i desnice, već između života i smrti, nade i rezignacije, vere u Božiji promisao i verovanja u ljudsko pravo da sam odlučuje o svom kraju.
Zvanično glasanje zakazano je za 27. maj, nakon čega će zakon otići u Senat. Ukoliko dođe do političkog zastoja, predsednik Emanuel Makron razmatra mogućnost da pitanje bude stavljeno na referendum. Tako bi se sudbonosna odluka mogla poveriti narodu — ali da li je narod, bez duhovnog oslonca, sposoban da odlučuje o svetinji života?
U hrišćanstvu, život nije vlasništvo čoveka, već dar Božiji. Samoubistvo, pa čak i ono —asistirano—, smatra se teškim grehom. Ono otvara vrata ne samo kraju ovozemaljskog života, već i riziku večnog gubitka. U tom svetlu, novi francuski zakon ne izgleda kao čin milosrđa, već kao tiha legalizacija očaja.
Shutterstock/Gorodenkoff
Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo
U vremenu kada se krst zamenjuje potpisom, a molitva pravnim formulama, ostaje pitanje: da li je Zapad, u svom pohodu na pravo da se umre, zaboravio na dužnost da se živi — dostojanstveno, sa nadom, do poslednjeg daha koji nije naš, već Gospodnji?
U tišini hramova, zvone reči apostola Pavla:
—Jer, ako živimo — Gospodu živimo, ako umiremo — Gospodu umiremo. I dakle, bilo da živimo, bilo da umiremo — Gospodnji smo.— (Rimljanima 14, 8)
Francuska se možda približava zakonskoj smrti, ali pitanje koje lebdi nad svima nama, jeste: da li čovek zaista ima pravo da ubije ono što mu nije ni dato od njega samog — život?
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Pravoslavni svetitelji i starci otkrivaju da usamljenost nije fizička odsutnost drugih, već praznina duše koju jedino Božja Milost može ispuniti, dok molitva i unutrašnji mir pretvaraju samoću u duhovnu snagu.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Ratovi koji cvetaju u poslednjim godinama oko nas, kao i smrtne kazne koje se još uvek izriču u mnogim zemljama, podsećaju nas na to da, nažalost, ljudski život nije ni svet, ni dragocen, ako neko odluči drugačije.
Pravoslavni svetitelji i starci otkrivaju da usamljenost nije fizička odsutnost drugih, već praznina duše koju jedino Božja Milost može ispuniti, dok molitva i unutrašnji mir pretvaraju samoću u duhovnu snagu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
