Francuska Narodna skupština usvojila je u prvom čitanju zakon koji dozvoljava asistirano samoubistvo, uz mogućnost da smrtonosni preparat pacijent primi sam ili uz pomoć lekara.
U zemlji katedrala i svetaca, gde su vekovima zvona pozivala duše na spasenje, iz Narodne skupštine sada odjekuju reči koje mnogi hrišćanski vernici doživljavaju kao jeku duhovne opasnosti. Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo — čin u kojem pacijent, uz podršku države i pomoć lekara, sam sebi pruža smrtonosni preparat.
U pozlaćenim holovima Skupštine, pod svetlom savremenih ideologija, potvrđena je volja vlade: smrtonosnu dozu, u skladu sa zakonom, treba da unese sam pacijent. Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, predviđena je mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra. Iako vlasti tvrde da takva intervencija —mora biti izuzetak—, reči državnog sekretara za zdravstvo, Frederika Valetua, zvuče više kao utešna formula nego kao čvrsta garancija.
shutterstock.com
Za one koji to nisu sposobni da učine sopstvenom rukom, novi zakon predviđa mogućnost da im kraj donese lekar ili medicinska sestra
Dok se zakon i dalje oblikuje kroz lavinu od preko 1.900 podnetih amandmana, mnogi se pitaju — kuda ide Francuska? Ova rasprava ne vodi se samo između levice i desnice, već između života i smrti, nade i rezignacije, vere u Božiji promisao i verovanja u ljudsko pravo da sam odlučuje o svom kraju.
Zvanično glasanje zakazano je za 27. maj, nakon čega će zakon otići u Senat. Ukoliko dođe do političkog zastoja, predsednik Emanuel Makron razmatra mogućnost da pitanje bude stavljeno na referendum. Tako bi se sudbonosna odluka mogla poveriti narodu — ali da li je narod, bez duhovnog oslonca, sposoban da odlučuje o svetinji života?
U hrišćanstvu, život nije vlasništvo čoveka, već dar Božiji. Samoubistvo, pa čak i ono —asistirano—, smatra se teškim grehom. Ono otvara vrata ne samo kraju ovozemaljskog života, već i riziku večnog gubitka. U tom svetlu, novi francuski zakon ne izgleda kao čin milosrđa, već kao tiha legalizacija očaja.
Shutterstock/Gorodenkoff
Francuska je, u prvom čitanju, usvojila predlog zakona koji uvodi asistirano samoubistvo
U vremenu kada se krst zamenjuje potpisom, a molitva pravnim formulama, ostaje pitanje: da li je Zapad, u svom pohodu na pravo da se umre, zaboravio na dužnost da se živi — dostojanstveno, sa nadom, do poslednjeg daha koji nije naš, već Gospodnji?
U tišini hramova, zvone reči apostola Pavla:
—Jer, ako živimo — Gospodu živimo, ako umiremo — Gospodu umiremo. I dakle, bilo da živimo, bilo da umiremo — Gospodnji smo.— (Rimljanima 14, 8)
Francuska se možda približava zakonskoj smrti, ali pitanje koje lebdi nad svima nama, jeste: da li čovek zaista ima pravo da ubije ono što mu nije ni dato od njega samog — život?
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Iz Eparhije poručuju da SPC nije izgubila spor sa Džufkom, da on nije pripadnik nijedne kanonske Pravoslavne crkve i upozoravaju na posledice njegovih izjava po bezbednost vernika i svetinja.
Sa blagoslovom patrijarha Porfirija, episkop Ilarion služio je parastos stradalim Srbima, dok su porodice, vernici i predstavnici udruženja odali počast žrtvama progona i stradanja.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Ratovi koji cvetaju u poslednjim godinama oko nas, kao i smrtne kazne koje se još uvek izriču u mnogim zemljama, podsećaju nas na to da, nažalost, ljudski život nije ni svet, ni dragocen, ako neko odluči drugačije.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
U besedi za ponedeljak 8. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva vernike da traže ono što ne prolazi i što čoveka priprema za Carstvo Božje.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
U besedi za ponedeljak 8. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva vernike da traže ono što ne prolazi i što čoveka priprema za Carstvo Božje.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
