Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Dok svet traži veličinu u zlatu, titulama i društvenim priznanjima, postoje duše koje sijaju tamo gde većina vidi samo smrad i prljavštinu. Starozavetni svetitelj Jov sedeo je na đubrištu, okružen gnojem i crvima, a njegova molitva bila je svetlija od carskih dvora. Ukazujući na primer Svetog Jova, Sveti Jovan Zlatousti nas poziva da oslobodimo oko od površinskog i pogledamo ono što istinski obasjava čoveka.
– Čovek biva iskušavan sve dok se ne očisti. Bog dopušta da ljudske duše budu iskušavane nevoljama sve dok se ne očiste i ne postanu svetle.
Jov je bio i bogataš, i siromah, i pravednik. Nijedan car koji je ikada sedeo na prestolu nije bio tako slavan kao što je bio Jov, taj stub trpljenja, dok je sedeo na đubrištu i blagosiljao Boga. Jov je, sav u crvima i gnoju, sedeo na otvorenom, jer u zatvorenom ne bi mogao da podnese smrad svojih trulećih rana, i blagosiljao je Boga. Hrpa đubreta na kojoj je sedeo bila je dragocenija od carskog prestola, jer je tu, na đubrištu, bilo Carstvo Božije, a na prestolima carskim – greh i smrt.
Za čoveka je štetno sve ono što narušava njegovo duhovno savršenstvo i spasenje, za čuvanje istinitog učenja i vrlinski život. Znao je to i demon lukavi, i zato je Jov lišen imanja, ne da bi ga učinio siromašnim, već da bi ga podstakao da pohuli na Boga, i njegovo telo je napadnuto prištom, ne da bi ga učinio bolesnim, već da bi pokolebao vrlinu njegove duše. Bogataša je pretvorio u siromaha, mnogodetnog – u bezdetnog, zdravog – u bolesnika kojeg razjedaju i proždiru crvi.
Međutim, Jov od svega toga nije pretrpeo nikakvu duhovnu štetu. Čovek koji je sličan Jovu dobar je i pravedan, boji se Boga i udaljava se od zla (Jov 1, 1). Ako je čoveku dato da strada jovovski, a ne shvata smisao svog stradanja, tada se izjednačuje sa stokom koju kolju (Ps. 49, 12).“ – govorio je Sveti Jovan Zlatousti.
Pouka Svetog Jovana Zlatoustog nas uči da je istinska snaga u strpljenju i nepokolebljivoj veri, čak i kada život nas stavlja na „đubrište“ iskušenja. Pravoslavlje nas podseća: vrednost čoveka meri se ne onim što poseduje, već sposobnošću da, suočen sa bolom i gubitkom, ostane veran Bogu i očuva neokaljanu dušu. Jer samo kroz iskušenja svetlost naše duše može da zasija u punoj snazi.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 262 (1,1-5)
1. Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj koja je u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu: Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista. 2. Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u molitvama svojim, 3. sećajući se neprestano vašeg dela vere, i truda ljubavi, i postojane nade u Gospoda našega Isusa Hrista pred Bogom i Ocem našim, 4. znajući, braćo ljubljena od Boga, da ste izabrani. 5. Jer jevanđelje naše nije propovedano vama samo rečju, nego i u sili i u Duhu Svetome, i sa punim ubeđenjem, kao što znate kakvi smo bili među vama radi vas.
Jevanđelje po Luki, začalo 52 (10,22-24)
22. I okrenuvši se učenicima reče: „Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin, osim Oca, ni ko je Otac, osim Sina, i ako Sin hoće kome otkriti.” 23. I okrenuvši se učenicima nasamo reče: "Blago očima koje vide što vi vidite. 24. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti što vi vidite, i ne videše; i čuti što vi čujete, i ne čuše."
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja u jednoj rečenici sažima iskustvo trenutka u kojem se, uprkos utisku kraja, pokreće nešto drugo.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije "ponašaju" pred zahvalnim srcem.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
