U pravoslavnom predanju, bol se ne posmatra jednostrano, niti samo kao neprijatelj čoveka, već kao složen i duboko povezan element ljudskog postojanja.
Ona nije tek fizičko ili emocionalno stanje, već događaj koji zadire u samu tajnu čovekove duše i njegovog odnosa prema Bogu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Pravoslavna duhovnost naglašava da je čovek stvoren za radost i puninu postojanja, ali da je kroz udaljavanje od Boga u svet ušla izopačenost prirode, uključujući i bol. Ipak, bol nije shvaćena kao prosta "kazna", već kao realnost koja nas, ukoliko je prihvatimo sa smirenjem, vodi ka dubljem samospoznanju.
U iskušenjima se otkriva prava mera čovekovog srca, snaga njegove vere i dubina njegove slobode. Bol često postaje prostor u kojem se lome iluzije, gube lažne sigurnosti, a čovek biva podstaknut da traži ono što je trajno i neprolazno.
U tom smislu, bol ima pedagošku ulogu – ne onu spolja nametnutu, nego onu koja proishodi iz unutrašnje logike života udaljenog od ljubavi i dobra. Kada se čovek udalji od onoga što je u skladu sa njegovom bogolikom prirodom, posledice takvog udaljavanja prirodno postaju osećanje praznine, nesklada i bola.
Posebno upečatljive reči o prirodi bola ostavio je Sveti Maksim Ispovednik, osvetljavajući vezu između ljudskih izbora, strasti i posledica koje iz njih izviru.
"Bol je prirodno sledovanje nezakonitom uživanju, kao lek koji sprečava da se zlo u čoveku umnoži."
U svetu preplavljenom informacijama i vizuelnim iskušenjima, sve češće zaboravljamo da zle misli ne potiču iz naše duše – one dolaze spolja, najčešće s ekrana. Protojerej Pavel Gumerov u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, upozorava na duhovne posledice svakodnevnog konzumiranja medijskih sadržaja.
Pokajanje je jedno od najvažnijih duhovnih dela, jer bez njega nema ni istinskog mira, ni duhovnog napretka, ni večnog života.
Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom, isticao je Jerotić.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
