Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
U trenutku kada je Ulcinj predstavljen kao mesto novog umetničkog i festivalskog sadržaja, pažnju javnosti privukla je monumentalna statua mitološke vile Fločke postavljena na području ušća Bojane. Autori projekta njenu simboliku povezuju sa ženom, majkom, sestrom i životom, dok je protojerej Siniša Smiljić izrazio zabrinutost zbog poruka koje, kako smatra, ovakav simbol može poslati, posebno u kontekstu pravoslavnog duhovnog predanja.
Smiljić je ocenio da se ne radi samo o umetničkom elementu festivalskog prostora, već o simbolu koji nosi dublje značenje.
- Ovih dana, preko različitih medija, informisani smo o jednom događaju koji je predstavljen kao nešto dobro za Ulcinj. Neupućeni, kojih ima mnogo iz različitih razloga, pomislili su da je reč o umetničkom delu - naveo je protojerej Siniša Smiljić, prenosi portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
VANDALSKI NAPAD NA PRAVOSLAVNU SVETINJU U ULCINJU! Vernici zatečeni prizorom posle noći haosa (FOTO)
Prema njegovim rečima, postavljanje figure mitološke vile nije samo pitanje estetike, već i vrednosti koje jedan javni simbol predstavlja.
- Postavljanje monumentalne statue mitološke vile Fločke na ušću Bojane predstavlja mnogo više od jednog umetničkog projekta. Ona nije samo dekorativni element festivalske scenografije, već snažan simbol koji šalje određenu duhovnu i kulturnu poruku - istakao je otac Siniša.
Govoreći iz perspektive pravoslavne teologije, protojerej je podsetio da Crkva od svojih najranijih vremena odbacuje pagansku mitologiju kao oblik duhovnog skretanja.
- Bića poput vila, sirena, nimfi i sličnih mitoloških stvorenja u narodnom i svetootačkom predanju nisu shvatana kao bezazlene bajkovite ličnosti, već kao pojave koje mogu odvesti čoveka u duhovnu prelest i udaljiti ga od Boga - naveo je on.
Posebnu pažnju posvetio je mestu na kojem je figura postavljena. Ada Bojana i prostor oko ušća godinama su povezani sa različitim muzičkim događajima i festivalima, a upravo taj kontekst, prema njegovoj oceni, dodatno pojačava simboličku poruku statue.
- Čak i ako niko nije imao nameru da time promoviše okultizam, simbolika postaje veoma snažna: mitološko biće koje je u predanju dovođeno u vezu sa omađijanošću i gubitkom razuma postavlja se kao zaštitni znak mesta na kojem se mnogi upravo dobrovoljno prepuštaju stanju izmenjene svesti - rekao je sveštenik.
On se osvrnuo i na obrazloženje autora da statua predstavlja ženu, majku, sestru i život, postavljajući pitanje na koji način se danas prikazuje dostojanstvo žene.
- Da li se istinsko dostojanstvo žene zaista predstavlja nagim telom? Da li se majčinstvo, požrtvovanost, čistota i sestrinska ljubav izražavaju kroz naglašenu erotizaciju ženske figure? Pravoslavlje odgovara odlučno: ne –- naveo je protojerej Siniša Smiljić.
Prema njegovom tumačenju, hrišćanski pogled na ženstvenost ne počiva na telesnosti, već na vrlini, žrtvi i ljubavi.
- Najuzvišeniji lik ženstvenosti jeste Presveta Bogorodica, oličenje smirenja, čistote i poslušnosti Bogu - rekao je otac Siniša, dodajući da simboli u javnom prostoru mogu imati snažan uticaj na oblikovanje vrednosti, naročito među mladima.
Protojerej je naglasio da hrišćanski odnos prema umetnosti ne podrazumeva odbacivanje svake statue ili umetničkog izraza, već potrebu za rasuđivanjem o porukama koje takvi simboli nose.
- Hrišćanin ne treba da živi u strahu od statua, niti da u svakom umetničkom delu vidi demonsku silu, ali je pozvan da rasuđuje - istakao je.
Svoju poruku zaključio je podsećanjem na osnovnu hrišćansku razliku između prolaznih simbola i vere u Hrista.
- Čovek nije stvoren da bude opijen mitom, čulnošću i prolaznim zanosom. Stvoren je za Istinu. A Istina nije mitološka vila, nego Ličnost Gospoda Isusa Hrista, koji jedini čoveku daruje istinsku slobodu, dostojanstvo i večni život - zaključio je protojerej Siniša Smiljić.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja. Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
mitropolija.com
Zašto je mesto postavljanja statue dodatno privuklo pažnju
Poruka sveštenika o umetnosti, veri i simbolima koji oblikuju vrednosti
Duhovna riznica
19:22 | 22.06.2026
KRSNA SLAVA U RASKORAKU IZMEĐU VERSKOG ČINA I NARODNIH VEROVANJA: Crkva i običaji, 1. deo
Duhovna riznica
20:52 | 23.06.2026
DRŽAVNI ZAKONI SU KRIVI ZA ZABLUDU DA SE NA CRVENO SLOVO NIŠTA NE SME RADITI: Sveštenici otkrivaju kako su verovanja zasenila smisao praznika
Duhovna riznica
10:22 | 25.06.2026
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
Duhovna riznica
21:03 | 26.06.2026
NE SMEŠ KORISTITI NOŽ, NE SMEŠ JESTI CRVENO, NE SMEŠ OVO...: Evo šta Crkva kaže o običajima za prazničnom trpezom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
