Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
U trenutku kada je Ulcinj predstavljen kao mesto novog umetničkog i festivalskog sadržaja, pažnju javnosti privukla je monumentalna statua mitološke vile Fločke postavljena na području ušća Bojane. Autori projekta njenu simboliku povezuju sa ženom, majkom, sestrom i životom, dok je protojerej Siniša Smiljić izrazio zabrinutost zbog poruka koje, kako smatra, ovakav simbol može poslati, posebno u kontekstu pravoslavnog duhovnog predanja.
Smiljić je ocenio da se ne radi samo o umetničkom elementu festivalskog prostora, već o simbolu koji nosi dublje značenje.
- Ovih dana, preko različitih medija, informisani smo o jednom događaju koji je predstavljen kao nešto dobro za Ulcinj. Neupućeni, kojih ima mnogo iz različitih razloga, pomislili su da je reč o umetničkom delu - naveo je protojerej Siniša Smiljić, prenosi portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
VANDALSKI NAPAD NA PRAVOSLAVNU SVETINJU U ULCINJU! Vernici zatečeni prizorom posle noći haosa (FOTO)
Prema njegovim rečima, postavljanje figure mitološke vile nije samo pitanje estetike, već i vrednosti koje jedan javni simbol predstavlja.
- Postavljanje monumentalne statue mitološke vile Fločke na ušću Bojane predstavlja mnogo više od jednog umetničkog projekta. Ona nije samo dekorativni element festivalske scenografije, već snažan simbol koji šalje određenu duhovnu i kulturnu poruku - istakao je otac Siniša.
Govoreći iz perspektive pravoslavne teologije, protojerej je podsetio da Crkva od svojih najranijih vremena odbacuje pagansku mitologiju kao oblik duhovnog skretanja.
- Bića poput vila, sirena, nimfi i sličnih mitoloških stvorenja u narodnom i svetootačkom predanju nisu shvatana kao bezazlene bajkovite ličnosti, već kao pojave koje mogu odvesti čoveka u duhovnu prelest i udaljiti ga od Boga - naveo je on.
Posebnu pažnju posvetio je mestu na kojem je figura postavljena. Ada Bojana i prostor oko ušća godinama su povezani sa različitim muzičkim događajima i festivalima, a upravo taj kontekst, prema njegovoj oceni, dodatno pojačava simboličku poruku statue.
- Čak i ako niko nije imao nameru da time promoviše okultizam, simbolika postaje veoma snažna: mitološko biće koje je u predanju dovođeno u vezu sa omađijanošću i gubitkom razuma postavlja se kao zaštitni znak mesta na kojem se mnogi upravo dobrovoljno prepuštaju stanju izmenjene svesti - rekao je sveštenik.
On se osvrnuo i na obrazloženje autora da statua predstavlja ženu, majku, sestru i život, postavljajući pitanje na koji način se danas prikazuje dostojanstvo žene.
- Da li se istinsko dostojanstvo žene zaista predstavlja nagim telom? Da li se majčinstvo, požrtvovanost, čistota i sestrinska ljubav izražavaju kroz naglašenu erotizaciju ženske figure? Pravoslavlje odgovara odlučno: ne –- naveo je protojerej Siniša Smiljić.
Prema njegovom tumačenju, hrišćanski pogled na ženstvenost ne počiva na telesnosti, već na vrlini, žrtvi i ljubavi.
- Najuzvišeniji lik ženstvenosti jeste Presveta Bogorodica, oličenje smirenja, čistote i poslušnosti Bogu - rekao je otac Siniša, dodajući da simboli u javnom prostoru mogu imati snažan uticaj na oblikovanje vrednosti, naročito među mladima.
Protojerej je naglasio da hrišćanski odnos prema umetnosti ne podrazumeva odbacivanje svake statue ili umetničkog izraza, već potrebu za rasuđivanjem o porukama koje takvi simboli nose.
- Hrišćanin ne treba da živi u strahu od statua, niti da u svakom umetničkom delu vidi demonsku silu, ali je pozvan da rasuđuje - istakao je.
Svoju poruku zaključio je podsećanjem na osnovnu hrišćansku razliku između prolaznih simbola i vere u Hrista.
- Čovek nije stvoren da bude opijen mitom, čulnošću i prolaznim zanosom. Stvoren je za Istinu. A Istina nije mitološka vila, nego Ličnost Gospoda Isusa Hrista, koji jedini čoveku daruje istinsku slobodu, dostojanstvo i večni život - zaključio je protojerej Siniša Smiljić.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja. Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani? Budi deo Religija.rs zajednice.
mitropolija.com
Zašto je mesto postavljanja statue dodatno privuklo pažnju
Poruka sveštenika o umetnosti, veri i simbolima koji oblikuju vrednosti
KRSNA SLAVA U RASKORAKU IZMEĐU VERSKOG ČINA I NARODNIH VEROVANJA: Crkva i običaji, 1. deo
DRŽAVNI ZAKONI SU KRIVI ZA ZABLUDU DA SE NA CRVENO SLOVO NIŠTA NE SME RADITI: Sveštenici otkrivaju kako su verovanja zasenila smisao praznika
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
NE SMEŠ KORISTITI NOŽ, NE SMEŠ JESTI CRVENO, NE SMEŠ OVO...: Evo šta Crkva kaže o običajima za prazničnom trpezom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News