Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
U trenutku kada je Ulcinj predstavljen kao mesto novog umetničkog i festivalskog sadržaja, pažnju javnosti privukla je monumentalna statua mitološke vile Fločke postavljena na području ušća Bojane. Autori projekta njenu simboliku povezuju sa ženom, majkom, sestrom i životom, dok je protojerej Siniša Smiljić izrazio zabrinutost zbog poruka koje, kako smatra, ovakav simbol može poslati, posebno u kontekstu pravoslavnog duhovnog predanja.
Smiljić je ocenio da se ne radi samo o umetničkom elementu festivalskog prostora, već o simbolu koji nosi dublje značenje.
- Ovih dana, preko različitih medija, informisani smo o jednom događaju koji je predstavljen kao nešto dobro za Ulcinj. Neupućeni, kojih ima mnogo iz različitih razloga, pomislili su da je reč o umetničkom delu - naveo je protojerej Siniša Smiljić, prenosi portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
VANDALSKI NAPAD NA PRAVOSLAVNU SVETINJU U ULCINJU! Vernici zatečeni prizorom posle noći haosa (FOTO)
Prema njegovim rečima, postavljanje figure mitološke vile nije samo pitanje estetike, već i vrednosti koje jedan javni simbol predstavlja.
- Postavljanje monumentalne statue mitološke vile Fločke na ušću Bojane predstavlja mnogo više od jednog umetničkog projekta. Ona nije samo dekorativni element festivalske scenografije, već snažan simbol koji šalje određenu duhovnu i kulturnu poruku - istakao je otac Siniša.
Govoreći iz perspektive pravoslavne teologije, protojerej je podsetio da Crkva od svojih najranijih vremena odbacuje pagansku mitologiju kao oblik duhovnog skretanja.
- Bića poput vila, sirena, nimfi i sličnih mitoloških stvorenja u narodnom i svetootačkom predanju nisu shvatana kao bezazlene bajkovite ličnosti, već kao pojave koje mogu odvesti čoveka u duhovnu prelest i udaljiti ga od Boga - naveo je on.
Posebnu pažnju posvetio je mestu na kojem je figura postavljena. Ada Bojana i prostor oko ušća godinama su povezani sa različitim muzičkim događajima i festivalima, a upravo taj kontekst, prema njegovoj oceni, dodatno pojačava simboličku poruku statue.
- Čak i ako niko nije imao nameru da time promoviše okultizam, simbolika postaje veoma snažna: mitološko biće koje je u predanju dovođeno u vezu sa omađijanošću i gubitkom razuma postavlja se kao zaštitni znak mesta na kojem se mnogi upravo dobrovoljno prepuštaju stanju izmenjene svesti - rekao je sveštenik.
On se osvrnuo i na obrazloženje autora da statua predstavlja ženu, majku, sestru i život, postavljajući pitanje na koji način se danas prikazuje dostojanstvo žene.
- Da li se istinsko dostojanstvo žene zaista predstavlja nagim telom? Da li se majčinstvo, požrtvovanost, čistota i sestrinska ljubav izražavaju kroz naglašenu erotizaciju ženske figure? Pravoslavlje odgovara odlučno: ne –- naveo je protojerej Siniša Smiljić.
Prema njegovom tumačenju, hrišćanski pogled na ženstvenost ne počiva na telesnosti, već na vrlini, žrtvi i ljubavi.
- Najuzvišeniji lik ženstvenosti jeste Presveta Bogorodica, oličenje smirenja, čistote i poslušnosti Bogu - rekao je otac Siniša, dodajući da simboli u javnom prostoru mogu imati snažan uticaj na oblikovanje vrednosti, naročito među mladima.
Protojerej je naglasio da hrišćanski odnos prema umetnosti ne podrazumeva odbacivanje svake statue ili umetničkog izraza, već potrebu za rasuđivanjem o porukama koje takvi simboli nose.
- Hrišćanin ne treba da živi u strahu od statua, niti da u svakom umetničkom delu vidi demonsku silu, ali je pozvan da rasuđuje - istakao je.
Svoju poruku zaključio je podsećanjem na osnovnu hrišćansku razliku između prolaznih simbola i vere u Hrista.
- Čovek nije stvoren da bude opijen mitom, čulnošću i prolaznim zanosom. Stvoren je za Istinu. A Istina nije mitološka vila, nego Ličnost Gospoda Isusa Hrista, koji jedini čoveku daruje istinsku slobodu, dostojanstvo i večni život - zaključio je protojerej Siniša Smiljić.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja. Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
mitropolija.com
Zašto je mesto postavljanja statue dodatno privuklo pažnju
Poruka sveštenika o umetnosti, veri i simbolima koji oblikuju vrednosti
Duhovna riznica
19:22 | 22.06.2026
KRSNA SLAVA U RASKORAKU IZMEĐU VERSKOG ČINA I NARODNIH VEROVANJA: Crkva i običaji, 1. deo
Duhovna riznica
20:52 | 23.06.2026
DRŽAVNI ZAKONI SU KRIVI ZA ZABLUDU DA SE NA CRVENO SLOVO NIŠTA NE SME RADITI: Sveštenici otkrivaju kako su verovanja zasenila smisao praznika
Duhovna riznica
10:22 | 25.06.2026
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
Duhovna riznica
21:03 | 26.06.2026
NE SMEŠ KORISTITI NOŽ, NE SMEŠ JESTI CRVENO, NE SMEŠ OVO...: Evo šta Crkva kaže o običajima za prazničnom trpezom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Razvaljena vrata i razbacani bogoslužbeni predmeti sablaznili su jutros građane Ulcinja, dok Crkvena opština traži hitno otkrivanje počinilaca i jasnu poruku da se udar na svetinju neće tolerisati.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
U saopštenju Mitropolija crnogorsko-primorska odbacila je navode o nestanku predmeta iz manastirske riznice i iznela detalje o pregledu zbirke, ranijim krađama i mogućim razlozima neslaganja u evidenciji.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
