"HRISTOS NIKAD NE ZAOBILAZI ONE KOJE SU SVI DRUGI NAPUSTILI!" Otac Dejan o najpotresnijem susretu Gospoda sa ljudskom nesrećom - Slavimo Petu nedelju po Duhovima!

Danas je Peta nedelja po Duhovima, dan kada nam Jevanđelje otkriva nam jedan od najpotresnijih susreta Gospoda Isusa Hrista sa ljudskom nesrećom.

Ovim povodom, otac Dejan Krstić se obratio se vernicima i uputio im jaku poruku, koju prenosimo u celosti.

- Današnje sveto Jevanđelje otkriva nam jedan od najpotresnijih susreta Gospoda Isusa Hrista sa ljudskom nesrećom. Pred njega izlaze dvojica besomučnih, ljudi koji su izgubili mir, slobodu i dostojanstvo. Žive među grobovima, daleko od zajednice, daleko od radosti života. Greh, zlo i demonska sila uvek čoveka vode upravo tamo - u usamljenost, strah, razaranje i duhovnu smrt.

Ali, u istom trenutku, Jevanđelje nam otkriva, kako ističe otac Dejan, i drugu istinu:

- Nema takvog ropstva iz koga Hristos ne može osloboditi čoveka. Gde čovek više ne vidi izlaz, Bog već priprema spasenje. Gde je sve pomračeno, tamo se javlja Svetlost sveta. Hristos ne zaobilazi one koje su svi drugi napustili. On upravo njih prve traži.

Zanimljivo je, kaže, da demoni prvi prepoznaju ko stoji pred njima.

SPC

 

- Oni ispovedaju: "Šta je tebi do nas, Isuse, Sine Božiji?" Oni znaju ko je Hristos, ali ga ne ljube. To je velika pouka i za nas. Nije dovoljno znati dogmate vere, nije dovoljno reći da smo pravoslavni, nije dovoljno nositi krst oko vrata. Prava vera je zajednica sa Hristom, ljubav prema njemu i život po njegovim zapovestima. Posle isceljenja dešava se nešto što na prvi pogled izgleda neobično. Stanovnici grada ne raduju se što su dvojica ljudi ponovo postali slobodni.

Oni ne vide čudo, već vide izgubljeno krdo svinja, objašnjava otac Dejan.

- Materijalni gubitak postaje im veći od spasenja čoveka. Zato mole Gospoda da napusti njihov kraj.
To je možda najtragičniji deo ovog Jevanđelja. Hristos dolazi da donese život, a ljudi ga odbacuju jer se plaše da će ih Njegovo prisustvo koštati nečega. I danas se to dešava. Često želimo Hrista sve dok On ne zatraži da se odreknemo svoje gordosti, svojih strasti, nepravde, pohlepe ili nečega što nam je postalo važnije od Boga. Tada se i u našem srcu čuje isti glas: "Idi od nas."

Zapitajmo se, nastavlja dalje otac Dejan, "šta su naše svinje?"

Printscreen spclondon

 

- Šta je to čemu smo toliko privezani da smo spremni da izgubimo Hrista samo da bismo to sačuvali? Za nekoga je to novac, za drugoga vlast, za trećega ugled, za četvrtoga neka strast, zavisnost ili uvređenost koju godinama nosi. Sve što zauzme mesto Boga u našem srcu postaje naš idol. Međutim, današnje Jevanđelje nije priča samo o dvojici besomučnih. Ono je priča o svakome od nas.

Svako nosi neku svoju borbu, svoje slabosti, svoje rane i svoje okove, naglašava otac. Neko se bori sa gnevom, neko sa zavišću, neko sa očajanjem, neko sa strahom, neko sa zavisnošću, neko sa gordošću.

- Čovek ne mora biti opsednut demonom da bi bio porobljen. I strast može postati gospodar čoveka ako joj neprestano služi. Zato Crkva nije mesto savršenih, nego mesto isceljenja. Ona je duhovna bolnica u kojoj je Hristos jedini istinski Lekar. U njoj nam je dao Svete Tajne, molitvu, post, pokajanje i, pre svega, Svetu Liturgiju. Upravo ovde, sabrani oko Svete Čaše, doživljavamo istog onog Hrista koji je nekada oslobodio besomučne. On i danas oslobađa, ukrepljuje, obnavlja i daruje život.

Nije slučajno, kaže, što ovo Jevanđelje slušamo na Liturgiji.

Foto: SPC

 

- Jer liturgija je mesto gde Hristos ulazi u naš život, ne samo rečju nego i lično. On nam ne daje samo pouku, već nam daruje Sebe. Onaj koji je zapovedio demonima da izađu iz ljudi, danas ulazi u naša srca kao Hleb života i Čaša spasenja. Ako Mu otvorimo svoje srce, nijedna tama neće ostati neosvetljena, nijedan greh nepobeđen, nijedna rana neizlečena.

Zato, braćo i sestre, upozorava otac Dejan, nemojmo biti kao stanovnici Gergese, koji su više voleli svoju imovinu nego prisustvo Božije.

- Budimo kao oni koji prepoznaju da je najveće bogatstvo imati Hrista. Jer sve što imamo bez Njega prolazi, a ono što dobijemo sa Njim ostaje u život večni. Neka bi nam Gospod darovao srce koje će ga uvek primati, a ne odbacivati; dušu koja će više voleti njega nego bilo šta zemaljsko; i veru koja će nas dovesti do zajednice sa njim u Svetoj liturgiji, ovde na zemlji, da bismo jednoga dana bili udostojeni i večne Liturgije u Carstvu Oca i Sina i Svetoga Duha, kome neka je slava u vekove vekova - zaključuje otac Dejan.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara