Kolone okićenih automobila, banket u kafani i dečaci u svečanim odelima nesumnjiv su znak da porodica obeležava značajan trenutak u životu sinova.
Uobičajene su na novopazarskim ulicama kolone okićenih automobila, koje neupućenima mogu da liče na svatovske. Četvorotočkaši, po pravilu skupoceni, ukrašeni i sa sirenom „do daske”, ali na čelu kolone, u najlepšem i najviše okićenom automobilu sa spuštenim krovom vidi se specifično obučeni dečačić, a na vozilu piše „mašalah” (srećno) i „sunet”.
To porodice imućnijih Novopazaraca idu na banket da u nekom od ugostiteljskih objekata proslave obrezivanje (sunet) svoje muške dece. I porodice inače brojnih gastarbajtera nastoje da obrezivanje dece obave za vreme godišnjih odmora u zavičaju, kako bi na slavlje mogla da dođe rodbina.
Svaki muslimanski dečak, da bi po svim obeležjima pripadao svojoj veri, mora da bude obrezan. Samo obrezivanje je prilično jednostavan lokalni hirurški zahvat, ali i radostan i izuzetno značajan događaj za porodicu i povod za slavlje. Dečaci moraju biti obrezani pre početka puberteta, ali je uobičajeno da se taj čin obavlja kad imaju pet-šest godina, pre polaska u školu, a nije mimo verskih propisa da ovom činu, po želji roditelja ili iz zdravstvenih razloga deteta, budu podvrgnuti još kao bebe.
Obrezivanje je posao hirurga. Obavlja se uglavnom u privatnim ordinacijama, mada na zahtev porodice hirurzi sa neophodnim instrumentima idu i po kućama. Usluge naplaćuju od 30 do 50 evra. Lekari tvrde da je obrezivanje dečaka opravdano, čak i poželjno sa medicinske strane. Kažu da su obrezani dečaci znatno manje podložni infekcijama i težim polnim bolestima.
Običaj je da se dečaci pre i prilikom obrezivanja oblače u posebnu, za tu priliku namenjenu odeću, koja može da se kupi u specijalizovanim prodavnicama (košta od sto do dvesta evra), a može i da se iznajmi. Komplet odeće za sunet čine satenske pantalone, košulja, ogrtač, kapa i papuče. U takvoj odeći dečak se vozi kroz grad i ide na slavlje, da se zna da je te večeri u glavnoj ulozi. Za dečaka koji se obrezuje priprema se posebno ukrašen krevet, koji takođe može i da se iznajmi. Na čestitanje dolaze rodbina, komšije, prijatelji, daruju dečaka uglavnom novcem i obavezno budu posluženi nečim slatkim.
Kako sunet muškog naslednika predstavlja i veliki izdatak za siromašniju porodicu, tokom minulih godina gradska uprava Novog Pazara u saradnji sa udruženjem „Prijatelji Sandžaka” iz Turske i nekim istanbulskim opštinama organizovala je besplatan kolektivni sunet za dečake iz siromašnijih porodica.
Bez obzira na imovinski i obrazovni status, gotovo da nema muslimanske porodice koja muško dete neće da odvede na obrezivanje. Ima samo onih koji slavlje povodom toga svode na ručak za najužu rodbinu, a neki tim povodom organizuju mevljud, porodično okupljanje na molitvu uz obavezno prisustvo hodže.
Svojevremeno su dečake obrezivale brice, a kasnije medicinski tehničari. Najstariji Novopazarci sećaju se brice Mustafe, koga su se dečaci, znajući čime se bavi, plašili i bežali, krijući se kad ulicom prođe sa torbom u kojoj je alat za sunet.
Komplikacija, kažu upućeni, nije bilo ni u Mustafino vreme, a ni sada, kada se intervencije obavljaju laserom, javlja "Politika".
U ovom tekstu vam donosimo prvi deo muslimanskih imena za dečake, koji vam mogu doći zgodno ukoliko očekujete prinovu u porodici.
Kroz ovaj proces dete uči kako da postane odgovorna, saosećajna i kompetentna osoba koja može pozitivno doprineti svojoj zajednici i živeti ispunjen život.
Kao znak zahvalnosti, svog sina je nazvala Pavle, u njegovu čast.
Kao prava žena islamske veroispovesti kaže da u ovoj veri postoje definisane stvari za svaku situaciju.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Bio sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
