Kolone okićenih automobila, banket u kafani i dečaci u svečanim odelima nesumnjiv su znak da porodica obeležava značajan trenutak u životu sinova.
Uobičajene su na novopazarskim ulicama kolone okićenih automobila, koje neupućenima mogu da liče na svatovske. Četvorotočkaši, po pravilu skupoceni, ukrašeni i sa sirenom „do daske”, ali na čelu kolone, u najlepšem i najviše okićenom automobilu sa spuštenim krovom vidi se specifično obučeni dečačić, a na vozilu piše „mašalah” (srećno) i „sunet”.
To porodice imućnijih Novopazaraca idu na banket da u nekom od ugostiteljskih objekata proslave obrezivanje (sunet) svoje muške dece. I porodice inače brojnih gastarbajtera nastoje da obrezivanje dece obave za vreme godišnjih odmora u zavičaju, kako bi na slavlje mogla da dođe rodbina.
Svaki muslimanski dečak, da bi po svim obeležjima pripadao svojoj veri, mora da bude obrezan. Samo obrezivanje je prilično jednostavan lokalni hirurški zahvat, ali i radostan i izuzetno značajan događaj za porodicu i povod za slavlje. Dečaci moraju biti obrezani pre početka puberteta, ali je uobičajeno da se taj čin obavlja kad imaju pet-šest godina, pre polaska u školu, a nije mimo verskih propisa da ovom činu, po želji roditelja ili iz zdravstvenih razloga deteta, budu podvrgnuti još kao bebe.
Obrezivanje je posao hirurga. Obavlja se uglavnom u privatnim ordinacijama, mada na zahtev porodice hirurzi sa neophodnim instrumentima idu i po kućama. Usluge naplaćuju od 30 do 50 evra. Lekari tvrde da je obrezivanje dečaka opravdano, čak i poželjno sa medicinske strane. Kažu da su obrezani dečaci znatno manje podložni infekcijama i težim polnim bolestima.
Običaj je da se dečaci pre i prilikom obrezivanja oblače u posebnu, za tu priliku namenjenu odeću, koja može da se kupi u specijalizovanim prodavnicama (košta od sto do dvesta evra), a može i da se iznajmi. Komplet odeće za sunet čine satenske pantalone, košulja, ogrtač, kapa i papuče. U takvoj odeći dečak se vozi kroz grad i ide na slavlje, da se zna da je te večeri u glavnoj ulozi. Za dečaka koji se obrezuje priprema se posebno ukrašen krevet, koji takođe može i da se iznajmi. Na čestitanje dolaze rodbina, komšije, prijatelji, daruju dečaka uglavnom novcem i obavezno budu posluženi nečim slatkim.
Kako sunet muškog naslednika predstavlja i veliki izdatak za siromašniju porodicu, tokom minulih godina gradska uprava Novog Pazara u saradnji sa udruženjem „Prijatelji Sandžaka” iz Turske i nekim istanbulskim opštinama organizovala je besplatan kolektivni sunet za dečake iz siromašnijih porodica.
Bez obzira na imovinski i obrazovni status, gotovo da nema muslimanske porodice koja muško dete neće da odvede na obrezivanje. Ima samo onih koji slavlje povodom toga svode na ručak za najužu rodbinu, a neki tim povodom organizuju mevljud, porodično okupljanje na molitvu uz obavezno prisustvo hodže.
Svojevremeno su dečake obrezivale brice, a kasnije medicinski tehničari. Najstariji Novopazarci sećaju se brice Mustafe, koga su se dečaci, znajući čime se bavi, plašili i bežali, krijući se kad ulicom prođe sa torbom u kojoj je alat za sunet.
Komplikacija, kažu upućeni, nije bilo ni u Mustafino vreme, a ni sada, kada se intervencije obavljaju laserom, javlja "Politika".
U ovom tekstu vam donosimo prvi deo muslimanskih imena za dečake, koji vam mogu doći zgodno ukoliko očekujete prinovu u porodici.
Kroz ovaj proces dete uči kako da postane odgovorna, saosećajna i kompetentna osoba koja može pozitivno doprineti svojoj zajednici i živeti ispunjen život.
Kao znak zahvalnosti, svog sina je nazvala Pavle, u njegovu čast.
Kao prava žena islamske veroispovesti kaže da u ovoj veri postoje definisane stvari za svaku situaciju.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
