Kolone okićenih automobila, banket u kafani i dečaci u svečanim odelima nesumnjiv su znak da porodica obeležava značajan trenutak u životu sinova.
Uobičajene su na novopazarskim ulicama kolone okićenih automobila, koje neupućenima mogu da liče na svatovske. Četvorotočkaši, po pravilu skupoceni, ukrašeni i sa sirenom „do daske”, ali na čelu kolone, u najlepšem i najviše okićenom automobilu sa spuštenim krovom vidi se specifično obučeni dečačić, a na vozilu piše „mašalah” (srećno) i „sunet”.
To porodice imućnijih Novopazaraca idu na banket da u nekom od ugostiteljskih objekata proslave obrezivanje (sunet) svoje muške dece. I porodice inače brojnih gastarbajtera nastoje da obrezivanje dece obave za vreme godišnjih odmora u zavičaju, kako bi na slavlje mogla da dođe rodbina.
Svaki muslimanski dečak, da bi po svim obeležjima pripadao svojoj veri, mora da bude obrezan. Samo obrezivanje je prilično jednostavan lokalni hirurški zahvat, ali i radostan i izuzetno značajan događaj za porodicu i povod za slavlje. Dečaci moraju biti obrezani pre početka puberteta, ali je uobičajeno da se taj čin obavlja kad imaju pet-šest godina, pre polaska u školu, a nije mimo verskih propisa da ovom činu, po želji roditelja ili iz zdravstvenih razloga deteta, budu podvrgnuti još kao bebe.
Obrezivanje je posao hirurga. Obavlja se uglavnom u privatnim ordinacijama, mada na zahtev porodice hirurzi sa neophodnim instrumentima idu i po kućama. Usluge naplaćuju od 30 do 50 evra. Lekari tvrde da je obrezivanje dečaka opravdano, čak i poželjno sa medicinske strane. Kažu da su obrezani dečaci znatno manje podložni infekcijama i težim polnim bolestima.
Običaj je da se dečaci pre i prilikom obrezivanja oblače u posebnu, za tu priliku namenjenu odeću, koja može da se kupi u specijalizovanim prodavnicama (košta od sto do dvesta evra), a može i da se iznajmi. Komplet odeće za sunet čine satenske pantalone, košulja, ogrtač, kapa i papuče. U takvoj odeći dečak se vozi kroz grad i ide na slavlje, da se zna da je te večeri u glavnoj ulozi. Za dečaka koji se obrezuje priprema se posebno ukrašen krevet, koji takođe može i da se iznajmi. Na čestitanje dolaze rodbina, komšije, prijatelji, daruju dečaka uglavnom novcem i obavezno budu posluženi nečim slatkim.
Kako sunet muškog naslednika predstavlja i veliki izdatak za siromašniju porodicu, tokom minulih godina gradska uprava Novog Pazara u saradnji sa udruženjem „Prijatelji Sandžaka” iz Turske i nekim istanbulskim opštinama organizovala je besplatan kolektivni sunet za dečake iz siromašnijih porodica.
Bez obzira na imovinski i obrazovni status, gotovo da nema muslimanske porodice koja muško dete neće da odvede na obrezivanje. Ima samo onih koji slavlje povodom toga svode na ručak za najužu rodbinu, a neki tim povodom organizuju mevljud, porodično okupljanje na molitvu uz obavezno prisustvo hodže.
Svojevremeno su dečake obrezivale brice, a kasnije medicinski tehničari. Najstariji Novopazarci sećaju se brice Mustafe, koga su se dečaci, znajući čime se bavi, plašili i bežali, krijući se kad ulicom prođe sa torbom u kojoj je alat za sunet.
Komplikacija, kažu upućeni, nije bilo ni u Mustafino vreme, a ni sada, kada se intervencije obavljaju laserom, javlja "Politika".
U ovom tekstu vam donosimo prvi deo muslimanskih imena za dečake, koji vam mogu doći zgodno ukoliko očekujete prinovu u porodici.
Kroz ovaj proces dete uči kako da postane odgovorna, saosećajna i kompetentna osoba koja može pozitivno doprineti svojoj zajednici i živeti ispunjen život.
Kao znak zahvalnosti, svog sina je nazvala Pavle, u njegovu čast.
Kao prava žena islamske veroispovesti kaže da u ovoj veri postoje definisane stvari za svaku situaciju.
Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Još u 18. veku, oslanjajući se na veru i Njutnove zakone, paroh Džon Mičel je zamislio postojanje nevidljivih zvezda koje gutaju svetlost — a savremena nauka je kasnije potvrdila da je bio u pravu.
S osamnaest godina, napustio je svoj rodni grad i uputio se u Jerusalim, gde je stupio u manastir.
Pol deteta, prema nauci, stvar je slučajnosti, međutim, veliki duhovnik je tvrdio da ništa nije slučajno.
Reči izgovorene s gnevom ili bolom, posebno kada dolaze od roditelja, mogu imati dalekosežne posledice po život deteta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Još u 18. veku, oslanjajući se na veru i Njutnove zakone, paroh Džon Mičel je zamislio postojanje nevidljivih zvezda koje gutaju svetlost — a savremena nauka je kasnije potvrdila da je bio u pravu.
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
Stihovi iz sure Ez-Zumer (36–38) podsećaju vernika da jedino potpuno poverenje u Alaha donosi mir i sigurnost koju ništa prolazno ne može zameniti.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Od Subota duša u Grčkoj, Roditeljskih subota u Rusiji, do Zadušnica u Srbiji – običaji pokazuju kako molitva i dobročinstvo povezuju žive i one koji su prešli u večnost.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.
