Kolone okićenih automobila, banket u kafani i dečaci u svečanim odelima nesumnjiv su znak da porodica obeležava značajan trenutak u životu sinova.
Uobičajene su na novopazarskim ulicama kolone okićenih automobila, koje neupućenima mogu da liče na svatovske. Četvorotočkaši, po pravilu skupoceni, ukrašeni i sa sirenom „do daske”, ali na čelu kolone, u najlepšem i najviše okićenom automobilu sa spuštenim krovom vidi se specifično obučeni dečačić, a na vozilu piše „mašalah” (srećno) i „sunet”.
To porodice imućnijih Novopazaraca idu na banket da u nekom od ugostiteljskih objekata proslave obrezivanje (sunet) svoje muške dece. I porodice inače brojnih gastarbajtera nastoje da obrezivanje dece obave za vreme godišnjih odmora u zavičaju, kako bi na slavlje mogla da dođe rodbina.
Svaki muslimanski dečak, da bi po svim obeležjima pripadao svojoj veri, mora da bude obrezan. Samo obrezivanje je prilično jednostavan lokalni hirurški zahvat, ali i radostan i izuzetno značajan događaj za porodicu i povod za slavlje. Dečaci moraju biti obrezani pre početka puberteta, ali je uobičajeno da se taj čin obavlja kad imaju pet-šest godina, pre polaska u školu, a nije mimo verskih propisa da ovom činu, po želji roditelja ili iz zdravstvenih razloga deteta, budu podvrgnuti još kao bebe.
Obrezivanje je posao hirurga. Obavlja se uglavnom u privatnim ordinacijama, mada na zahtev porodice hirurzi sa neophodnim instrumentima idu i po kućama. Usluge naplaćuju od 30 do 50 evra. Lekari tvrde da je obrezivanje dečaka opravdano, čak i poželjno sa medicinske strane. Kažu da su obrezani dečaci znatno manje podložni infekcijama i težim polnim bolestima.
Običaj je da se dečaci pre i prilikom obrezivanja oblače u posebnu, za tu priliku namenjenu odeću, koja može da se kupi u specijalizovanim prodavnicama (košta od sto do dvesta evra), a može i da se iznajmi. Komplet odeće za sunet čine satenske pantalone, košulja, ogrtač, kapa i papuče. U takvoj odeći dečak se vozi kroz grad i ide na slavlje, da se zna da je te večeri u glavnoj ulozi. Za dečaka koji se obrezuje priprema se posebno ukrašen krevet, koji takođe može i da se iznajmi. Na čestitanje dolaze rodbina, komšije, prijatelji, daruju dečaka uglavnom novcem i obavezno budu posluženi nečim slatkim.
Kako sunet muškog naslednika predstavlja i veliki izdatak za siromašniju porodicu, tokom minulih godina gradska uprava Novog Pazara u saradnji sa udruženjem „Prijatelji Sandžaka” iz Turske i nekim istanbulskim opštinama organizovala je besplatan kolektivni sunet za dečake iz siromašnijih porodica.
Bez obzira na imovinski i obrazovni status, gotovo da nema muslimanske porodice koja muško dete neće da odvede na obrezivanje. Ima samo onih koji slavlje povodom toga svode na ručak za najužu rodbinu, a neki tim povodom organizuju mevljud, porodično okupljanje na molitvu uz obavezno prisustvo hodže.
Svojevremeno su dečake obrezivale brice, a kasnije medicinski tehničari. Najstariji Novopazarci sećaju se brice Mustafe, koga su se dečaci, znajući čime se bavi, plašili i bežali, krijući se kad ulicom prođe sa torbom u kojoj je alat za sunet.
Komplikacija, kažu upućeni, nije bilo ni u Mustafino vreme, a ni sada, kada se intervencije obavljaju laserom, javlja "Politika".
U ovom tekstu vam donosimo prvi deo muslimanskih imena za dečake, koji vam mogu doći zgodno ukoliko očekujete prinovu u porodici.
Kroz ovaj proces dete uči kako da postane odgovorna, saosećajna i kompetentna osoba koja može pozitivno doprineti svojoj zajednici i živeti ispunjen život.
Kao znak zahvalnosti, svog sina je nazvala Pavle, u njegovu čast.
Kao prava žena islamske veroispovesti kaže da u ovoj veri postoje definisane stvari za svaku situaciju.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Svakodnevni vodič kroz Apostolski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
