Ohrabrujem vas da unapredite socijalnu zaštitu majčinstva i prihvatanje ljudskog života u svim njegovim fazama, istakao je papa Franja.
Papa Franja je pozvao danas, u poruci koja je pročitana na misi u bazilici Svetog Petra, na poboljšanje zaštite žena, budućih majki, starih i nemoćnih lica.
- Ohrabrujem vas da unapredite socijalnu zaštitu majčinstva i prihvatanje ljudskog života u svim njegovim fazama - rekao je papa Franja koji se leči od upale pluća u rimskoj bolnici Đemeli, u poruci koju je u njegovo ime preneo državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin, prenela je ANSA.
Žene treba da znaju da imaju podršku u društvu.
- Nerođeno dete predstavlja, u punom smislu, svakog čoveka i ženu koji se ne računaju, koji nemaju glas. Stati na njihovu stranu znači biti solidaran sa svima koji su odbačeni od sveta. I dalje postoji, sada više nego ikada, potreba za ljudima koji posvećuju sebe službi ljudskog života, posebno kada je najkrhkiji i najranjiviji - navodi se u poruci pape Franje.
Poglavar rimokatoličke crkve nalazi se od 14. februara u rimskoj bolnici Đemeli, u koju je smešten zbog obostrane upale pluća. Ovo mu je četvrti boravak u bolnici od kada je 2013. godine preuzeo pontifikalnu službu, a ujedno i najduži. Lekarski tim izražava zabrinutost zbog mogućnosti da bakterije iz respiratornog trakta prodru u krvotok i izazovu sepsu, što dodatno otežava već složeno zdravstveno stanje.
Lekari su potvrdili da je papa posebno podložan plućnim infekcijama jer je kao mladić oboleo od pleuritisa i jedan deo plućnog krila mu je tada hirurški odstranjen.
Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela.
Patrijarh Pavle je zapisao da žene mogu da uđu u crkvu tokom menstruacije, ali i naglasio šta tom prilikom mogu, a šta ne mogu da rade.
Sećanje na njega takođe nas podseća na događaj iz vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pokušao da vrati Rimsko carstvo u idolopoklonstvo i odbaci hrišćanstvo.
U vreme oluje i uzburkavanja strasti, trudi se da ne padneš u uninije i očajanje, već pribegni samoprekorevanju, krotosti i pokajanju, kaže jeromonah Mihailo Valaamski
Sa svojom dugom istorijom, crkva ne samo da je bila duhovni centar grada, već je igrala ključnu ulogu i u formiranju kulturnog identiteta Zemuna.
Radi se zapravo o sećanju na posljednju večeru koju je dan uoči svoje muke i smrti Isus održao sa svojim učenicima.
U manastiru gde post ima ukus mira, mati Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci, uz molitvu i blagoslov, postaju trpeza dostojna praznika — donosimo vam recept iz knjige Srpski posni kuvar koji se ne zaboravlja.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Za njega se pričalo da "ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim".
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Otac Jovo kaže da je svako prizvan u Carstvo Božje, svakog čega i Sud, ali da ljudi ne treba da žive u mržnji, jer takvi ne možemo pristupiti Gospodu.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Papa je umro u 88. godini.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
Radi se zapravo o sećanju na posljednju večeru koju je dan uoči svoje muke i smrti Isus održao sa svojim učenicima.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Najveći deo tih sredstava od 28 odsto uplaćen je iz Sjedinjenih Američkih Država, domovine novog pape, ali troškovi su znatno premašili prikupljene donacije, tako da je iz fonda te godine izdvojeno 103 miliona evra, saopšteno je iz Vatikana.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
Sa svojom dugom istorijom, crkva ne samo da je bila duhovni centar grada, već je igrala ključnu ulogu i u formiranju kulturnog identiteta Zemuna.
Radi se zapravo o sećanju na posljednju večeru koju je dan uoči svoje muke i smrti Isus održao sa svojim učenicima.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.
