ČTK / Šálek VáclavZa razliku od pravoslavne tradicije – gde se drugi dan Vaskrsa obeležava liturgijski, uz litije i porodična okupljanja, ali bez običaja šibanja ili polivanja vodom – u katoličkim zajednicama ova praksa je deo narodne pobožnosti
Ovaj neobični, ali duboko hrišćanski običaj spojio je pagansko nasleđe i katoličku pobožnost u živopisni praznični spektakl koji prkosi zaboravu.
Dok crkvena zvona na Vaskrs radosno oglašavaju Hristovo Vaskrsenje, kroz ulice malog mesta Lanžhot na jugu Moravske oblasti u Češkoj, odzvanja još jedan, drevni narodni ritam: škripa čizama, smeh mladića, topot konja i šušanj vrbovih grana – „žila“ – koje simbolično „donose zdravlje“ devojkama iz sela, istina na pomalo neobičan način. Uskršnji ponedeljak u Podlužju nije samo nastavak liturgijskog slavlja – to je dan kada se vera, običaj i narodna radost spajaju u živu, šarenu povorku mladosti i tradicije.
ČTK / Šálek Václav
Ulicama mesta Lanžhot na jugu Češke, na Vaskršnji ponedeljak momci vrbovim granama – „žilama“ – šibaju devojke iz sela, simbolično „donoseći zdravlje“ na neobičan način
Šiba što zdravlje donosi
U ovom kraju pomlázka ne nosi ime iz standardnog češkog jezika – ovde se naziva „žila“, što na lokalnom dijalektu znači „žila života“. Zaista, veruje se da vrba – kao simbol proleća, života i zdravlja – prenosi svoju snagu na onoga koga dotakne.
Mladići iz lokalne folklorne grupe – „šohaji“ – u tradicionalnim nošnjama, kreću još u rano jutro u obilazak kuća u kojima žive devojke iz iste grupe. Svaka poseta je mala svečanost: uz pesmu, šalu i obredno šibanje, domaćini nude kolače, rakiju, jaja i osmehe. Devojke potom vežu šarene trake na žile, kao znak zahvalnosti i pažnje.
ČTK / Šálek Václav
Etnolozi ističu da običaji poput "pomlázke" imaju pretkršćanske korene
Ipak, ovaj običaj, ma koliko vedar i razigran bio, nosi sa sobom dublji hrišćanski kontekst – on je izraz narodne pobožnosti utemeljene u radosti Vaskrsenja.
Paganstvo pročišćeno verom
Istoričari folklora ističu da običaji poput "pomlázke" imaju pretkršćanske korene – potiču iz starih slovenskih obreda plodnosti i obnavljanja prirode. No, s hrišćanstvom nisu nestali, već su se preoblikovali.
– Hrišćanstvo nije ukinulo sve narodne običaje, već im je dalo novi smisao. Prolećno šibanje vrbom, kao simbol rađanja i snage, dobilo je svoje mesto unutar velikog slavlja Vaskrsenja – kaže za češki etnolog Pavel Hajek, prenose lokalni mediji.
Dok u crkvi vernici slave pobedu života nad smrću, u selima poput Lanžhota taj život se slavi u hodu, pesmi i kontaktu s prirodom, koji je ukorenjen u Božijem stvaranju.
Da li je ovo katolički običaj?
Običaj „pomlázke“ jeste deo zapadnohrišćanskog (katoličkog) kulturnog prostora. Prisutna je u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj i vezuje se za katoličku liturgijsku praksu, jer se slavi u sklopu Uskršnjeg ponedeljka, koji ima posebno mesto u katoličkom kalendaru.
ČTK / Deml Ondřej
Porodice devojaka koje momci šibaju, tim mladićima moklanjaju vaskrnja jaja, voće i slatkiše
Za razliku od pravoslavne tradicije – gde se drugi dan Vaskrsa obeležava liturgijski, uz litije i porodična okupljanja, ali bez običaja šibanja ili polivanja vodom – u katoličkim zajednicama ova praksa je deo narodne pobožnosti i često je uključena u zvanične gradske i parohijske manifestacije.
Vera koja se vidi
U Podlužju, a posebno u Lanžhotu, ovaj običaj nije samo folklorna atrakcija, već živi izraz vere. Mladi koji učestvuju često dolaze u crkvu pre obhodnje. Žene pripremaju domove ne samo za goste, već i za blagodat.
– Bog je u svemu što se tog dana događa – kaže gospođa Jitka, baka jedne od devojaka.
– U osmehu, u toplom hlebu, u toj žili života što se prenosi s ruke na rame. To je vera koja ne stoji samo u knjigama, nego hoda selom - dodaje baka Jitka.
ČTK / Šálek Václav
Običaj pod pretnjom zaborava?
Iako se u nekim delovima Češke ovaj običaj izgubio pod pritiskom savremenog načina života, u Podlužju ga s ponosom čuvaju. Mesta poput Lanžhota svesna su da je očuvanje običaja jednako očuvanju identiteta. U školama, vrtićima i lokalnim kulturnim centrima deca se uče kako se plete žila, kako se peva, kako se slavi Vaskrs – ne samo kao religijski čin, već i kao zajednički duhovni i kulturni događaj.
Most između vera i kultura
Možda je najveća vrednost običaja poput ovog to što on povezuje svetove: staro i novo, pagansko i hrišćansko, selo i crkvu, mladost i tradiciju. U vremenu kada se svet brzo menja, običaji poput "pomlázke" ostaju sidro zajednice i dokaz da se vera može živeti – i kroz molitvu, i kroz osmeh, i kroz jedan dodir vrbine žile.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
