Život ovog hrabrog svedoka Hristove vere, ispunjen mučeništvom i ljubavlju prema Gospodu, danas služi kao inspiracija i podsećanje na snagu istinske pobožnosti.
Jedan od Dvanaest velikih apostola, čije je životno delo osvetljeno ljubavlju prema Hristu i nepokolebljivom verom u Njegovo učenje, Sveti apostol Matija, koji je rođen u Vitlejemu, iz plemena Judina, bio je učenik svetog Simeona Bogoprimca u Jerusalimu, gde je prvi put susreo svetlost Hristove istine.
Sveti Matija nije bio tek svedok Hristovih dela, već i delatni učesnik u širenju Jevanđelja. U njemu je kucalo srce ispunjeno verom, a njegove reči i dela bili su oličenje božanskog poslanja koje je primio o Pedesetnici, kada je Duh Sveti sišao na apostole. Putovao je Judejom, Etiopijom, pa čak i Makedonijom, šireći reč Gospodnju i neustrašivo se suočavajući sa opasnostima i iskušenjima. Njegova vernost Hristu bila je tolika da je, kada su ga neprijatelji hteli oslepeti, postao nevidljiv za njihove zle namere, pokazujući tako kako sila vere prevazilazi okove sveta.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog apostola Matije
No, kao i mnogi drugi apostoli pre i posle njega, Matija je na kraju položio život za Hrista. Izveden pred prvosveštenika Anana, on je neustrašivo svedočio o svom Gospodu, znajući da ga čeka smrtna osuda. Njegovo mučeništvo, ubistvo kamenjem, a zatim odsecanje glave sekirom, nije bilo kraj, već početak večne radosti u Hristovom naručju.
Danas, dok vernici pale sveće i uzdižu molitve Svetom apostolu Matiji, oni se sećaju i njegovih reči, hrabrosti i nepokolebljive vere. Njegovo mučeništvo postaje izvor nadahnuća za svakoga ko se suočava s iskušenjima vere, podsećajući nas da je istinska radost pronađena ne u prolaznim ovozemaljskim stvarima, već u večnom životu s Gospodom.
Na ovaj praznik, neka nam Sveti Matija bude vodič kroz iskušenja i neka nas ojača u veri, kako bismo i mi, poput njega, ostali postojani u svojoj ljubavi prema Hristu.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Za sredu pete sedmice po Vaskrsu ruski svetitelj u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini piše o odgovornosti sveštenstva, duhovnoj gladi naroda i tišini koja ne sme postati pravilo
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetog mučenika Teodota Ankirskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Roberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
