U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 17. septembra uz molitvu slave Svetog sveštenomučenika Vavilu, arhijereja Antiohijskog, čiji život i smrt su ostavili veliki trag u istoriji hrišćanstva. Ovaj svetitelj suočio se sa silama onoga sveta, noseći svetlost Hristovu u srcu i hrabro braneći svetinju od nečistih.
Priča o Svetom Vavili odvija se u Antiohiji, pod okrutnom vladavinom cara Numerijana. Obuzet idolopoklonstvom i željom da uđe u hrišćanski hram, car je stao pred vrata svetinje, ali ga je tada Sveti Vavila odlučno zaustavio.
“Nema mesta za idolopoklonika u domu jedinoga i istinitog Boga”, bile su njegove reči koje su odjeknule ne samo pred carom, već pred čitavom njegovom svitom. Postiđen i poražen, Numerijan se povukao, ali njegova srdžba nije jenjavala.
Sutradan car pozva svetitelja da ga navede da prinese žrtvu idolima. Vavila, veran Hristu, odbi svaki poziv na izdaju vere. Zarobljen, okovan u verige, poslat je u tamnicu, ali ne sam. Troje dece, Urvan, Prilidijan i Epolinije, njegovi učenici i duhovna deca, ostadoše uz svog učitelja, neustrašivi u svojoj ljubavi prema Hristu i svetitelju.
Ova deca, sinovi hrišćanke Hristodule, podeliše sudbinu svog duhovnog oca, neustrašivo svedočeći veru pod strašnim mukama. Svako dete primi batine prema svojim godinama, ali ni bol, ni pretnje ne slomiše njihovu duhovnu snagu.
Na kraju, nepokolebljivi u veri, posečeni su mačem. Njihove svete duše vinule su se ka nebeskim visinama, dok su njihove mošti, bogate čudotvornom silom, ostale kao večna uteha i svedočanstvo vernom narodu.
Sveti Vavila, čvrst do poslednjeg daha, hrabrio je svoje učenike sve do časa kada je i sam predao svoj život Hristu, postavši stub vere za sve buduće naraštaje. Mošti Svetog Vavile i njegovih učenika i danas daju utehu vernicima, svedoče o neprolaznosti vere i hrabrosti onih koji su odabrali put Hristov.
Zlo se ne identifikuje isključivo s ljudima, već sa duhovnim stanjima i demonskim silama koje čoveka navode na gordost, mržnju, ogovaranje...
Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Skriveni hrišćanin na carskom dvoru odbio je idolsku hranu i priznao Hrista pred Trajanom – predanje otkriva šta se dogodilo u tamnici kad je izdahnuo.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Sveti Kiprijan i Justina su zajedno posečeni 258. godine, jer nisu želeli da se odreknu vere u Hrista.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
Na današnji dan, 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Bogorodica se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu.
Carevoj sestri javilo se u snu da njen poludeli brat neće ozdraviti dok se Grigorije ne izvadi iz jame.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
